„Odgovornost se prebacuje kao ping-pong loptica“: Zašto inflacija raste već četiri meseca?

Inflacija je u oktobru porasla i uprkos tome što je Komisija za zaštitu konkurencije 10. oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog sumnje da su dogovarali cene, a na štetu građana Srbije. To su Delez, Merkator, DIS i Univereksport.

Nakon toga je i Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet u slučaju ova četiri trgovinska lanca. Javnost novih informacija od tada o ovom slučaju nema.

Ono što je poznato jeste da je zakonom zaprećena maksimalna kazna koju bi ovi trgovinski lanci mogli da plate do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda.

Reakcija Komisije i Tužilaštva probudila je nadu u javnosti da bi cene u marketima konačno mogle da se vrate u normalu. U Srbiji su cene pojedinih proizvoda bile više od cena u zemljama Zapadne Evrope, a na šta su često građani ukazivali na društvenim mrežama. Međutim, to se nije desilo.

Iako smo tokom ove, a i prethodnih godina više puta čuli kritike guvernerke Jorgovanke Tabaković na račun trgovinskih lanaca da jesu delom krivi za rast inflacije u Srbiji, na predstavljanju poslednjeg izveštaja o inflaciji za oktobar ova kritika je izostala. NBS, ovog puta, za rast inflacije kao glavnog krivca vidi sušu.

„Međugodišnja inflacija u oktobru je bila 4,5 odsto i blago je veća od očekivane, pre svega zbog posledica suše na poljoprivrednu proizvodnju“, rekla je ona na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

„Neefikasan rad institucija pokazuje da se prećutni dogovor trgovaca isplati“

Ekonomista Đorđe Đukić primećuje da kada su eksterni faktori povoljni onda centralna banka ne naglašava to ako antiinflatorni faktor, a kada su nepovoljni i kada dođe do skoka cena, onda se ili koristi kao izgovor da su negativni eksterni šokovi ili sada ovom prilikom da je to suša.

„Drugim rečima, nikad nismo mogli da čujemo da postoje eventualne greške u vođenju monetarne politike ili ono što je srž problema ovde već decenijama, a to je da institucije koje su zadužene za sagledavanje faktičkog stepena konkurencije nisu radile svoj posao. Jednostavno se kao ping-pong loptica prebacuje odgovornost s jednih na druge“, rekao je Đukić za Danas.

Ukazuje da, na primer, u američkoj antimonopolskoj komisiji sede visoko specijalizovani kadrovi – i količinom znanja koje poseduju i timskim radom kojim mogu da dokažu postojanje bilo kakve monopolske strukture.

I ono što je najvažnije, ističe Đukić, da izreknu brutalno visoke kazne, za razliku od Srbije.

„U Srbiji su te kazne simbolične i mogu se lako nadoknaditi kroz buduće zidanje cena. Drugim rečima, u Srbiji se isplati prećutni dogovor trgovaca“, ukazao je Đukić.

Prema njegovim rečima, Komisija za zaštitu konkurencije, kao nezavisno regulatorno telo, apsolutno ne radi svoj posao na adekvatan način, verovatno zato što nema dovoljnu količinu znanja i kadrova koji su sposobni to da rade.

„Ono što je rak rana Srbije to je da imamo formirani niz nezavisnih regulatornih tela, što je dobra praksa u svetu, ali su problematične kompetencije. To se upravo dokazuje njihovim nereagovanjem na procese koji su očigledni i da zaštite potrošače od podizanja cena“, izjavio je Đukić.

Dodaje da je kao potrošač više puta ustanovio da su mnogi srpski proizvodi u Crnoj Gori jeftiniji nego u Srbiji.

„Kao ekonomista tvrdim da se ne mogu nikada optuživati tržišni igrači za igru koju igraju na tržištu, već loš rad institucija koje treba da štite javni interes upravo kroz razotkrivanje monopolske tržišne strukture, oligopolske ili kartela, u zavisnosti od dokaza“, objašnjava Đukić.

Upravo zato što Komisija još nije objavila dokaze, javnost nema konkretan odgovor da li je za rast cena u oktobru kriva suša, kao što tvrdi NBS, ili ponovo trgovinski lanci.

Đukić ističe da je Komisija davno bila dužna da utvrdi na osnovu korpe proizvoda da li postoji neosnovano podizanje cena, da na to ukaže i brutalnim kaznama spreči trgovce koji to rade.

„Ovako ostaje sve da visi, a ko plaća cenu i ko će plaćati cenu – plaćaju potrošači“, naglašava Đukić.

Đukić ukazuje i da je, posmatrano u srednjem roku, Srbija uvek imala višu stopu inflacije od zemalja u regionu, a sa kojima se može porediti, jer takođe imaju politiku ciljane inflacije.

Naveo je primere da je bazna inflacija (koja ne uključuje cene energenata i hrane) za septembar/oktobar ove godine u Mađarskoj iznosila 4,5 odsto, Češkoj 2,33 odsto, Slovačkoj 3,1 odsto, Poljskoj 4,3 odsto, Rumuniji 6,4 odsto, a celoj evrozoni 2,7 odsto.

„Samo je Rumunija imala veću baznu inflaciju od nas“, ukazao je Đukić.

U oktobru je bazna inflacija u Srbiji bila 5,5 odsto.

„Najbolja cena“ bila lep način da se trgovinski lanci upozore

Ekonomsta Aleksandar Stevanović rekao je za Danas da akcija „Najbolja cena“ nije imala svoju ulogu u inflaciji, već da je bila jedna marketinška akcija.

„Ustvari ja sam to doživeo kao lepo upozorenje lancima da su se malo, hajde da kažemo, zaigrali kada je reč o podizanju cena, a nakon što očigledno to nije rezultiralo odgovarajućim efektom, došli smo u situaciju da antimonopolska komisija pokreće postupak kao jednu ozbiljnu akciju“, naveo je Stevanović.

Dodaje i da niža cena određenog broja proizvoda u maloprodaji ne može suštinski da utiče na inflaciju.

Stevanović ipak očekuje da će u narednom periodu inflacija padati i da ćemo naredne godine doći u domen inflacije od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Guvernerku brine da se trgovci „ne inate sa Vladom“

Guvernerka Tabaković ipak se na predstavljanju izveštaja o inflaciji ove nedelje malo dotakla i trgovinskih lanaca.

Tom prilikom je izjavila da ne samo da ne očekuje značajniji rast nekih cena u narednom periodu već da očekuje „smanjenje cena koje su u prethodnom periodu imale neopravdan rast“. Međutim, brine je da trgovci na kazne Vladu.

„Ne bih volela da se trgovci, veleprodavci i maloprodavci, inate sa Vladom prazneći rafove. Država radi svoj posao, a to je sprečavanje kartelskog ponašanja. U Srbiji Komisija za zaštitu konkurencije vodi svoje postupke i nadam se da se niko neće inatiti pražnjenjem rafova“, poručila je Tabaković.

Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?

Maksimalna zaprećena kazna zakonom za trgovinske lance može biti do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, kompanija Deleze je u 2023. godini ostvarila najveći prihod i to 1,35 milijardi evra. Iza nje je Merkator S sa prihodima od 885 miliona evra, zatim DIS sa 234 miliona evra i na kraju Univereksport sa 325 miliona evra.

Prema tome, Delez bi za najstrožu kaznu morao da plati 135 miliona evra, Merkator 88,5 miliona, DIS 23,4 miliona i Univereksport 32,5 miliona evra.

Dakle ukupno, ova četiri trgovinska lanca morala bi da plate oko 280 miliona evra.