Inflacija obeležila 2022. i u svetu i u Srbiji: „Šampioni“ regiona Mađarska i Severna Makedonija

Rat u Ukrajini, suša, globalni rast cena energije i hrane vratio je svet u 1970-te u vreme dvocifrenih inflacija i slabog privrednog rasta.

U SAD, Nemačkoj i Velikoj Britaniji inflacija je tokom prošle godine dostigla četrdesetogodišnje maksimume.
U Americi je u novembru 7,3 odsto, a u evrozoni 10 odsto.
Zanimljivo je da je i u Japanu inflacija najviša od 1991. godine i iznosi 3,8 odsto.

Treba reći i da je u Kini rast potrošačkih cena iznosio svega 1,6 odsto.

I u Srbiji je u novembru godišnja inflacija dostigla 15,1 odsto i ako prođemo kroz statistiku Narodne banke Srbije ni u jednom mesecu od 2007. godine godišnja inflacija nije stigla do 15 odsto (u junu 2011. godine bila je blizu-14,9 odsto).

Po ovome nismo specifični jer više zemalja u Evropi, posebno u Centralnoj i Istočnoj ima rast potrošačkih cena i veći od nas. Na primer, godišnja inflacija u Litvaniji dostigla je 22,9 odsto u novembru, a u Letoniji 21,8 odsto.

Ne moramo da idemo na Baltik da nađemo države sa inflacijom većom od 20 odsto. Naše komšije Mađari u novebru su imali inflaciju od 22,5 odsto, sa rastom cena hrane od čak 43,8 odsto u odnosu na novembar 2021. godine.

Ipak je evropski rekorder Turska sa inflacijom od 84,4 odsto i u okviru nje rastom cena hrane od 102,6 odsto za godinu dana zaključno sa novembrom.

U našem regionu pored Mađarske, najveću inflaciju ima Severna Makedonija sa 19,5 odsto, Pa Crna Gora sa 17,5 odsto i visokim rastom cena hrane od 30 odsto.

Novembarska inflacija u BiH je 16,3 odsto, Hrvatskoj 13,5 odsto, dok Albanija ima jednu od nižih inflacija u Evropi, svega 7,9 odsto.

Treba reći da jedan od razloga razlike u inflaciji između zemalja i mera u kojoj su države intervenisale kako bi zaštitile stanovništvo od poskupljenja.

Tako je u evrozoni rast cena energije 34,9 odsto, dok je u zemljama kao što su Srbija i posebno Albanija, država preuzela na sebe dobar deo rasta cena zamrzavanjem ili ograničenim poskupljenjima struje i gasa za domaćinstva.

Ako postoji nešto pozitivno u ovim silnim poskupljenjima, to je da je rast inflacije izgleda dostigao vrhunac u mnogim zemljama i pobegde počinje i da pada.

Ovome izgleda najviše doprinose cene hrane i energije koje su najviše doprinele i skokovitom rastu cena. Prema FAO indeksu cena hrane u novembru ove godine globalne cene su bile tek 0,3 odsto veće od cena u istom mesecu prošle godine.

Cene žitarica su pale u odnosu na oktobar za 1,3 odsto, ali su i dalje 6,3 odsto iznad prošlogodišnjeg nivoa.

Cene mleka padaju poslednjih pet meseci ali su i dalje 9,2 odsto iznad onih iz novembra prošle godine. Slično je i sa mesom koje je ipak skuplje 4,1 odsto nego godinu ranije.

Jedino je šećer jeftiniji 4,9 odsto nego prošle godine.

I situacija na tržištu energije se stabilizovala. Cena gasa u Evropi (Holandska TTF cena) se vratila na nivo s kraja februara 2022. godine, pre rata u Ukrajini.

Cena jednog megavatsata gasa dan unapred iznosi 76,3 evra. Maksimalna cena dostigla je čak 342,8 evra po megavat satu.

Ipak to je i dalje daleko od cena gasa u prvoj polovini prošle godine koja iznosila oko 18 evra za megavatsat.

N smirivanje cena gasa uticala je maksimalna napunjenost evropskih skladišta gasa, ali to nije nikakva garancija da sledeće godine kada dođe vreme da se pune skladišta za sledeću zimu neće cene opet početi da skaču.

I veleprodajna cena struje se smirila na nivou od oko 140 evra po megavat satu, a jesenas u nekoliko dana dostigle su neverovatne nivoe od oko 1.000 evra po megavatsatu.

Inflacija se sasvim sigurno ove godine neće vratiti na nivo koji ciljaju centralne banke, FED i ECB dva odsto, a u Srbiji na 1,5 do 4,5 odsto, ali ostaje da se vidi da li će monetarne vlasti uspeti da obuzdaju inflaciona očekivanja svih aktera na tržištu.