Odakle Siniši Malom neobjavljeni podaci RZS-a o inflaciji: Da li je Zavod prekršio zakon ili do ministra „cure“ informacije?

„To je zajednički uspeh svih nas. Mi smo očekivali jednocifrenu inflaciju u decembru, ali očigledno su sve mere koje smo preduzeli poslednjih meseci, dale rezultat“, izjavio je ministar Mali pozivajući se na „fleš procenu Republičkog zavoda za statistiku“.

Ministar je obišao prodavnicu jednog od maloprodajnih lanaca „povodom fleš procene Republičkog zavoda za statistiku da se inflacija u Srbiji spustila na 8,5 procenata“ kako bi poručio da je ekonomija snažna i stabilna i da mere države za smanjenje inflacije daju rezultate, iako se jednocifrena inflacija očekivala tek u decembru.

Ovo je prvi put da se ministar finansija pozivao na fleš procenu inflacije, a kamoli da povodom toga obilazi prodavnice.

U vezi sa fleš procenom inflacije RZS na koju se pozvao ministar zanimljivo je da „Republički zavod za statistiku ne objavljuje fleš procenu inflacije“. Ovo je odgovor RZS na upit Danasa, a upit smo poslali imajući u vidu član 5. Zakona o zvaničnoj statistici Republike Srbije u kom se navode načela kojima se vodi zvanična statistika, a među kojima je i načelo javnosti.

Ono glasi: „Načelo javnosti znači da su svi rezultati – obrađeni i neobrađeni podaci zvanične statistike, kao i sve informacije o primenjenim metodima i izvorima podataka koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike – javni i istovremeno dostupni svim korisnicima“.

Kako se navodi, na sajtu RZS „brze (fleš) procene su procene koje su obračunate i objavljene u najkraćem mogućem roku po isteku referentnog perioda, korišćenjem skupa indikatora koji su raspoloživi u datom momentu“.

RZS je do sada objavila indekse cena proizvođača industrijskih proizvoda i cene na malo poljoprivrednih proizvoda. Objavljivanje indeksa potrošačkih cena je zakazano za 13. novembar, odnosno za pet dana.

Petar Đukić, profesor na TMF, ističe da su naši političari uvek bili privilegovani u korišćenju javnih podataka.

„To se kod nas smatra normalnim, iako tako ne bi trebalo da bude“, kratko je ocenio Đukić, dodajući da se fleš ocene daju na osnovu raspoloživih podataka u tom trenutku.

I Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je to proceduralna greška i da nijedan državni organ ne bi trebalo objavljuje fleš procene RZS.

„Postoje procedure i rokovi i to treba da se poštuje. Informacije postaju zvanične tek onda kada ih objavi Zavod za statistiku, a do tada one nisu konačne. Osim toga, RZS obračunava inflaciju, a Narodna banka Srbije ima zadatak da vodi politiku koja utiče na inflaciju. Ministar finansija nema razloga da se tu oglašava“, napominje Šoškić.

Država je očekivala da će inflacija u decembru pasti na osam odsto, pa je ovih 8,5 odsto sada iznenađenje.

Ministar finansija Mali je u prvi plan istakao efekte programa „Bolja cena“, kontrolu cena goriva, „za to što imamo jednu od najnižih cena struje i gasa u Evropi, ali i to što i dalje držimo pod kontrolom neke cene osnovnih životnih namirnica i restriktivna fiskalna politika, doprinele su ovom snažnom padu inflacije u oktobru“.

Šoškić ističe da je padu inflacije doprineo pad cena energije na svetskom tržištu i visoka osnovica iz prošle godine.

„Inflacija će biti jednocifrena do kraja godine, ali daleko smo mi od cilja Narodne banke od tri odsto“, zaključuje on.

Petar Đukić upozorava da kontrola cena pokazuje elemente komandne ekonomije.

„Svako zamrzavanje cena se posle pokaže kao dodatna inflacija kada se sistem oslobodi“, ističe on dodajući da na pad naše inflacije utiče smanjenje inflacije u okruženju.

„Ovo ne znači da će inflacija nastaviti da pada. Moglo bi se desiti čak da u novembru i decembru ona poraste. Neizvesno je šta će biti sa energetikom, posebno gasom zimus, geopolitička situacija može da se zakomplikuje i prekine lance snabdevanja. Ipak postoje naznake da će sledeća godina makroekonomski biti povojnija“, kaže Đukić.

Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da pad godišnje stope inflacije ne znači da cene padaju, već samo da sporije rastu u odnosu na isti period prošle godine.

„Mi ne znamo koliko će inflacija da traje. Neki faktori deluju proinflatorno. Na primer, poskupljenje struje i gasa ulazi u cenu koštanja svih dobara. Povećanje akciza poskupljuje transport koji takođe ulazi u troškove proizvodnje. Takođe i jednokratna neselektivna davanja iz budžeta deluju proinflatorno, mada je istina da se budžetski deficit smanjuje. I povećanje minimalne zarade, iako neophodno, ipak deluje proinflatorno. Kod nas ta spirala cena i zarada nije uzela maha, ali treba znati da povećanje cena stvara pritisak na povećanje plata, a to onda utiče na rast troškova. Može inflacija da traje duže nego što smo očekivali“, ocenjuje Molnar.

Inače i u EU je oktobarska međugodišnja inflacija zabeležila znatan pad u odnosu na septembar. Inflacija evrozone pala je sa 4,3 na 2,9 odsto. Najveći pad je zabeležen u Italiji gde je prema Eurostatu, međugodišnja inflacija pala sa 5,6 na 1,9 odsto. U Hrvatskoj je inflacija pala sa 7,4 na 6,7 odsto, u Slovačkoj sa devet na 7,8 odsto. Čak i u Mađarskoj, prema najavi guvernera centralne banke očekuje se da inflacija u oktobru padne na 10 odsto sa prethodnih 12,2 odsto.