Inflacija pod kontrolom: Kako se zemlje regiona bore sa globalnom krizom?

Da li je inflacija prošlost, koji su prioriteti i izazovi monetarne politike na kratak i srednji rok, pitanja su na koja su pokušali da odgovore govornici na trećem panelu Regionalnog samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije podsetio je da je inflacija vrhunac postigla u martu 2023. kada je imala vrednost od preko 16 odsto, ali da je Srbija u maju uspela da je dovede u granice cilja, kada je iznosila 4,5 odsto.

„Hrana i energija su bili glavni pokretači inflacije, a sada je isti ti faktori dovode u granice cilja. Do kraja godine očekujemo inflaciju od 3,5 do četiri odsto. Takođe, posle niza povećanja referentne kamatne stope do 6,5 odsto, na junskoj sednici doneta odluka da se smanji za 0,25 baznih poena. Kada govorimo u budućnosti, mi vidimo kretanje inflacije i dalje u silaznoj putanji, i u skladu s tim odlučili smo da snizimo kamatu“, istakao je on, podsećajući da je kod nas većina stambenih kredita u evrima, kao i najveći deo kredita privredi.

Međutim, iako je inflacija u regionu svuda držala visok nivo, u Hrvatskoj je ona bila niža. Michael Faulend, viceguverner Narodne banke Hrvatske, rekao je da im je u tome evro dosta pomogao, jer na taj način nisu uvozili monetarnu stabilnost iz veće zone.

„Postoje dve valute, evro i dolar, i oni utiču na globalne uslove. Uz daleko više kamatne stope, stopa inflacija je bila značajno viša u zemljama kojima valuta nije evro. Prosečna inflacija u evrozoni još nije došla na dva odsto, ali bih rekao da je epizoda povišene inflacije iza nas. Ali, ako se pitamo zašto je inflacija uporna, ključ leži u dva razloga. Prvi je to što u brojnim zemljama postoji fiskalna politika koja nije koordinirana sa monetarnom politikom. Drugi su plate koje su dosta jako krenule, i hrane domaću inflaciju“, ukazao je Faulend.

Da istorija ne beleži često ovako zahtevne periode uoravljanja monetarnom politikom ukazuje Jasmina Selimović, guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine.

„Period koji je pred nama, a koji podrazumeva da inflaciju treba svoditi na srednjoročni cilj je zapravo najzahtevniji. Cenovni pritisci dolaze uglavnom iz domaćeg okruženja, isprovocirani dobrim delom iz uslužnog domena. Inflacija se pokazala upornija nego što je iko zamišljao. Bez obzira što smo stabilizovali stvar, moramo voditi račina o rizicima, a posebno o geopolitičkim. U 2024. očekujemo 2,6 odsto ukupne inflacije, a primarni cilj je očuvanje deviznog kursa. Kada je reč o politikama EBC ili FED-a, naša Centralna banka želi da prati principe ECB-a“, poručila je ona.

Ahmet Ismaili, guverner Centralne banke Kosova, podseća da je u borbi sa inflacijom važna međudržavna saradnja.

„Nivo harmonizacije i usaglašavanja je od ključnog značaja, ne možemo ništa uraditi izlovani, ne možemo na taj način rešavati probleme. Ako jedna strana koči, a druga gura, to ne vodi nigde. Globale cene energenata i hrane imaju najveći uticaj na sve. Mi na Kosovu zavisimo od uvoza, i naravno da uvozimo i inflaciju. Kao eurozovana ekonomija imamo ograničene elemente da intervenišemo, ali pomno pratimo situaciju i trudimo se da bankarski sektor ostane jak i da imamo kapacitete da brzo reagujemo“, naglasio je Ismaili.

On je dodao da Kosovo očekuje da će do kraja godine inflacija pasti na 2,5 odsto, ali da će za određene prehrambene proizvode, inflacija ostati na istom nivou.

Takođe navodi da je bankarski sistem Kosova snažan i otporan, da su loši kreditu manji od dva odsto, a rast kredita 15 odsto.

Luljeta Minxhozi, prva zamenica guvernera Centralne banke Albanije kaže da ova institucija očekuje da se ciljevi inflacije dobro uklope sa ciljevima stabilnosti.

„U periodu popuštanja inflacije, fokus je bio da građanima jasno saopštavamo naše stavove o monetarnoj politici. Banka se fomkusira na analizu implaciju odluka o promenama devoznog kursa. Krediti ekonomiji se ne šire tako brzo da bi ugrozili finansijsku aktivu. Inflatorni pritisci se smanjuju, u maju je procenjena na 2,2 odsto. To je u skladu sa onim što smo predvideli za naredni period. Najveći izazovi za monetarnu politiku vezuju se za nefinansijska kretanja. Kod nas postoje veliki ekološki rizici kao što su poplave ili visoke temperature. Energetika i poljoprivreda, kao ključni sektori kod nas su jako osetljivi na te promene“, kaže Minxhozi.

Anita Angeloska Bezhoska, guvernerka Narodne banke Severne Makedonije rekla je da su se poslednjih par godina svet i region suočili sa jednom od inflatornih epizoda koje nismo imali poslednjih par decenija.

„U prvom kvartalu je bila 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji. Druga karakteristika pooštravanja mera monetarne politike, jeste brzina, u našem regionu je bila oko 500 baznih poena, a negde i preko 1.000 baznih poena. Pooštravanje monetarne politike bilo je agresivno, i imalo je veliki uticaj na zemlje regiona. kada dođe do toga, očekuje se smanjenje kreditne aktivnosti. U našem regionu ona se prepolovila, na oko šest odsto“, istakla je Angeloska Bezhoska.

Ipak, ova inflatorna kretanja bi bila sporija, kako je rekla, da nisu brzo reagovali. Ona pojašnjava da je njihova Centralna banka koristila različite merode kako bi sačuvala poverenje javnosti, objašnjavajući zbog čega je inflacija tolika.

„Ako pogledamo projekcije MMF-a, one su optimistične da će inflacija nastaviti da se smanjuje. Ali treba obratiti upornost inflacije koja ostaje visoka uprkos različitim mrama. Oko 80 odsto centralnih banaka ne očekuje da će dostići inflatorne ciljeve. ECB je već krenula da spušta kamatnu stopu, što je dobro jer su naše privrede zavisne i od evropih“, kaže ona.

Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore naglasila je da je važno ostati posvećen regionalnoj saradnji.

„Da bismo adekvatno prevazišli rizike koji prevazilaze naše ekonomije, potrebna je zajdnička akcija svih nas. U CG i na ZB, malim otvorenim ekonomijama u kojima mere monetarne politike imaju manje domete, to je neophodno“, rekla je ona, dodajući da veliki problem u zemljama predstavlja rast produktivnosti, jer veliki broj njih nije uspeo da nađe sinhroniju između radne snage i tehnologije.

Naposletku, Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK Banke, govorio je o digitalnom evru kao projektu koji će biti realizovan kroz nekoliko godina.

„Digitalni evro pružiće mogućnost da se malo više borimo sa gotovinskim plaćanjem, koje iako je skupo za banke i za korisnike. Koje, pored svih mana, i dalje zauzima dominantan način plaćanja. Putem digitalnog evra veliki broj korisnika koji nisu u mogućnosti da imaju račune u bankama imaće pristup digitalnom evru. Ja ne bih isključio da i one CB koje su van EU krenu sa implementacijom sličnih projekata u budućnosti. Svesni smo da se veliki volumen transakcija obavlja van redovnih kanala, te bi uvođenje digitalnog evra moglo da ih prebaci u realne i legitimne tokove. Ipak, korisnicima nije objašnjeno šta je to digitalni evro, pa treba raditi na tome“, napomenuo je Jovanović.