Inflacija u Evropi raste uoči odluke o povećanju kamatnih stopa

U saopštenju se navodi da su potrošačke cene u 20 država čija je valuta evro porasle sedam odsto u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, dok je u martu rast iznosio 6,9 odsto.

Cene hrane pale su na godišnjih 13,6 odsto u odnosu na martovskih 15,5 procenata, dok su cene energenata porasle 2,5 odsto.

Bazna inflacija, u koju se ne računaju promenjive cene hrane i goriva, blago je usporila, ali je i dalje visoka i iznosila je 5,6 procenata.

Iz tog razloga se očekuje da će ECB nastaviti kampanju obuzdavanja inflacije povećanjem kamatnih stopa i to na sastanku u četvrtak u Frankfurtu za četvrtinu ili pola procenta.

Manje povećanje kamante stope predstavljalo bi umereniji pristup u seriji brzih povećanja koje je banka napravila.

Veće povećanje kamatne stope naglasio bi da postoji zabrinutost da se inflacija još uvek ne vraća na ciljanih 2 odsto koji se smatra najboljim za privredu.

Rast inflacije u početku je bio podstaknut visokim cenama energenata zbog ruske invazije na Ukrajinu: Moskva je prekinula većinu svojih isporuka prirodnog gasa Evropi, a postojao je strah da će zbog rata biti smanjena ponuda nafte na tržištu.

Oporavljanje potražnje nakon najgore pandemije COVID-19 i problemi sa zalihama delova i sirovina takođe su odigrali ulogu.

Povećanje stope je glavno sredstvo centralnih banaka protiv inflacije. Više stope povećavaju cenu kredita za potrošnju ili ulaganja i na taj način hlade potražnju za robom.

Ali brzo monetarno pooštravanja od strane ECB-a i Federalnih rezervi SAD izazvao je zabrinutost u vezi sa uticajem na ekonomski rast.

SAD i dalje strahuju od recesije, dok je evropska privreda jedva uspela da izbegne recesiju u prva tri meseca ove godine sa oskudnim porastom proizvodnje od 0,1 odsto.

Zvaničnici za bankarstvo i finansije Evropske unije kažu da je direktan uticaj američkih bankarskih problema minimalan.