NBS: Vrh inflacije iza nas

Prema njegovim rečima, inflacija od 15,1 odsto u aprilu, što je 1,1 procentni poen manje od martovske, dokaz je da monetarne mere daju rezultate, a to pokazuju i inflaciona očekivanja.

„Inflacija će nastaviti da pada u 2024., da bi se sredinom 2025. našla u granicama cilja od 3+- 1,5 odsto“, rekao je Jović dodajući da NBS ostaje pri projekciji rasta BDP za 2023. od dva do tri odsto, na krilima rasta izvoza i privatnih investicija.

On je naveo i da se postepeno smanjuje tempo povećanja kamatnih stopa, uz ocenu centralnih banaka, da će buduće odluke zavisiti od podataka koji budu pristizali, pa se zato u većini zemalja povratak inflacije u granice cilja ne očekuje pre 2025. godine.

„Očuvana je i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, koju potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i pokazatelj problematičnihh kredita koji je spušten na najniži nivo do sada, od tri odsto na kraju marta“, navodi se u Izveštaju.

Jović je naveo da su, osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu sedam odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga.

Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine, rast izvoza robe i usluga dostigao je 38 milijardi evra, a ove godine trebalo bi da premaši 42 milijarde evra.

Direktorka Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje u Sektoru NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Mirjana Miletić navela je da bi ekonomska situacija u svetu mogla svakako da utiče i na pad cena hrane.

„Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka tebalo bi da se odrazi i na pad cena hrane i da se one nađu na opadajućoj putanji, što se već desilo u aprilu“, kazala je Miletić.