Promene navika potrošača u Srbiji: Kupci pod pritiskom cena prelaze sa skupljih na jeftinije artikle

Bila je to i reakcija, kako je to preneo Fajnenšal tajms i na smanjenje profita koje su ove kompanije imale od prodaje u Volmartu, najvećem trgovinskom lancu u SAD.

Unilever je upozorio na „zaista neviđene troškove“, piše FT, a cene njegovih brendova – uključujući sapun Dove, majonez Helman i proizvode za čišćenje Cif – porasle su u proseku za 11,2 odsto u drugom tromesečju, u poređenju sa godinom ranije. Povećanja su pomogla Unileveru da prijavi veću prodaju od očekivane, iako je fizički obim prodaje bio za dva odsto manji jer su potrošači “prešli na jeftinije proizvode”.

Koka kola je imala slično iskustvo. Cene njenih proizvoda porasle su za nekih pet odsto, dok je Mekdonalds rekao da razmišlja da ponudi više opcija jeftinijih menija jer je inflacija podstakla neke potrošače da pređu na manje skupe alternative.

U Srbiji nema sumnje da je gotovo sve poskupelo, osim nekoliko namirnica iz osnovne potrošačke korpe, poput određenih količina šećera, brašna, svinjskog buta, ulja i mleka čiju je cenu Vlada još krajem prošle godine zamrzla na one od 15. novembra.

U međuvremenu, nedavno je odlukom Vlade „spuštena“ cena svinjskog mesa, ali uprkos tome potrošači su sve slabije kupovne moći svesni svaki put kada izađu iz prodavnice.

Nije ni čudo, jer su prema podacima jednog trgovinskog lanca datim Danasu, za prvih šest meseci cene u radnjama u proseku porasle za 12 odsto, a gledano po kategorijama osnovne životne namirnice poskupele su za čak 21 odsto, najviše među njima šećer 27, ali i ulje 21 odsto, meso 26 odsto i pekarski proizvodi 20 odsto, od čega hleb 17 odsto.

Brašno je od januara do juna poskupelo u proseku za 15 odsto, isto koliko i voće i povrće, toalet papir 16 odsto, sredstva za čišćenje devet odsto, a ona za ličnu higijenu samo jedan odsto. Naravno, cene su različite od prodavnice do prodavnice te ima nekih gde su sredstva za ličnu higijenu poskupela znatno više od pomenutih jedan odsto.

Iz istih razloga kao i svetski poznate kompanije i domaće su očigledno posegle za istim receptom, ali većina onih kojima je Danas poslao pitanje jesu li podigli cene i koliko i da li planiraju to da urade – na to nije odgovorila.

U Atlantik grupi kažu da su tokom prvih šest meseci 2022. zabeležili prihod od prodaje u iznosu od 399,1 miliona evra, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 11 odsto.

Dobit je smanjena u odnosu na 2021, ali prema rečima predsednika Uprave Atlantik grupe Emila Tedeskog, Atlantik je u prvom polugodištu nastavio da ostvaruje značajan rast prihoda uprkos svim izazovima.

“Rast je ostvaren u svim poslovnim i distributivnim područjima zahvaljujući pre svega odličnim prodajnim rezultatima sopstvenih i principalskih brendova. Deo povećanja prihoda je i rezultat rasta prodajnih cena, čime smo ipak samo delimično kompenzovali negativne uticaje značajnih poskupljenja ključnih sirovina, materijala za pakovanje, energenata i usluga, a što je, kao što smo i najavili, uticalo na pad profitabilnosti”, ističe Tedeski.

I u drugoj polovini 2022. u ovoj kompaniji očekuju nesmetani nastavak proizvodnje i kontinuiranog snabdevanja kupaca i potrošača, ali i nastavak snažnih inflatornih pritisaka.

Najveći rast od 23,1 odsto ostvaren je u segmentu pića, gde je vodeći brend Cedevita, a slede kafe – Barcaffe i Grand kafa sa rastom od 15,3 odsto. Rast od 15,1 odsto ostvario je i lanac apoteka Farmacia, a dvocifrenom stopom od 10,6 odsto raste i Argeta.

U pojedinim trgovinskim lancima kažu da je promet ostao isti, jer su cene porasle, tako da brendovi prodaju manje robe, iako se to ne vidi po samom prometu. S druge strane, cene proizvoda koji su pod etiketom privatne robne marke ostaju iste ili rastu, ali raste i njihova prodaja, što znači da kupci pod pritiskom cena prelaze sa skupljih na jeftinije artikle, odnosno sa glavnih brendova na privatne marke.

To što proizvođači rast cena delimično objašnjavaju promenama navika potrošača i prelaskom na jeftinije proizvode, u trgovinskim lancima u Srbiji uglavnom potvrđuju.

U kompaniji Delez, koja ima radnje Maksi, Shop&Go i Tempo, za Danas kažu da je u svim njihovim prodavnicama primetan porast potražnje proizvoda privatne robne marke.

„Kategorije iz ovog segmenta koje se najviše traže su osnovne životne namirnice, mlečni proizvodi, mesne prerađevine i bezalkoholna pića. Kupci kao glavni razlog odabira proizvoda iz ovog segmenta navode dobru, povoljnu cenu i proveren kvalitet“, ističu u Delezu.

U njihovim prodavnicama kupci mogu da uštede i tako što će, kako kažu, pratiti „plave cene“ koje se dugoročno nalaze na više od 800 proizvoda privatne robne marke. Delez kaže da su kod njih prepoznatljive i nedelje „Pčelice“, kada se nude promotivne cene i popusti do 50 odsto.

U Univereksportu ističu za Danas da se nakon uvećane tražnje za šećerom krajem maja tržište stabilizovalo.

“Redovno se najviše kupuju sezonske namirnice, osnovne potrepštine i osvežavajući napici. Takođe, primećujemo nešto veću potražnju za našom robnom markom BašBaš, koja nudi kvalitet omiljenih brendova po povoljnijoj ceni, što generalno očekujemo da bude trend i u narednom periodu”, ističu u Univereksportu.

Struktura tražnje se delimično menja u skladu sa globalnim dešavanjima, napominju u ovom lancu i dodaju da je činjenica da potrošači više prate cene nego ranije, pogotovo akcije i promocije.

“Globalni rast cene energenata i sirovina uslovio je i povećanje cena proizvođača, odnosno distributera, koje je dovelo do rasta cena. Svesni smo da rast cena direktno utiče na kupovnu moć i u skladu sa tim trudimo se da akcijskim ponudama i promocijama, kao ličnom proizvodnjom, odgovorimo na date izazove”, naglašavaju u Univereksportu.

U Lidlu za Danas kažu da tokom ovog perioda nisu osetili značajne oscilacije u potražnji, a posebno im je važno što su primetili da su potrošači ostali odani Lidl brendu i pažljivo odabranoj ponudi sa najboljim odnosom cene i kvaliteta.