Industrija i saobraćaj pogurali BDP

U odnosu na isti period prošle godine najveći rast zabeležila je oblast trgovine na malo i veliko, popravke motornih vozila, saobraćaja i konunikacija od čak 33 odsto, dok je industrija bila veća za 13,5 odsto. Razlog za ovako visoke brojke naravno leži u velikom padu prošle godine usled zatvaranja ekonomije i vanrednog stanja od polovine marta do polovine maja, odnosno u polovini kvartala.

Kao posledica, turizam, saobraćaj i još neke uslužne delatnosti su faktički stale, a i uvoz i izvoz su u tom periodu smanjeni. Taj pad, prema rečima stručnjaka, uz tekući rast privrede doprineli su ovako velikom skoku u drugom tromesečju.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ocenjuje da je najveći apsolutni doprinos ovom rastu dala industrija.

„Industrija je doprinela sa 20 odsto ili 2,75 poena, a odmah iza je sektor saobraćaja i komunikacija koji je ostvario rast od čak 40 odsto u odnosu na isti kvartal lane i doprineo rastu sa 2,4 procentna poena. Trgovina, iako je zabeležila najveći međugodišnji rast, zbog učešća u stvaranju BDP-a, dala je doprinos od 1,5 poen. Građevinarstvo je doprinelo rastu BDP-a sa jednim poenom. Čak je i sektor smeštaja i hrane, odnosno turizma dao svoj doprinos sa oko 0,7 procentnih poena“, ističe Nikolić.

On napominje i da se, iznenađujuće, i dalje smanjuje spoljnotrgovinski deficit.

„Sa rastom građevinarstva i investicija očekivalo se da će se proširiti i deficit zbog uvoza repromaterijala i opreme, ali je izvoz i dalje snažan“, objašnjava Nikolić dodajući i da je pokriće uvoza izvozom veće nego u istom periodu prošle godine.

Kada se gleda kako je taj BDP potrošen, dominira rast bruto fiksnih investicija od 22,5 odsto na međugodišnjem nivou. Osim toga, lična potrošnja je povećana za čak 17,6 odsto u odnosu na period od aprila do juna 2020. godine.

Mihailo Gajić, direktor ekonomskih istraživanja Libeka, podseća da je tako visok rast investicija posledica zastoja u istom periodu prošle godine.

„U martu i aprilu državne investicije su potpuno stale, dok nisu videli kako će se razvijati kriza i da li će biti potrebno više novca za potrošnju. Tek posle rebalansa u aprilu su nastavljeni projekti. Osim toga postojala je i restrikcija kretanja radnika. I privatne investicije su stale, jer u situaciji kada se ne zna šta će se dešavati, investitori su odložili planirane investicije za jesen. Pored toga rebalansom ovogodišnjeg budžeta su povećana izdvajanja za infrastrukturu što je dobro, samo je pitanje šta dobijamo za taj novac i da li su projekti preplaćeni“, napominje Gajić.

Što se tiče lične potrošnje, Ivan Nikolić smatra da su tome doprineli osim rasta plata i uzdržavanje od potrošnje u drugom tromesečju prošle godine „kada smo svi sedeli kući i nismo trošili“.

„Sa ovakvim razvojem očekivanje rasta od 6,5 odsto za ovu godinu nije optimistično i ne pretpostavlja da neće biti novog talasa korone. Takođe ni predviđa novu ekspanziju privrede, već samo nastavak dosadašnjih tendencija. Lako se može desiti da se i ta procena pokaže konzervativnom“, ocenjuje Nikolić.

Jedini troškovi koji su smanjeni u odnosu na prošlogodišnje drugo tromesečje je državna potrošnja, ali i to iz razloga što je u tom periodu isplaćen prvi paket pomoći privredi i stanovništvu, uključujući i onih 100 evra po punoletnom građaninu Srbije.