Inflacija i skok cena hrane u EU, vlade preduzimaju mere

Grčka vlada dekretom je naredila lancima samoposluga da moraju imati „prihvatljivu cenu“ za bar jednu namirnicu u svakoj kategoriji proizvoda.

Španska vlada je, pored ostalog, upravo podigla minimalnu zaradu na hiljadu evra, zabranila zapošljavanje na kratak rok.

Nova italijanska vlada sprema novčanu pomoć stanovništvu i malim preduzećima.

Vlasti u Berlinu su izdvojije čak 200 milijardi evra da bi pomogle ugroženom nemačkom stanovništvu i preduzećima. Ugroženim nemačkim potrošačima će država u decembru podmiriti 100 odsto računa za grejanje na gas, a za to će iz budžeta biti posebno obezbedjeno devet milijardi evra.

Skok cena struje, gasa i osnovnih potrepština naročito brine vlasti u EU, utoliko pre što su na ogromnom, mahom sasvim neutemeljnom skoku cena proizvodjači ostvarili zamašne super-profite i nema sumnje da je to i rezultat čiste špekulacije, grabeža.

Statistički uredi navode da su gradjani u mnogim zemljama već smanjili potrošnju, jer jednostavno ne mogu da izdrže poskupljenja, iako troše i deo ušteda.

Otud je jasno da je grčki ministar za razvoj i ulaganja Adonis Jorgijadis žestoko kritikovao neopravdana poskupljenja, rekavši da „gradjani na policama samoposluga vide stalni skok cena i sebi kažu da je to čista krađa“.

Grčki ministar ukazuje na to da je „potpuno neshvatljiv toliki nagao i neprestan skok cena“ i zato je objasnio da je vlada u Atini obavezala lance super-marketa da za potrošače prihvatljivu cena mora imati bar jedan u kategoriji od 31 proizvoda, kao što su hleb, mleko, testenine, pirinač, ulje, meso…

Lanci samoposluga to moraju objaviti i na internetu i u brošurama, a ukoliko se to ne bude poštovalo sledi kazna od pet hiljada evra dnevno.

Da je nezadovoljstvo potrošača veliko, svedoči i nalaz statističke agencije „Nilsen“ da su grčka domaćinstva za prvih devet meseci u super-marketima ostavili preko 320 miliona evra više nego prošle godine, a kupili su manje proizvoda.

Demonstracije i protesti su održani i u Češkoj, Madjarskoj, Francuskoj i još nekim zemljama.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je upozorila da mere podizanja kamatnih stopa neće moći da suzbiju inflaciju jer privredi EU preti neminovna recesija.

A u analizi londonske agencije „Ekonomist intelidžens junit “ stoji da u svetu i Evropi može doći do štrajkova i socijalnih nemira zbog ogromnog porasta cena energije i osnovnih potrepština.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da sledi „pogubni koktel visoke inflacije i malaksavanja proizvodnje“ i predočio da oklevajuće vlade u Evropi moraju preduzeti ozbiljne makroekonomske mere da slome inflaciju, ali i da pomognu stanovništvu i privredi.

MMF stavlja do znanja i da će i bez novih prekida isporuka nafte i gasa inflacija biti duga i navodi da su, recimo, kad je Zapadni Balkan u pitanju, glavni uzrok skok cena energije, ali hrane.