„Inflacija nema veze sa NBS već sa željom predsednika da impresionira biračko telo“: Stručnjaci o deljenju novca iz budžeta

Od aprila prošle godine do avgusta, NBS je povećala kamatnu stopu 15 puta, sa 1,5 odsto na aktuelnih 6,5 odsto.

Ipak, zadržavanje kamatne stope na istom nivou ne znači da je centralna banka odustala od monetarnog zatezanja. NBS je povećala stopu obavezne rezerve koju banke polažu kod centralne banke, za tri procentna poena kod deviznih depozita i dva procentna poena kod dinarskih.

Kako se navodi u obrazloženju centralne banke, razlog za podizanje stope obavezne rezerve je povlačenje viška dinarske likvidnosti sa tržišta i to u iznosu od oko 115 milijardi dinara (blizu milijardu evra) čime bi „visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili bi smanjeni za oko 20 odsto“.

Kako navodi NBS, višak dinarske likvidnosti posebno je prisutan ove godine kao rezultat kupovine deviza od strane NBS.

U prvih sedam meseci ove godine, Narodna banka Srbije kupila je u neto iznosu 2,45 milijardi evra na međubankarskom tržištu kako bi održala stabilnost deviznog kursa. To faktički znači da je kupovinom deviza za dinare, odgovarajuću količinu dinara pustila na tržište.

Ova odluka može biti korisna i za bilanse Narodne banke Srbije. Naime, na repo aukcijama sedmodnevnih hartija od vrednosti NBS plaća kamatnu stopu od 5,53 odsto (na poslednjoj aukciji 6. septembra). S druge strane, NBS na obaveznu rezervu plaća kamatnu stopu od 0,75 odsto.

Ipak, pitanje je da li će to biti dovoljno da se godišnja inflacija spusti na osam odsto u decembru ove godine, koliko je Narodna banka zacrtala.

Ovo je posebno postalo upitno nakon rebalansa budžeta kojim je, istina smanjen originalni deficit budžeta sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a, ali su formalizovane i neke inflatorne mere kao što je podela 100 miliona evra mladima do 16 godina i povećanje akciza za osam odsto.

U oceni rebalansa na to ukazuje i Fiskalni savet.

„Podela novca svim građanima određenog uzrasta (i to iz zaduživanja) ne samo što je po definiciji rasipna i loše targetirana socijalna politika, već ona ekonomski deluje inflatorno.

Zbog toga je njen krajnji uticaj na socijalno najugroženije segmente stanovništva u najmanju ruku upitan. Slično se može reći i za predviđeno povećanje akciza. Ono ne samo što po svojoj prirodi ima recesivan uticaj na privredu, već i neposredno dovodi do rasta cena – što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije“, upozoravaju oni.

Oni ukazuju da visoku inflaciju posebno karakterišu visoke cene hrane i energije koje najviše pogađaju najsiromašnije. Savet kritikuje neselektivnu podelu novca ističući da ona može biti i kontraproduktivna za najsiromašnije.

U hipotetičkom, ali veoma realnom primeru bogata porodica sa dvoje dece dobiće 20.000 dinara, dok će siromašna porodica sa decom koja ne ispunjavaju starosni kriterijum dobiti nula.

Prvi će taj novac potrošiti i time uticati na rast cena, a drugi će onda morati da plaćaju te više cene.

Na stranu, što su hrana i energija poskupeli znatno više od prosečne inflacije koja iznosi 12,5 odsto. Država u svojim merama uopšte ne prepoznaje da je inflacija za siromašne koji većinu dohotka troše na hranu znatno veća od zvanične inflacije i bliža je 20 nego 12 odsto.

Profesorka ekonomije Danica Popović kaže da NBS ne može puno da uradi u situaciji kada se raspisuju izbori.

„Inflacija nema veze sa NBS već sa željom predsednika da impresionira biračko telo. Deljenje novca iz budžeta je bez sumnje inflatorno, odnosno usporava pad inflacije. Problem je jako niska stopa privrednog rasta. Sa rastom od sedam odsto, NBS može da poveća novčanu masu u opticaju za sedam odsto i nema inflacije. Ali sa stopom rasta od malo preko jedan odsto i štampanjem dinara više od 10 odsto dolazi do inflacije. Smanjenje inflacije u inostranstvu može donekle olakšati situaciju. Ali inflacija u evrozoni je pet odsto, a kod nas dva puta veća“, navodi Popović.

Srbija je u julu, sa 12,5 odsto, imala veću inflaciju od svih zemalja Evropske unije, pa i zemalja u okruženju koje nisu članice, izuzev Mađarske.

Kako objašnjava Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta, inflacija u Srbiji usporava sporije nego u drugim zemljama.

„Tu ima i ekonomske politike. Prošle godine mi smo imali manju inflaciju za dva, tri procentna poena od zemalja Centralne i Istočne Evrope. Oni su tada preneli rast cena energije na potrošače, dok je kod nas država preuzela taj trošak. Mislim da je budžet to koštalo tri milijarde evra, koliko su dali EPS-u i Srbijagasu. Međutim, njima sada ta poskupljenja izlaze iz osnovice i inflacija pada.

Mi smo s druge strane dali pare, ali sada opet moramo da podižemo cene struje i gasa i zato inflacija sporije pada.

Sa povećanjem akciza i poskupljenjem struje i gasa od novembra ispašće da je kumulativna inflacija, odnosno obezvređivanje novca u Srbiji za prošlu i ovu godinu veće nego u CIE“, kaže ovaj ekonomista.

Prema podacima Evrostata, statističke agencije EU, u julu je najveću inflaciju imala Mađarska – 17,5 odsto.

Iza nje su bile Slovačka, Češka i Poljska sa po 10,3 odsto.

Zanimljivo je da su baltičke zemlje Litvanija, Letonija i Estonija koje su krajem prošle i početkom ove godine imale međugodišnju inflaciju i preko 20 odsto, u julu i avgustu pale na šest, sedam odsto.