Infrastruktura i obnovljivi izvori

  Učvršćivanje tradicionalnog prijateljstva, jačanje praktične saradnje i podela iskustava iz razvoja sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), bili su neki od ciljeva nedavne posete predsednika Kine, ocenjuju mediji u Pekingu. Uverenje je da je dosadašnjim zajedničkim naporima sazrela saradnja između CIE i Kine postala sveobuhvatan, dalekosežan i višeslojan okvir koji je dao „prvu žetvu.“

Obim trgovinske razmene između Kine i zemalja CIE je u 2015, izneo 56,2 milijarde dolara. Kineske investicije u zemlje CIE su premašile pet milijardi dolara, a u obrnutom smeru više od 1,2 milijarde.
U poređenju sa trgovinskom razmenom Kine sa 17 zemalja u razvijenijem, zapadnom delu Evropske unije (EU), saradnja sa zemljama CIE deluje znatno slabija. Prema podacima kineskih carina, robna trgovina te zemlje sa EU je u 2015. dostigla 3,51 biliona juana (533 milijarde dolara). Kina je sada drugi najveći trgovinski partner EU (posle Sjedinjenih Američkih Država ), dok je EU najznačajniji trgovinski partner Kine. Prema podacima Eurostata, izvoz iz 11 članica EU iz CIE u Kinu je u 2014. činio manje od pet odsto iz svih 28 članica Unije, a uvoz je premašio tek 10 odsto. Investicije iz Kine u zemlje CIE predstavljaju tek dva odsto ulaganja u EU.

Nadu uliva što se robna razmena između Kine i CIE, relativno mala u ovom trenutku, brzo uvećava i to po impresivnoj stopi. Prošle godine je već za 28 odsto bila veća u odnosu na 2010. kada je vredela 44 milijarde dolara. Raniji izveštaji su govorili da Kina planira da udvostruči trgovinu sa regionom do 2019. godine.

To po stručnjacima znači da dve strane imaju još puno prostora za unapređivanje saradnje. „Mi još nismo načeli velike tržišne mogućnosti koje imaju Kina i zemlje CIE,“ izjavio je Liu Zuokui, saradnik Kineske akademije društvenih nauka.

Praktična saradnja između Kine i zemalja CIE je proteklih godina beležila napredak u okviru mehanizma „16+1″i inicijative „Jedan pojas jedan put“. U Pekingu ocenjuju da su značajni rezultati postignuti u industrijskoj proizvodnji, transportu, infrastrukturnim projektima i oblasti finansija. Zemlje CIE su se otvorile za ulaganja iz Kine, naročito u područjima energetike i gradnje infrastrukture. Lista je duža.

U avgustu 2014. je Kineska Geđuba Grupa potpisala ugovor o projektovanju, pripremi i izgradnji postrojenja od 450 megavata u termoelektrani u Tuzli, u Bosni i Hercegovini. Krajem 2015, rumunska Nuklearelektrika, državna kompanija zadužena za nuklearnu energiju i Opšta kineska kompanija za nuklearnu energiju potpisali su sporazum o razumevanju o razvoju, izgradnji i puštanju u rad 3. i 4. jedinice nuklearne elektrane Černavoda. To je do sada najveći projekat o saradnji između Kine i zemalja CIE, navode pekinški mediji i podsećaju da je u maju 2016. vlada Rumunije proglasila taj projekat prioritetnim za zemlju.

Dok se ti veliki projekti realizaciju, novi napredak beleži pragmatična saradnja između Kine i zemalja CIE. Tu na prvom mestu, kineska novinska agencija Šinua navodi da je Hebei grupa za gvožđe i čelik postala vlasnik čeličane u Smederevu. Huaji vind enerdži je, pak, otvorila regionalno sedište u Beogradu, označavajući zvaničan ulazak na tržište obnovljive energije, u ovom slučaju vetra, u Srbiji i na Balkanu.

Unapređena je povezanost dva geografski udaljena regiona. Među železničkim linijama koje su pokrenute iz najmanje 12 gradova u Kini ka Evropi, dve povezuju Ćengdu i Suđou sa Lođom i Varšavom u Poljskoj. Ekspresni teretni voz sa 41 kontejnerom krcatim autodelovima, hranom i vinom krenuo je 30. aprila iz poljskog grada Kutno za Čengdu.

Značajan napredak je ostvaren i u finansijskoj saradnji. Poljska je postala jedna od 57 članica osnivača Azijske banke za ulaganja u infrastrukturu (AIIB). Ranog juna je i vlada Rumunije odobrila početak razgovora o članstvu u AIIB čije je sedište u Pekingu i treba da deluje uporedo sa ostalim glavnim međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Azijske banke za obnovu (ADB). Krajem maja je vlada Mađarske saopštila da podržava ideju da EU pruži status tržišne privrede Kini.

Paralelno se unapređuje i bilateralna finansijska saradnja. Banka Kine je otvorila ogranke u Mađarskoj i Poljskoj, a namerava da to učini i u Češkoj.

Svop sporazum između Narodne banke Srbije I Narodne banke Kine (PBOC), centralne banke Kine, potpisan je tokom posete predsednika Sija. PBOC je ranije potpisala devizne svop sporazume vredne 10 milijardi juana sa mađarskom centralnom bankom i dve milijarde juana sa Albanijom.
Izvozno-uvozna banka Kine je uspostavila Fond Kina-CIE sa početnim ulogom od 500 miliona dolara u partnerstvu sa lokalnim finansijskim institucijama koje uživaju podršku nacionalnih država radi korišćenja investicionih pogodnosti u regionu. Predviđena su dodatna ulaganja od milijardu dolara.
Državna Kineska razvojna banka je pružila kredit od milijardu evra za razvojne projekte između Mađarske i Kine. Kineska Eksim banka takođe sarađuje sa mađarskim i bugarskim bankama u pogledu kredita i zajmova. Finansirala je i pojedine projekte u Srbiji.

Tri kineske privatne kompanije su navedene na Varšavskoj berzi. Kineska energetska kompanija (CEFC), zajedničko privatno preduzeće specijalizovano za energiju i finansijske usluge, razmišlja o širenju svojih bankovnih poslova u CIE, pišu kineski mediji.
Obećavajuća saradnja u turizmu između Kine i zemalja CIE je dobila potporu od marta 2015, kada je u Budimpešti pokrenuta godina promocije, a u mađarskom glavnom gradu uspostavljen centar za saradnju. Porast broja turista i poslovnih ljudi podstakao je kineske avio kompanije da uspostave komercijalne letove za Budimpeštu i Prag.

Analitičari kažu kako će unapređivanje saradnje kako u obimu tako u statusno, pomoći Kini i zemljama CIE da bolje kombinuju razvoje mogućnosti. Dve strane su spremne da dalje podstiču ekonomsku i trgovinsku saradnju što pokazuje i nastojanje kineskih kompanija da diversifikuju veze sa partnerima u CIE.

Kineska ulaganja u region se odvijaju kroz sjedinjenja, preuzimanja, grinfild investicije, kupovinu imovine ili druge oblike. Obuhvataju mašinsku i hemijsku industriju, informatičke tehnologije, telekomunikacije, belu tehniku, automobilsku i industriju auto delova, komercijalnu logistiku, nove izvore energije, istraživanje i razvoj, finansije i poljoprivredu.

EU važna za vezu Kine sa Srbijom

Kineski zvaničnici i mediji nemaju dileme da je za želju Pekinga da produbi saradnju sa zemljama CIE naročito važna podrška iz EU. Platforma o povezivanju EU i Kine je ustanovljena i ona će biti iskorišćena za povezivanje inicijative „Pojas i Put“ sa tzv. Junkerovim planom. Naime, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u novembru 2014. objavio investicioni plan vredan 315 milijardi evra za ponovni rast ovog kontinenta i za vraćanje većeg broja ljudi na posao.

Kina je, kako bi umirila eventualnu zabrinutost iz EU, predložila da svoje programe o povezivanju sa zemljama CIE uključi u okvir infrastrukturne saradnje između Kine i Unije. Kina je u januaru postala članica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i dve strane će osnažiti finansijsku saradnju u regionu CIE. Pored toga, kako bi umanjila zabrinutost starih evropskih sila poput Francuske i Nemačke, Kina je pokrenula ideju o saradnji sa trećom stranom u CIE.

Kineski komentatori dopuštaju da će saradnja „16+1“ možda umanjiti uticaj Zapada u regionu CIE. „Kineska nastojanja da produbi veze sa CEI, ne bi trebalo videti kao pokušaj podele EU, već izgradnju novih platformi za obe strane,“ kazao je profesor Gao Fei, sa Kineskog univerziteta za spoljne poslove.

No, ističu komentatori, Kina nema nameru da zaposedne tržište CEI. Kina nastoji da prednosti svojih industrijskih kapaciteta uskladi sa potrebama regiona i poveže ih sa ključnim tehnologijama razvijenih zemalja u Zapadnoj Evropi. Pri tome, kineska inicijativa poštuje standarde EU i ne nanosi štetu ni jednoj od zainteresovanih strana.

Profesor Vang Jivei, sa Škole za međunarodne odnose i direktor Instituta za međunarodna pitanja centra za evropske studije pri Renmin univerzitetu u Pekingu se nada da će zapadne zemlje shvatiti da će povezivanje, kome doprinosi Kina, pomoći zemljama CIE da budu privredno integrisanije u EU i to će ojačati uzajamno poverenje i razgoniti sumnjičenja koja postoje između novih i starih članica Unije. U stvari, EU već sada gleda pozitivnije na „16+1“ i saopštila je da će sa tim formatom raditi u okviru platforme uzajamne povezanosti Kine i Unije, navodi Vang.

Obrazovanje jedan od stubova saradnje sa Kinom

Saradnja u formatu „16+1“ se odvija i u oblastima obrazovanja i kulture. Profesor Vang je naveo da se u 2015, u zemljama CIE školovalo 3.200 kineskih studenata, povećanje od 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prošle godine je, pak, u Kini bilo oko 5.000 studenata iz zemalja CIE.

Saradnja Kine i zemalja CIE se uvećava i na lokalnom nivou. Centar kineske tradicionalne medicine pri klinici na Univerzitetu Hradec Kralove u Češkoj , koji je osnovala klinika pri Šangajskom univerzitetu kineske tradicionalne medicine, razvija se u sveobuhvatnu istraživačku i obrazovnu instituciju, pored toga što pruža lekarske usluge. Sličan centar koji opslužuje osoblje iz Sudžoua, je postao popularan u rumunskom gradu Turčea, a novi treba da bude otvoren u Piteštiju, na osnovu ugovora potpisanog sa kineskom provincijom Sičuan.

Neposredno pred dolazak predsednika Sija u Srbiju, lokalni rukovodioci iz Kine i zemalja CIE su dalje unapredili saradnju na trećem godišnjem sastanku u Tangšanu u severnoj Kini. Nešto pre toga održan je u istočnom kineskom gradu Ningbo, Druga ministarska konferencija posvećena trgovini i privredi.

(Sledeći nastavak: Centralna i istočna Evropa i Novi put svile)