Industrija zabeležila rast u avgustu: Da li se pohlepa kompanijama vraća kao bumerang?

Za razliku od prethodnog perioda, u rastu industrijske proizvodnje učestvovala je, pored rudarstva i elektroprivrede, i prerađivačka industrija.

U avgustu je prerađivačka industrija doprinela rastu ukupn eindustrije sa gotovo trećinom, dok je u prvih osam meseci glavni doprinos davala proizvodnja električne energije.

Zanimljivo je da se rast industrije beleži u uslovima slabog ekonomskog rasta u evrozoni, pa ga autori MAT-a ocenjuju kao privremen.

„Jednostavno nije realno da se ovako snažan uzlazni trend industrijskog rasta u postojećem okruženju dugoročno može održati“, navodi se u analizi ovog specijalizovanog makorekonomskog biltena.

Takođe, unutar prerađivačke industrije ne vide se stabilni trendovi već incidentni mesečni skokovi pojedinih oblasti.
Ključni problem naše industrije leži u najznačajnijoj oblasti-prehrambenoj industriji. Fizički obim proizvodnje za osam meseci ove godine je manji u odnosu na isti period lane za 0,9 odsto.

U avgustu najveći pad proizvodnje zabeležili su proizvodnja mlečnih proizvoda (8,2 odsto) i proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda (14,9 odsto).
Gledano za osam meseci, značajan pad zabeležila je i prerada i konzervisanje voća i
povrća od skoro 10 odsto.

Upravo kod proizvoda ove tri grane beleži se i najveća inflacija ove godine, od oko 25 odsto međugodišnje u avgustu.

„Gramzivost proizvođača (ali i trgovaca) se brzo vratila kao bumerang. Tražnja za ovim
proizvodima je u drastičnom padu što šteti proizvodnji. Da li je to dovoljno upozorenje ovim kompanijama ostaje da vidimo“, navode u MAT-u.

U avgustu su, nešto blaži, pad proizvodnje zabeležile i proizvodnja pića, proizvodnja gume i plastike, kao i mašina, metalnih proizvoda i odeće.

S druge strane, rast je povukla farmaceutska indsutrija sa godišnjim rastom proizvodnje od čak 31,9 odsto u avgustu. Takođe su pozitivan doprinos dale i hemijska industrija i proizvodnja osnovnih metala.

U avgustu je prvi put od pandemije, odnosno avgusta 2020. godine zabeležen međugodišnji pad izvoza, za 1,6 odsto.
Istovremeno uvoz je nastavio da pada, u avgustu, 9,9 odsto međugodišnje.
Ovo je dovelo do smanjenja robnog deficita za 31,4 odsto.
„Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima registrovan je osmi mesec zaredom“, navode u MAT-u.

Za prvih osam meseci robni izvoz je povećan za 7,1 odsto, dok je uvoz smanjen 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Vrednost prometa u trgovini na malo u avgustu bila je veća za 8,3 odsto nego u istom mesecu 2022. Međutim, kada se ukalkuliše rast cena, zabeležen je realni pad od 1,5 odsto.

Gledajući desezonirane podatke, od prvog tromesečja 2022. godine nema realnog rasta prometa u maloprodaji, a za osam meseci ove godine realni međugodišnji pad je iznosio 4,3 odsto. Doduše, od marta ove godine realni pad maloprodaje se smanjuje kako opada inflacija.