Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru bila veća za 1,9 odsto

Industrijska proizvodnja u periodu januar – oktobar 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, bila je veća za 0,3 odsto.

Posmatrano po sektorima, u oktobru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019, zabeležena je rast u sektoru Snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, kao i klimatizacija, od 18,9 odsto, u sektoru Rudarstva od 0,6 odsto, dok je pad od 0,9 odsto zabeležen u sektoru prerađivačke industrije.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u oktobru 2020. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju (25,5 odsto), energije (8,1 odsto) i kapitalnih proizvoda (0,7 odsto).

Istovremeno je pad zabeležen u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (0,8 odsto), i intermedijarnih proizvoda, osim energije (2,3 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2020. godine, u odnosu na oktobar 2019, imao je rast kod 12 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 59 odsto, a pad kod 17 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 41 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u oktobru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, imale su: proizvodnja električne energije, proizvodnja električne opreme, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju – ukupno, pokazuje da je ostvaren rast od 4,5 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 3,5 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2020. godine, u odnosu na septembar 2020. godine, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,3 procenta i da je za prerađivačku industriju ostvaren pad od 0,5 odsto.

Кada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 12,5 odsto, a kod prerađivačke industrije veća je za 13,7 odsto.

Pad spoljnotrgovinske razmene Srbije za deset meseci ove godine bio 4,8 odsto

Spoljnotrgovinska razmena Srbije za deset meseci ove godine iznosila je 32,47 milijarde evra, što je pad od 4,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zaviod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti oko 13,86 milijardi evra, za 5,2 odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz smanjen za 4,5 odsto, na 18,61 milijardu evra.

Deficit je iznosi 4,75 milijardi evra, što je smanjenje od 2,6 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,5 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,2 odsti ukupne razmene od jkanuara do karaja oktobra.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Kina, Italija, Rusija i Mađarska. Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija  imala suficit u razmeni od 1,55 milijardi evra, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i seme suncokreta, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i drvo četinara), Crnom Gorom (izvoze se rude bakra i koncentrati i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše sirovi aluminijum i dimljeno svinjsko meso) i Severnom Makedonijom (izvoz električnih provodnika i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i zavarene cevi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Češkom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Švedskom.

Najveći deficit bio je u trgovini sa Кinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom.