Infrastruktura i poljoprivreda srpski izlaz iz ukrajinske krize

I u saopštenju nakon posete Srbiji, misija MMF-a je istakla da će projekcije biti smanjene sa 4,5 odsto usled posledica rata u Ukrajini.

U očekivanju MMF-a druge institucije su već reagovale. UNCTAD je juče smanjio procenu globalnog rasta za ovu godinu sa 3,6 na 2,6 odsto.

Pored Rusije koja će imati duboku recesiju, najveće usporavanje privrede osetiće Zapadna Evropa, kao i Centralna, Južna i Jugoistočna Azija. U izveštaju UNCTAD-a se navodi i da će zemljama u razvoju biti potrebno 310 milijardi dolara da isplate dospele dugove ove godine.

Rejting agencija Standard end Purs je juče oborila procenu rasta evrozone sa 4,4 na 3,3 odsto, dok je Mudiz bio nešto blaži sa smanjenjem sa 4,3 na 3,6 odsto.

Za nas najvažnija, nemačka privreda nalazi se u problemima, što pokazuje i to da je Institut za ekonomske studije IFO smanjio projekciju rasta ove ekonomije sa 3,7 na 3,1 do 2,2 odsto.

Ali kakva bi to bila kriza kada mi ne bismo bili najbolji u njoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva rekao je da sve procene rasta padaju i da je „naše da sačuvamo kakav takav pozitivan rast“.

„Nama je procenjivan rast od 4,5 odsto. Svima će da smanje za 1,5 odsto, a nama će za jedan odsto. Mi ćemo tu da budemo izuzetak“, poručio je Vučić, govoreći o MMF-u.

Ekonomisti ističu da je za davanje bilo kakvih procena jako rano i da vlada potpuna neizvesnost.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta ukazuje da se ne zna ni da li se sukob u Ukrajini bliži kraju ili će potrajati.

„Ne znamo da li će u Evropi biti usporavanje ekonomije ili će možda biti i recesije. Ako se ne obavi prolećna setva u Ukrajini to znači da će cene poljoprivrednih proizvoda biti visoke bar još godinu dana. Što se tiče energije, teško da se nešto može promeniti relativno brzo. Evropska ekonomija deluje depresivno“, ocenjuje on.

Ovo će se odraziti svakako i na srpsku privredu.

„Zastoj u Nemačkoj i Francuskoj će svakako gušiti i ekonomsku aktivnost ovde, jer smo karika u lancima snabdevanja. Ali mislim da će negativni efekat biti jači u EU nego kod nas. Razlog su pre svega investicije u infrastrukturu i građevinarstvo. Mi smo i dalje podinvestirani. Ipak i tu će biti negativnih efekata. Sa rastom cena materijala, za isti budžetirani novac moći ćemo da manje da izgradimo, moraće da bude nekih redukcija, pa će i građevinarstvo dati manji doprinos nego što bi moglo“, napominje Nikolić.

I Saša Đogović, autor biltena Makroekonomska kretanja u Srbiji, ističe da kod nas ima mnogo potreba za infrastrukturom, počevši od kanalizacije i vodovoda i druge komunalne infrastrukture.

„To razvijene zemlje već imaju. Druga stvar je poljoprivreda. Kod nas ona ima veći ponder u BDP-u i mada nam neće mnogo doprineti rastu, obezbediće stabilnost. Mada pitanje je i kakva će poljoprivredna godina biti. U svakom slučaju odgovaraće nam i više cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu“, napominje on.

Na ruku nam mogu ići i cene drugih sirovina, na primer bakra.

„Cena bakra je visoka i izvoz Ziđina podiže privrednu dinamiku. Takođe, EU je povećala kvote na uvoz čelika iz Srbije, pa će i to biti dobro za železaru u Smederevu. A obe kompanije nalaze se u rukama Kineza“, napominje on.

S druge strane našu autoindustriju koja se sastoji od komponentaša sigurno će pogoditi zastoj autoindustrije u Evropi i gašenje kapaciteta u Rusiji.

„Na primer mi smo mnogo izvozili pneumatika u Rusiju“, ukazuje on.

Đogović napominje da je nezahvalno davati procene kada se ne zna ni kakvi će biti odnosi EU i Rusije, a ni šta će biti sa isporukama gasa s obzirom da je Rusija tražila isplatu u rubljama, a sada se čeka odgovor EU.

„Ako se prekine isporuka gasa iz Rusije, veliki broj evropskih zemalja biće u recesiji, a pre svega Nemačka“, upozorava on dodajući da će se to onda dodatno odraziti na smanjenje naše industrijske proizvodnje.

„Naša ekonomija može biti smanjena za jedan možda 1,5 odsto, ali teško je ovako rano bilo šta prognozirati“, zaključuje Đogović.