Inflacija napunila državnu kasu: Prihodi od PDV-a skočili 25 odsto, a više novca i po osnovu poreza na dobit

Istovremeno budžet opšte države bio je u plusu od 19 milijardi dinara, dok je prošle godine u istom periodu imao manjak od 6,8 milijardi dinara.

Ipak, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da se deficit pravi u drugoj polovini godine.

Prošle godine, nakon deficita od 6,8 milijardi za sedam meseci, godina je završena sa minusom od 259 milijardi dinara ili 4,1 odsto BDP-a.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu u drugom polugodištu očekuje se relativno veliki manjak i na kraju godine možda i deficit od tri odsto BDP-a koliko je i planirano.

„Teško je reći koliki bi deficit mogao biti na kraju, jer zavisi od toga koliko će država preuzeti obaveza javnih preduzeća. Nije jasno da li će povećanje penzija obuhvatiti i novembarske ili samo decembarske penzije. Takođe je moguće da se i plate u javnom sektoru povećaju do kraja godine“, napominje on dodajući da uz dosadašnju inflaciju najavljena povećanja plata i penzija i nisu tako velika kao što deluje.

S druge strane, u dosadašnjem delu godine budžet je imao koristi od inflacije, što se najbolje vidi po PDV-u.

Naime, prihodi od PDV-a su u nominalnom iznosu porasli za čak 25 odsto na godišnjem nivou. PDV naplaćen u zemlji je smanjen za 13 odsto, ali je zato PDV na robu iz uvoza povećan za čak 32,5 odsto.

Takođe je i porez na dobit za sedam meseci bio izdašniji za 31,7 odsto nego godinu ranije.

S druge strane, na strani rashoda najveći izdaci budžeta, plate i penzije bili su manje više fiksni od početka godine.

Tako su penzije, za koje je za sedam meseci isplaćeno 369 milijardi dinara, realno smanjene za 5,7 odsto iako su nominalno veće 3,8 odsto nego prošle godine.

Plate su početkom godine povećane za više od devet odsto, ali je nakon sedam meseci inflacije, njihova realna vrednost smanjena za jedan odsto.

„Veliki deo budžeta, plate i penzije koje čine oko 40 odsto rashoda, su fiksirane i to u uslovima inflacije znači realno smanjenje troškova“, objašnjava Arsić.

Ono što se vidi iz izvršenja budžeta do sada je da se izdaci za kapitalne investicije ne smanjuju, naprotiv. Za sedam meseci kapitalni rashodi su nominalno veći za skoro 44 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Arsić ističe da je dobra vest da rastu javne investicije, mada se može primetiti da neke od njih sporije napreduju.

„Dobro je što se novac na investicije troši, samo bi bilo još bolje da se one efikasnije realizuju“, napominje on.

Prema njegovim rečima, u decembru država tradicionalno više troši i pravi veliki deficit.

„Tada se plaćaju kapitalni rashodi nastali tokom drugog dela godine. Takođe ove godine će država sigurno morati da preuzme deo obaveza javnih preduzeća za uvoz struje i gasa. To može biti plaćanjem njihovih obaveza ili direktnim plaćanjem uvoza od strane države“, ističe on dodajući da će ove godine u decembru biti i dodatni izdaci za povećanje penzija.

Prihodi republičke kase za sedam meseci dostigli su 992,8 milijarde dinara, dok su rashodi iznosili 991,7 milijardi dinara.

U prvih šet meseci država je bila u manjku, ali je u junu i julu napravljen suficit od više od 70 milijardi dinara.

Ovo je dobrim delom posledica plaćanja kvartalnog PDV-a malih obveznika koji dospeva u julu, kao i poreza na dobit.

Takođe, i poskupljenje goriva je doprinelo povećanju prihoda od akciza.

U julu su naplaćeni prihodi u iznosu od 162,7 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 144 milijarde dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 74,8 milijarde, plaćene su akcize u iznosu od 38,3 milijardi i porez na dobit u iznosu od 16,1 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 16,8 milijardi dinara, a priliv donacija u julu iznosio je 1,9 milijarde dinara.

Rashodi u julu su iznosili 125,9 milijardi dinara. Najveći troškovi budžeta bili su rashodi za zaposlene koji su iznosili 29,5 milijardi dinara, dok su kapitalni izdaci bili 22,5 milijardi dinara.

Iz budžeta je transferisano organizacijama socijalnog osiguranja 13,8 milijardi dinara.