Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu veća 3,7 odsto nego pre godinu dana

U periodu januar–jul, indsutrijska proizvodnja je u poređenju sa istim periodom 2018. godine manja za 1,3 odsto.

U julu, u odnosu na isti mesec 2018. godine zabeležen je rast u sektoru prerađivačke industrije od šest odsto, dok je u rudarstvu pad bio 2,3 odsto i u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji od 5,3 odsto.

Promet robe u trgovini na malo u julu je veći u tekućim cenama za 10,5 odsto, a u stalnim cenama za 9,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Ukoliko se uporede prvih sedam meseci ove godine sa istim periodom 2018. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 11,3 odsto, a u stalnim cenama za 8,9 odsto.

Broj dolazaka turista u Srbiju u julu ove godine veći je za 5,6 odsto a broj noćenja za 5,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Povećan je broj noćenja domaćih turista za 5,3 odsto, a broj noćenja stranih turista za 5,3 dsto.

Rast izvoza srpske privrede za sedam meseci ove godine 7,2 odsto, uvozu veći 10,4 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za sedam meseci ove godine je iznosio oko 23,8 milijardi evra, što je rast od devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 10,1 milijardi evra i to je povećanje od 7,2 odsto, dok je uvoz povećan za 10,4 odsto, na oko 13,7 milijardi evra.

Deficit je iznosio 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 20,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,1 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,3 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Italija, Rusija, Kina i Mađarska.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ima suficit u razmeni od 1,3 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata i gvožđa i čelika.