Za tri godine inflacija u Srbiji 34 odsto, među najvećim u Evropi

Međutim, bazna inflacija, odnosno indeks cena koji isključuje cene hrane, duvana, alkoholnih pića i energije, iako u padu, i dalje je znatno iznad nivoa koji cilja Evropska centralna banka.

Bazna inflacija pala je na 3,6 odsto u novembru, dok je cilj ECB da se inflacija nađe na dva odsto.

I u Srbiji je inflacija na silaznoj putanji, ali na znatno višem nivou. Poslednji podatak Republičkog zavoda za statistiku je za oktobar kada je inflacija pala na 8,5 odsto. Bazna inflacija je iznosila 7,3 odsto, a da podsetimo da Narodna banka cilja inflaciju u koridoru od 1,5 do 4,5 odsto.

Prema oceni Erste grupe, u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope je za očekivati da inflacija i sledeće godine ostane iznad ciljanih nivoa centralnih banaka. Uprkos tome, neke od njih, poljska i mađarska centralna banka, već su krenule u smanjenje kamatnih stopa.

Zanimljivo je da su ove dve zemlje među onima sa najvećom inflacijom u Evropi. Nažalost, u ovoj grupi je i Srbija.

Na kraju ove godine, prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, ne računajući Tursku koja je van svih kategorija, najveću godišnju inflaciju imaće Češka, Srbija i Mađarska.

Naime, procena Fonda je da će u decembru 2023. Češka imati imati godišnju stopu inflacije od 8,3 odsto, a Srbija i Mađarska 8,2 odsto.

Ovo može poslati pogrešnu sliku, pošto je Mađarska cele ove godine, kao i prošle, imala ubedljivo najveću inflaciju u Evropi. To pokazuje prosečna stopa inflacije u ovoj godini, koja će prema MMF-u biti u Srbiji 12,4 odsto, a u Mađarskoj čak 17,7 odsto.
Češka će biti na 10,8 odsto.

U grupi zemalja sa dvocifrenom prosečnom inflacijom u ovoj godini naći će se još dve zemlje regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE). Za Poljsku se očekuje 12 odsto, a Rumuniju 10,7 odsto.

S druge strane, neke zemlje evrozone poslednjih meseci čak se nalaze u deflaciji. Na primer u Belgiji, u oktobru i novembru, cene padaju i to u odnosu na isti mesec prethodne godine.

MMF-ova projekcija iz oktobra je da će godišnja inflacija u ovoj zemlji u decembru biti 0,4 odsto, znatno ispod cilja ECB. Takođe, u Italiji se očekuje da će godišnja inflacija biti 1,1 odsto u decembru, a u novembru je bila svega 0,7 odsto.

Po svoj prilici manju inflaciju od onog što cilja ECB imaće do kraja godine i Holandija i Finska.

Na pitanje zbog čega Srbija ove godine ima jednu od najviših inflacija u Evropi, najčešći odgovor su cene energije. Dok su cene nafte i još i više električne energije i prirodnog gasa pošle godine divljale, članice EU su uglavnom taj rast cena prebacivale na potrošače.

U Srbiji su cene struje i gasa bile zamrznute, a cene goriva pod kontrolom države. Ali dok su ove godine građani evropskih zemalja gledali kako se cene energije u odnosu na prethodnu godinu smanjuju, kod nas su krenula poskupljenja.

Zato, da bismo videli gde se zaista nalazimo po rastu cena u odnosu na Evropu, treba uporediti inflacije iz prethodnog perioda.

Od 2021. godine kada je krenuo talas poskupljenja, pa zaključno sa 2023. godinom, oslanjajući se na projekcije MMF-a, kumulativna inflacija u Srbiji iznosila je 34,3 odsto.

Veću inflaciju od Srbije za ove tri godine imali su pre svega Mađarska (44,6 odsto), zatim baltičke zemlje koje su na vrhuncu, krajem prošle godine imale i preko 20 odsto, Estonija (38,5 odsto), Litvanija (37,5 odsto) i Letonija (36,3 odsto).

Pored njih, kumulativna inflacija u Poljskoj je iznosila 36 odsto, a u Rumuniji 35,7 odsto.

Očigledno, Srbija se u ove tri godine nalazila u grupi zemalja čiji građani su najteže pogođeni rastom cena.

U Zapadnoj Evropi inflacija je mnogo manje pogodila građane nego u CIE.

Recimo u Belgiji je ukupna inflacija u ovom periodu iznosila 18 odsto, u Francuskoj 15 odsto, u Grčkoj 15,5 odsto, Italiji 18,3 odsto. Dvostruko manje nego u grupi zemalja u kojoj se nalazimo mi.

Apsolutni rekorder je Turska u kojoj je inflacija za tri godine iznosila 266 procenata.

Za sledeću godinu očekuje se dalji pad inflacije u celoj Evropi. Očekivanje Narodne banke Srbije je da će inflacija ući u ciljani koridor, čija je gornja granica 4,5 odsto, sredinom naredne godine.

MMF očekuje da će godišnja inflacija na kraju 2024. u Srbiji biti na četiri odsto, a da će u CIE veću inflaciju od nas imati Rumunija, Poljska i Mađarska 4,7 do 5,5 odsto.

Za neke zemlje evrozone, MMF čak očekuje da će sledeće godine inflacija biti veća nego ove i to uglavnom za ekonomije koje ove godine imaju izuzetno nisku inflaciju, poput Belgije, Italije i Holandije.