Kupus, krompir, šargarepa… Zašto je inflacija u aprilu veća nego što je Narodna banka očekivala?

Narodna banka Srbije očekivala je na osnovu svojih modela koji koriste veštačku inteligenciju da će inflacija pasti na 4,8 odsto, ali je prema rečima guverrnerke Jorgovanke Tabaković sačekalo razočarenje.

„Naši modeli su pokazivali da će to biti 4,8 odsto u aprilu. Međutim, kada smo od Republičkog zavoda za statistiku dobili njihove podatke bila sam razočarana. Mi pratimo 30.000 proizvoda na 130 mesta i radimo analizu, ali gde i kada će snimiti… Jedne godine to je bio krompir, jedne šargarepa, a ove godine je to kupus, koji vam napravi iskakanje u odnosu na ono što očekujete“, rekla je Tabaković.

Savo Jakovljević, generalni direktor sektora istraživanja pojasnio je da je „njegova (kupusa) cena u aprilu porasla 52 odsto međugodišnje“, napominjući da je u ovom slučaju primer kupus, ali da postoji velika grupa proizvoda koji se tako kreću i koji utiču na inflaciju.

Pre dve godine, u jeku inflacije, Srbija rast cena neprerađene hrane u Srbiji bio je među najvećim u Evropi i 2,5 veći od proseka evrozone. Tada je objašnjenje bilo da je krompir poskupeo 152 odsto, jer su nakon korone krenula slavlja i veća potrošnja.

Ovo je izazvalo razne doskočice u javnosti, ali ostaje činjenica da su cene hrane u Srbiji, iako proizvođaču i neto izvozniku hrane, beležile znatno veći rast nego u EU.

Opet ako pogledamo podatke RZS o cenama poljoprivrednih proizvoda u aprilu, videćemo ogromna poskupljenja u odnosu na isti period prošle godine.

U trećoj nedelji aprila, kilogram pomenutog kupusa kretao se u Srbiji od 45 dinara u Leskovcu do 160 dinara za kilogram u Pančevu. U Beogradu je u prodavnicama kilogram kupusa koštao 130 dinara u prodavnici i 100 dinara na pijaci.

U istoj nedelji prošlog aprila u Beogradu je kilogram kupusa koštao 50 dinara u prodavnici i 40 dinara na pijaci.

Pasulj je recimo koštao u trećoj nedelji aprila ove godine u Beogradu 370 dinara u prodavnici i 500 dinara na pijaci.

Prošle godine je bio 60 dinara jeftiniji u prodavnici i 100 dinara na pijaci.

Neki drugi proizvodi su pojeftinili, pa su prema podacima RZS za april, cene povrća u parilu ove godine u proseku su bile manje nego u istom mesecu prošle godine za 3,4 odsto, dok je voće bilo skuplje za 4,6 odsto.

U okviru cena hrane, cene neprerađene hrane u aprilu u odnosu na mart porasle su za 1,8 odsto, „vođene višim cenama voća, povrća i mesa“, navodi se u saopštzenju NBS.

Žarko Galetin, agroanalitičar ističe da su visoke cene povrća kod nas jedan od paradoksa koji prate poljoprivredu.

„Mi imamo plodnu zemlju i ljude koji znaju da je obrađuju, ali smo uvozno zavisni od energenata, mineralnih đubriva i drugih sredstava. Postali smo uvozno zavisni od inputa, a postajemo zavisni i od uvoza poljoprivrednih proizvoda. Setimo se uvoza belog luka iz Kine ili uvoza krompira. Opet, s druge strane ima mnogo faktora zbog kojih bi cene povrća trebalo da budu niže nego u Evropi. Kad ase radi o povrću postoji sezonski karakter, pa se van sezone uvozi i skuplje je. Ali mi imamo situaciju i kada je sezona da su cene visoke“, objašnjava Galetin, ukazujući na poremećaje u konkurenciji na tržištu, postojanje oligopola čiji se uticaj spušta s nivoa države pa do pijace.