Infrastruktura železnice objavila dokumentaciju o rekonstrukciji pruge od Novog Sada do mađarske granice

To pokazuje rezime Studije izvodljivosti projekta rekonstrukcije. Studiju je izradio Saobraćajni institut CIP za potrebe investitora odnosno Infrastrukture železnice Srbije. Reč je o jednom od dokumenata koje je Infrastruktura železnice juče objavila na svom sajtu, piše Forbes Srbija.

Kako se može videti, objava je naslovljena sa „Dokumenta u vezi sa padom nadstrešnice“. Najveći deo dokumentacije čine grupe projekata – arhitekture, mostova, gornjeg i donjeg stroja pruge, drumskih saobraćajnica, instalacija, zaštite od požara, kao i studije (saobraćajna, studija izvodljivosti i studija o proceni uticaja na životnu sredinu). Tu su i Aneksi 1 i 2 komercijalnog ugovora s kineskim izvođačima, lokacijski uslovi, izveštaj o stručnoj kontroli koji je uradila Republička reviziona komisija i ugovor CIP-a i Infrastrukture o izradi Idejnog projekta.

Povećanje putničkog, ali i teretnog saobraćaja

Pored velikog povećanja putničkog saobraćaja na rekonstruisanoj pruzi, stručnjaci CIP-a su takođe predvideli i rast teretnog saobraćaja – sa 6,18 miliona tona robe godišnje u 2025. na 11,3 miliona tona u 2050. Takođe bi se i broj teretnih vozova po danu povećao sa 28 na 52.

Do povećanja protoka robe došlo bi i bez rekonstrukcije pruge, ali u manjoj meri – sa 5,2 na 8,9 miliona tona godišnje odnosno sa 24 na 40 vozova dnevno.

Sve ove projekcije urađene su na osnovu pretpostavki o prelasku dela prometa iz drumskog saobraćaja na železnički, kao i na osnovu drugih faktora.

Finansijska isplativost

Kada je reč o finansijskoj isplativosti projekta, studija zaključuje sledeće:

„Projekat ne ostvaruje odgovarajući povraćaj uloženih sredstava i finansijski je neprofitan“.

Ipak, ukazuje se da je to tipičan rezultat za projekat ovog tipa jer „ulaganja u sektor železnice veoma često ima slične rezultate“.

„Značajno je ipak primetiti da budući prihodi od korišćenja pruge u potpunosti podmiruju operativne troškove, kao i troškove održavanja. Negativni finansijski indikatori za projekat ne mogu poslužiti kao osnov za utvrđivanje da li ga treba implementirati ili ne. Međutim, ovi rezultati služe kao osnova za utvrđivanje društvene dobiti koje se odnose na dati projekat. Konačni zaključci o investicijskoj izvodljivosti proizaći će sa ekonomske tačke gledišta“, navodi se u studiji.

Ekonomska isplativost

Na početku dela o društveno-ekonomskoj oceni projekta ističe se da se ekonomska analiza sprovodi u ime celog društva i ocenjuje doprinos projekta ekonomskom blagostanju regiona ili zemlje. Cilj ekonomske analize bio je da pokaže da sadašnja vrednost ekonomske dobiti od projekta treba da prevaziđe sadašnju vrednost njegovih ekonomskih troškova.

U ovoj analizi u obzir su uzete različite vrste ušteda koje će rekonstrukcija doneti – vremena putovanja, eksploatacije drumskih vozila, smanjenja zagađenja životne sredine, saobraćajnih nezgoda, operativnih troškova vozova i dr. Razmatrani su i investicioni troškovi i troškovi održavanja.

Na kraju, zaključeno je da „ulaganje u projekat ima zadovoljavajuću ekonomsku opravdanost“. Ocenjeno je da „realizacija jednog ovako značajnog projekta neminovno donosi i niz društveno-ekonomskih efekata koji se ispoljavaju kroz indirektni uticaj na privredu“. Takođe, dolazi do direktnog uticaja kroz upošljavanja privrede iz oblasti građevinarstva i drugih sektora koji mogu učestvovati u realizaciji rekonstrukcije.

Rezultat je povećanje zaposlenosti, prihoda domaćinstava, vrednosti zemljišta odnosno „investicija će dovesti do ekonomskog jačanja i napretka ovog regiona, kao i drugih indirektnih društveno-ekonomskih koristi koje se ne mogu novčano izraziti, što potvrđuje uverenje da je projekat potpuno opravdan sa društveno-ekonomskog aspekta“.

Studija je urađena u maju 2020. Vrednost projekta rekonstrukcije u studiji je procenjena na 990,6 miliona evra.

Ugovor o izradi Idejnog projekta – tri miliona evra

Deo objavljene dokumentacije je i ugovor Infastrukture železnice Srbije i Saobraćajnog instituta CIP o izradi Idejnog projekta sa studijom opravdanosti, iz 2017.

Izrada Idejnog projekta jedan je od prvih koraka posle kojeg dalje sledi priprema projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje radova, dobijanje građevinske dozvole itd.

CIP se ovim ugovorom obavezao na izradu više dokumenata od kojih je glavni Idejni projekat, ali su obuhvaćeni i izrada Idejnog rešenja, nacrt Idejnog projekta, idejno rešenje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, prevod idejnog projekta i studije opravdanosti na engleski jezik, elaborati geodetskih radova za potrebe eksproprijacije.

Za ovaj posao ugovorena je cena od 358,1 miliona dinara sa PDV-om odnosno nešto više od tri miliona evra. Najveći deo tog novca bio je namenjen izradi Idejnog projekta i Studije opravdanosti – 325,2 miliona dinara.

Ugovoreni su dinamika isporuke dokumenata i plaćanja.

Ko je odgovoran za greške

Ono na šta se CIP obavezao jeste da dokumenta izradi „stručno i kvalitetno“, u skladu sa uputstvima Infrastrukture i zakonima i podzakonskim aktima.

Obavezao se i da o svom trošku otkloni sve nedostatke Idejnog projekta, na osnovu nalaza Republičke revizione komisije, drugih državnih organa, kao i predstavnika Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice.

Ono što je posebno bitan pasus u ovom ugovoru takođe se nalazi u delu obaveza, a može da bude važan u daljem procesu utvrđivanja odgovornosti za nesreću u Novom Sadu.

„Pružalac usluge (CIP) odgovara za svaku grešku ili propust u izradi dokumenata, osim u slučaju da one proističu iz neispravnosti dokumentacije Finansijera i Investitora ili nekih drugih informacija predatih u pisanoj formi Pružaocu usluge od strane Investitora“, navodi se u ovoj odredbi.

S tim u vezi važan je i sledeći pasus:

„Pružalac usluge je odgovoran za nedostatke i greške koje se pojave u toku radova koji se izvode na modernizaciji pruge, a za koje se utvrdi da su posledica grešaka i nedostataka u Idejnom projektu sa Studijom opravdanosti za deonicu pruge Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija)“, stoji u pomenutom pasusu.

Podsetimo, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koji vodi ovaj postupak, na teret delu privedenih osoba stavlja i propuste pri izradi Idejnog projekta, a na probleme sa Idejnim projektom ukazao je i konzorcijum kineskih kompanija.

Prava i obaveze Ministarstva i Infrastrukture

Deo ugovora reguliše i prava i obaveze Finansijera i Investitora odnosno Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije.

U tom delu navodi se da su ove dve strane saglasne da formiraju zajedničku komisiju koja će vršiti „kvalitativnu, kvantitativnu i finansijsku kontrolu dokumentacije koja je predmet ugovora“. Komisiju formira Ministarstvo.

I u ovom delu postoji odredba koja bi mogla biti jedna od ključnih u daljem procesu utvrđivanja odgovornosti za nesreću. Naime, u članu 11. ugovora stoji sledeća obaveza:

„Finansijer i Investitor se obavezuju da Pružaocu usluge dostave sve raspoložive podatke potrebne za izradu dokumenata“, stoji u odredbi ugovora. Ona obavezuje i Ministarstvo i Infrastrukturu da dostave raspoložive podatke.

Potrebni podaci svakako su bili ili arhivski projekat ili snimak stanja objekta. S druge strane posmatrano, u ugovoru je upotrebljen izraz „raspoložive podatke“. Kako je do sada poznato, smatralo se da arhivski projekat nije raspoloživ pa se radilo na osnovu vizuelnog posmatranja objekta.

Za Infrastrukturu železnice postoje i dodatne obaveze. Prva je da „vrši kontrolu pružanja usluge, izrade dokumenata“. Obavezni su bili i da prate i koordiniraju postupanje CIP-a za sve vreme trajanja ugovora. Kao i postupanje CIP-a po primedbama izvestioca Republičke revizione komisije. Infrastruktura se obavezala i da formira radnu grupu za koordinaciju izrade Idejnog projekta.

Šta je utvrdila Republička reviziona komisija

Na sajtu Infrastrukture našao se i izveštaj Republičke revizione komisije o izvršenoj stručnoj kontroli Idejnog projekta i Studije opravdanosti. Dokument je iz avgusta 2020.

U izveštaju se među tehničkom dokumentacijom nabrajaju glavna sveska i svi projekti među kojima i dva naročito bitna – projekat arhitekture rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu, kao i projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu.

U dokumentu se navodi da procenjena investiciona vrednost (bez postojeće stanice Vrbas) projekta iznosi 125 milijardi dinara. Odnosno, nešto više od 1,06 milijardi evra. Investiciona vrednost za stanicu Vrbas je dodatnih 98,3 miliona dinara.

Kao izvestioci stručne kontrole se navodi čak 22 inženjera različitih struka. Među njima je i građevinski inženjer Milan Spremić koji se nalazi u pritvoru.

Kako se dalje navodi, Reviziona komisija je na sednici održanoj elektronskim putem 31. jula 2020. razmatrala izveštaj koordinatora izvestilaca stručne kontrole. Doneta su dva zaključka, takođe bitna za dalji tok postupkal.

Reviziona komisija je ocenila „da je tehnička dokumentacija potpuna“.

„Na osnovu izloženog, Komisija je donela odluku da se predmetna tehnička dokumentacija prihvati“.

Reči potpuna i prihvati su u izveštaju „boldovane“.

Ništa o nadstrešnici koja je pala

Iako je prihvatila Idejni projekat i Studiju opravdanosti, Reviziona komisija ipak je naložila niz mera. Infrastruktura železnice je bila dužna da po njima i postupi.

Dat je dug spisak naloženih mera koje treba uključiti prilikom izrade projekata. Mere su date za 57 projekata.

Jedna mera je izrečena i za projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu koji je potpisao privedeni Slobodan Naumović. „Dozvoljenu vrednost deformacije fasadne rigle uskladiti sa usvojenim tipom aluminijumske podkonstrukcije fasade“, jedina je primedba koja je data za ovaj projekat. U ovom delu nema ni pomena nadstrešnice koja se obrušila.

Podsetimo, tužilac privedenom Spremiću stavlja na teret da nije izrekao nijednu meru ili stavio primedbu na projekat konstrukcije.

Za projekat arhitekture rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu nije izrečena nijedna mera.

Izveštaj Revizione komisije potpisuje njen predsednik Imre Kern. Tu je i potpis tadašnje državne sekretarke, a sada ministarke građevinarstva Aleksandre Damnjanović.