Državni zvaničnici poručuju da je Srbija pobedila inflaciju: Zašto onda građani bojkotuju trgovce?

Borba građana je samostalna, jer državne institucije, pre svega Komisija za zaštitu konkurencije i dalje ćuti o ranije pokrenutom postupku protiv četiri trgovinska lanca o mogućem dogovaranju cena.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazali su prošle nedelje da je inflacija u februaru i dalje bila visoka i iznosila je 4,5 odsto, što je na gornjoj granici cilja Narodne banke Srbije (NBS) koji iznosi tri plus minus 1,5 odsto.

Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, u februaru je bila još viša i iznosila je čak 5,6 odsto.

Uprkos visokoj inflaciji, ministar finansija Siniša Mali rekao je na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu da Srbija, u odnosu na prošlogodišnji forum, danas više nema problem inflacije.

„To je po meni veoma važno, prošle godine smo pričali o tome da je inflacija visoka, da bi trebalo da je pobedimo, zatim o načinima kako ćemo da se nosimo sa inflacijom. Tu pošast smo uspeli da rešimo i toga više nema ovde“, izjavio je nedavno ministar Mali.

I guverner Jorgovanka Tabaković poručila je na istom događaju da je „inflacija obuzdana“.

Sagovornici Danasa saglasni su da je inflacija u Srbiji i dalje visoka, a kao razloge visoke inflacije naveli su povećanje troškova za privredu kroz više plate, minimalnu zaradu, poreze, doprinose, akcize, energente, a ti troškovi se, kako bi se zadržao profit, „po starom dobrom običaju“ prelivaju na cene u prodavnicama.

Naši sagovornici ne isključuju i mogućnost daljeg dogovaranja cena među trgovinskim lancima, jer se primećuje, kako navode, da su cene pojedinih proizvoda u Srbiji drastično više nego u zemljama regiona ili Evropske unije, a reakcije Komisije za zaštitu konkurencije i dalje nema.

„Privrednici nastavljaju da više troškove prebacuju na potrošače“

Profesor na FEFA Milan Nedeljković rekao je da je inflacija u Srbiji i dalje oko ciljanog nivoa i da postoji „trajnost“ u visokoj inflaciji što, kako kaže, nije iznenađenje.

„Nakon perioda više inflacije, a kod nas je bila dvocifrena, ulazimo u period kada je veoma teško suzbiti inflaciju, odnosno potrebno je mnogo više vremena da se ona stabilizuje i vrati na nivo koji je nizak“, ukazao je Nedeljković za Danas.

Objasnio je da u periodu visoke inflacije, osnovni dohodak je manji, što, kako je naveo, stvara pritisak na plate, a sa rastom plata, rastu i troškovi za kompanije.

„Nijedna kompanija ne želi da se odrekne svog dela profita i ako rastu njeni troškovi, bilo da je reč o platama, energentima, minimalnoj zaradi, porezima, doprinosima ili nekom drugom faktoru, to će kompanija preneti na cenu robe ili usluga“, rekao je Nedeljković.

Prema njegovim rečima, to se posebno dešava u okruženju gde su potrošači „navikli“ na često korigovanje cena naviše.

„Ako kao poslodavac vidim da u ovom okruženju mogu lakše da podignem cenu, ja ću je i uvećati“, ukazao je Nedeljković.

Zbog toga je istakao značaj antimonopolske politike koja bi, kako je rekao, omogućila da se korekcije cena drže pod određenim pritiskom, odnosno da kompanije ne moraju u svakoj situaciji da povećavaju cene.

U februaru ove godine država je povećala akcize na akciznu robu među kojima su gorivo, cigarete, alkoholna pića. Na pitanje da li je i rast akciza uticao na to da inflacija u Srbiji ostane visoka, Nedeljković je odgovorio da jeste, ali da to nije isključiv razlog.

Na pitanje da li u ukupnoj ceni inflacije trenutno ima spoljne inflacije, odnosno uvozne, Nedeljković je rekao da je jedan deo spoljni, ali da će se osetiti u budućnosti ukoliko bude došlo do zaoštravanja globalnih trgovinskih odnosa, dok je veći deo primarno iz domaćih izvora.

Gde je Komisija za zaštitu konkurencije?

Ekonomista Đorđe Đukić ukazao je da je NBS postavila ciljanu inflaciju od tri plus minus 1,5 odsto još decembra 2023. godine, što znači da njeni zvaničnici polaze od toga da tu inflaciju ostvare u srednjem roku.

„Međutim, život teče, i vidimo da je bazna stopa inflacije, koja je ključna za NBS i koja isključuje cene hrane i energenata, izuzetno visoka (u februaru je iznosila 5,6 odsto), i ona je više od dva puta veća nego u evrozoni“, rekao je Đukić za Danas.

Ukazao je i da građani Srbije već kontinuirano plaćaju ekstremno visoke cene hrane, dodajući da bazna inflacija potpuno isključuje tu komponentu.

„Za najveći broj građana, kada govorimo o egzistencijalnoj potrošnji, cene hrane i bezalkoholnih pića su glavne. One učestvuju sa 31,58 odsto u strukturi potrošačkih cena i ključne su za posmatranje sa aspekta onoga što se zove realni život. Ako izdvojimo bezalkoholna pića, hrana čini 28 odsto u ukupnoj strukturi potrošačkih cena i to je jako visoko u odnosu na zemlje EU i zemlje sa kojima se mi možemo porediti“, izjavio je Đukić.

Prema njegovim rečima, od reperne veličine, odnosno bazne inflacije koju inače centralne banke u celom svetu gledaju na srednji rok, građani nemaju ništa.

Đukić je ukazao i da je Evropska centralna banka kontinuirano smanjivala kamatnu stopu sa najavom da bi mogla da padne ispod dva odsto, te upitao zašto NBS spada u grupu centralnih banaka koje zadržavaju ekstremno visoku ključnu kamatnu stopu koja tretnuno iznosi 5,75 odsto.

„Zašto je to bitno u kontekstu inflacije? Zato što imamo dve komponente koje nisu rešene u Srbiji. Na žalost, potrošači reaguju bojkotom kupovine roba u hipermarketima, što bi inače trebalo da su to prethodno rešile institucije poput Komisije za zaštitu konkurencije, a odavno je poznat fenomen da mi plaćamo cene hrane mnogo više“, naglasio je Đukić.

Kao drugu komponentu koja nije rešena, Đukić je naveo to što kada su povoljni uslovi na eksernom tržištu, NBS to pripisuje uspešnosti domaće ekonomske politike, a kada su nepovoljne tendencije onda su razlog ekstreni nepovoljni šokovi.

„Mi nismo tretirali ovaj ključni faktor kod nas, a to je odsustvo visoke konkurencije među hipermarketima i uopšte trgovinskim lancima kada je reč o cenama hrane, već smo došli do toga da građani to samoinicijativno organizuju“, naglasio je Đukić.

I iz poslednjeg saopštenja NBS o kamatnoj stopi, dodaje Đukić, vidi se da centralni bankari pozivaju na opreznost zbog geopolitičkih tenzija, rasta protekcionizma, neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju, kretanja cena energenata, ali i drugih proizvoda kao što su kafa i kakao.

„Kada pogledate sve ovo što je stavljeno na jednu gomilu, vi uopšte ne razaznajate gde je domen domaćeg, a gde spoljnog faktora“, podvukao je Đukić.

Kada je reč o cenama kafe i kakaoa, Đukić je istakao da se odavno zna da su cene kafe i kakaoa povećane zbog lošeg roda, dodajući da je pitanje da li su one povećane mnogo više u Srbiji nego u zemljama u okruženju uprkos istim okolnostima.

„Ko treba da da odgovor na to? Treba da daju institucije, saradnja Komisije za zaštitu konkurencije i centralne banke koja mora da vodi računa o svim tim elementima inflacije, jer ljudi ne žive od ciljane inflacije, već žive od onoga šta će staviti u korpu“, naglasio je Đukić.

Kada je reč o cenama energenata, Đukić je ukazao da je cena nafte već neko vreme na oko 70 dolara po barelu, te da nema indikacija da bi u predstojećem periodu moglo da dođe do skoka cene nafte.

Naročito, dodaje, ukoliko se uzme u obzir izjava američkog predsednika Donalda Trampa da se povećava broj novih bušotina u Americi kako bi se ostvarila samodovoljnost.

„A to će uticati na dalju stabilizaciju cene nafte i onda tu nema značajne neizvesnosti. Zbog toga, pozivanje NBS na neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata, nema rezona ako se prate i predviđaju budući tokovi“, zaključio je Đukić.

Inflaciju gura čipflacija?

Guverner Jorgovanka Tabaković govorila je na Kopaonik biznis forumu o fenomenu čipflacije koji se sa globalnog tržišta prelio i na srpsko, navodeći da to znači da su tokom inflatornih pritisaka brže rasle cene jeftinijih nego skupljih brendova istih proizvoda.

Objasnila je da su cene jeftinih proizvoda više poskupele zbog visoke tražnje, jer su mnogi potrošači skupe brendove počeli da zamenjuju jeftinijim.

„To je kreiralo utisak više inflacije“, tvrdi Tabaković.

Tabaković je dodala i da je istraživanje NBS pokazalo da u 2024. oko 25 odsto proizvoda i usluga nije poskupelo, a da je 100 proizvoda i usluga prošle godine čak pojeftinilo.