Inflacija i bojazan da hrane neće biti: Kako Evropa izlazi na kraj sa najvišim cenama namirnica u istoriji?

Iako EU pokušava da se suprotstavi tome, mnoge zemlje u Evropi se bore sa značajnim povećanjem cena.

Neviđena suša

Odgovor EU na globalnu prehrambenu krizu je praćenje nivoa skladištenja useva u državama članicama, ublažavanje ekoloških propisa kako bi se podstakla proizvodnja hrane i pronalaženje alternativnih puteva za ukrajinski izvoz žitarica.

Zbog nezapamćene suše, međutim, sve je veća bojazan da će prinosi u Evropi biti smanjeni.

To bi dodatno povećalo cene hrane, koje su već značajno porasle, delom zbog rata u Ukrajini.

Iako je nakon sporazuma između Rusije i Ukrajine ponovo pokrenut izvoz žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka, zabrinutost i dalje vlada.

Prema podacima EU, vrlo su male šanse da se u bliskoj budućnosti dostigne predratni nivo od pet miliona tona žitarica koje se svakog meseca izvoze iz ukrajinskih luka.

Prvi brod koji je u skladu sa ugovorom napustio luku Odesa prevezao je samo 26 hiljada tona kukuruza.

Pronalaženje alternativnih izvoznih puteva je i dalje ključno, rekao je zvaničnik Evropske komisije.

Ekološki propisi se ublažavaju

Suočena sa mogućim nedostatkom hrane, Evropska komisija sada ublažava ekološke propise, koji su ranije bili nametnuti na poljoprivredna dobra, kako bi omogućila veću proizvodnju hrane.

Reforma poljoprivredne politike EU, koja bi trebalo da stupi na snagu 2023. godine, rezultirala je strožim ekološkim standardima u poljoprivredi. Ovo uključuje obavezu farmera da zaštite zemljište tako što ne gaje iste useve nekoliko godina zaredom.

Međutim, raste potražnja za ublažavanjem tih ekoloških standarda kako bi se omogućilo da se proizvede više žitarica jer se manje može isporučiti iz ukrajinskih luka razorenih ratom.

Svaka tona žitarica proizvedena u EU pomoći će povećanju globalne sigurnosti hrane, saopštila je Komisija.
Nemačka i Austrija koriste blaže mere

Austrija se saglasila sa predlogom Evropske komisije da produži upotrebu kukuruza za poljoprivrednu proizvodnju do kraja 2023. godine.

Istovremeno, nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir predložio je da se poljoprivrednicima omogući da veći deo svoje zemlje koriste za uzgoj žitarica, s obzirom na nestašice na svetskom tržištu. Berlin će suspendovati nove propise EU o plodoredu na godinu dana.

Dok su poslanici i poljoprivredna udruženja pozdravili predlog, grupa aktivista za zaštitu životne sredine Grinpis oštro je kritikovala ministra jer je popustio pritisku poljoprivrednog lobija.

Francuska: Katastrofa za farmere, ekosisteme i biodiverzitet

Suočena sa „istorijskom“ sušom, pogoršanom trećim ekstremnim toplotnim talasom, francuska vlada je 5. avgusta aktivirala operativnu grupu za pomoć u kriznim situacijama.

„Ova suša je najgora zabeležena u našoj zemlji“, saopštio je kabinet premijerke Elizabet Born.

Suvi uslovi su „katastrofa“ za poljoprivrednike širom zemlje, kao i za „naše ekosisteme i biodiverzitet“, dodala je ona.

Ograničenja potrošnje vode već su uvedena u skoro svih 96 francuskih departmana u Evropi, a najviši nivo upozorenja na snazi je u 73.

Međutim, vlada nije odgovorila na kritike o izuzećima za golf terene. Zalivanje terena za golf je dozvoljeno, čak iu odeljenjima koja su sada u opasnosti od suše.

Nekoliko evropskih zemalja takođe je izdalo ozbiljna upozorenja na sušu, a EU poziva članice da ponovo počnu da koriste prečišćenu gradsku otpadnu vodu na farmama kojima je nedostaju.

Inflacija u Španiji nastavlja da raste

U Španiji su potrošači teško pogođeni rastom cena hrane.

Prvo su bili podstaknuti pandemijom, zatim poskupljenjem struje i goriva – što je dovelo do protesta i štrajkova u poljoprivrednom sektoru – i na kraju ratom u Ukrajini.

Špansko udruženje potrošača i korisnika (OCU) je još u julu upozorilo na povećanje cene potrošačke korpe od 15,2 odsto na godišnjem nivou.

To je naglo povećanje koje posebno pogađa domaćinstva sa nižim prihodima.

U junu je zabeležena rekordna cena dinje od 13 evra.

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE), indeks potrošačkih cena (CPI) je u junu porastao za 1,9 odsto, a godišnja stopa inflacije porasla je za 1,5 procentnih poena na 10,2 odsto, najviši nivo od aprila 1985. godine.

Španski ministar poljoprivrede, ribarstva i hrane Luis Planas želi da svetska tržišta hrane budu transparentnija kako bi se postigla stabilizacija cena, navodeći kao primer nedavnu odluku zemalja EU da obaveste Komisiju o svojim mesečnim podacima o skladišnim kapacitetima za žitarice, pirinač i uljarice .

Hrvatska: Skoro da nema sniženja cena u prodavnicama uprkos smanjenju PDV-a

Prateći trend u drugim zemljama EU, Hrvatska je smanjila PDV na energente i sanitarno-prehrambene proizvode u nastojanju da ublaži efekat sadašnjih visokih cena.

Od 1. aprila stopa PDV-a smanjena je sa 25 odsto, odnosno 13 odsto, na 5 odsto.

Hrvatska udruga za zaštitu potrošača (HUZP) više puta je pozivala Državni inspektorat da izvrši kontrolu cijena hrane jer, suprotno očekivanjima, cijene nisu snižene.

Međutim, kao iu drugim zemljama članicama EU, u zemlji se baca ogromna količina hrane, piše Index.hr.

Hrvati godišnje bace oko 71 kilogram hrane po stanovniku, što je ukupno više od 280.000 tona, od čega 76 odsto odlazi na domaćinstva, dok je prosek EU 53 odsto, rekla je Branka Ilakovac, predsednica Centra za prevenciju otpada od hrane ( CEPOH).

Prevencija i edukacija građana u Hrvatskoj nisu prepoznati kao ključni faktori u suzbijanju rasipanja hrane, dodala je.

Prema procenama, građani zemalja EU godišnje bace 88 miliona tona hrane u vrednosti od 143 milijarde evra, rekao je Ilakovac.

Dodaje da je Hrvatska, kao članica EU, postavila cilj da do 2030. godine smanji bacanje hrane za 50 odsto.

Cene hrane u BiH porasle su za više od 23 odsto

U Bosni i Hercegovini zabilježena je inflacija od 15,8 posto, a cijene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 23,4 posto. Zemlja se uglavnom oslanja na uvoz hrane i nema dovoljno rezervi za značajnije intervencije na tržištu.

Trgovci, s druge strane, često koriste svoj monopolski položaj da održavaju veštački visoke cene.

Zbog velikog broja turista i činjenice da se dijaspora vraća u domovinu tokom letnjih meseci, trenutna potražnja za proizvodima je prilično velika.

Ekonomski analitičari očekuju da će početak jeseni doneti pad tražnje i da će to naterati trgovce da smanje cene mnogih prehrambenih proizvoda.