Inflacija u padu, ali i dalje dvostruko veća nego u evrozoni

Početkom godine delovalo je, bar u najvećim zapadnim ekonomijama, da je ta aždaja koja je poslednje tri godine pljačkala novčanike stanovništva, na umoru. Sada deluje da situacija nije baš takva.

Najavljivalo se da će američke Federalne rezerve (FED), njihova centralna banka, već na proleće krenuti da smanjuju referentnu kamatnu stopu, jer je inflacija pobeđena. A ona je u martu porasla, na 3,5 odsto. To nama koji smo do skoro imali dvocifrene stope inflacije ne deluje kao visoko, ali FED cilja inflaciju od dva odsto i ovo je veliki promašaj i još gore, preokret trenda usproavanja rasta cena.

U evrozoni je situacija sa inflacijom malo bolja. Stopa inflacije je u martu pala na 2,4 odsto i veoma je blizu cilja od dva odsto. Ali opet, ni ECB ne smanjuje kamatu, jer tzv. bazna inflacija je i dalje viša od ukupne.

Bazna inflacija se dobija kada se isključi rast cena hrane i energije. Na baznu inflaciju centralna banka monetarnom politikom može da deluje, dok cene hrane zavise od vremenskih uslova,kao i energije ponekad, kada nisu pogođene geopolitikom, kao sada. Ni u jednom slučaju tu nijedna centralna banka tu ne može mnogo da učini.

I u SAD je bazna inflacija veća od ukupne i to brine i Džeroma Paula (predsednika FED) i Kristin Lagard (predsednicu ECB) i zato i jedno i drugo odlažu smanjenje kamatnih stopa.

Visoke kamatne stope znače skupe kredite, a to znači manje trošenja, manje investicija, manje poslova i manji privredni rast. Zato su one toliko važne svim akterima u ekonomiji.

Što se tiče Srbije, inflacija je u martu pala na pet odsto, dvostruko više nego u evrozoni, ali opet kada pogledamo prošli mart kada je bila 16,2 odsto, ovo deluje fantastično.

S druge strane međugodišnji rast cena od pet odsto je znatno iznad cilja NBS od tri odsto, pa i gornje granice ciljanog koridora koji je 4,5 odsto. Inače poslednji put je ukupna godišnja inflacija bila u okviru ciljanog koridora NBS još u avgustu 2021. godine.

NBS predviđa da će već u maju inflacija pasti ispod 4,5 odsto i konačno se vratiti u cilj, a da će do kraja godine pasti i do tri odsto.

Situcija je u različita u Evropi, pa je recimo inflacija u Poljskoj je pala na dva odsto, Bugarska je tamo gde mi želimo da budemo, na tri odsto, a na primer u Crnoj Gori je skočila na 5,5 odsto.

Ali situacija u svetu se zakuvava, cena nafte je opet iznad 90 dolara za barel, ratne igre na Bliskom istoku, jednom od glavnih izvorišta nafte, su sve žešće i to tržišta već kalkulišu u cene. Ne samo nafta, nego je i zlato, taj vekovni dragoceni metal i utočište za kapital u turbulentna vremena, dostiglo istorijski rekordne cene.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.