Inicijativa da se bankarska garancija za akcizne markice koje se iznose iz zemlje zameni novčanim depozitom u istom iznosu, ne predstavlja uvođenje novih nameta uvoznicima, već isključivo i jedino zamenu jednog mehanizma drugim, tvrde u Ministarstvu ekonomije. Inicijativa za izmenu metoda naplate akcija i potekla je iz tog ministarstva, ali se spekuliše da je pravi autor te ideje jedan od tri vodeće svetske kompanije koja ima proizvodne pogone i u Srbiji.
Na tu inicijativu reagovala je Tvornica duhana Rovinj, koja sa oko 15 odsto učestvuje na tržištu cigareta u Srbiji, tražeći da vlada ne usvoji predlog jer bi u tom slučaju bili diskriminisani u odnosu na fabrike koje proizvode u Srbiji.
– Pomenuta inicijativa u potpunosti je u skladu sa propisima Srbije, normama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije kao i sa međunarodnim ugovorima, uključujući i CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Predložili smo zamenu bankarske garancije depozitom kako bi se osigurale čvršće garancije za obezbeđenje prihoda države u uslovima nastavka svetske ekonomske krize, i to isključivo u slučajevima kada se akcizne markice iznose sa teritorije Srbije. Zamena bankarske garancije depozitom ne predstavlja ni novi fiskalni namet ni direktnu ili indirektnu diskriminaciju ili favorizovanje jedne strane kao ni bilo koji drugi namet, kako se to netačno navodi u saopštenju TDR – kažu u Ministarstvu ekonomije i naglašavaju da bi obaveza obuhvatila sve uvoznike cigareta, što uključuje i tri kompanije koje ovde proizvode deo svog asortimana – Filip Moris, BAT i JTI, kao i proizvođače koji nemaju proizvodnju na teritoriji Srbije, kao što je Tvornica duhana Rovinj, Imperial tobako i ostali.
U Ministarstvu tvrde i da „nema govora o povećanju troškova proizvođača za 20 puta jer će se trošak bankarske provizije zameniti eventualnim troškom kamate i to samo ukoliko je neophodno zaduživanje za iznos depozita kod banke“.
U TDR-u, međutim, ostaju pri argimentaciji koju su obelodanili pre dva dana i tvrde da bi samo ta fabrika i Imperijal tobako, koji su jedini uvoznici cigareta na srpskom tržištu, bili pogođeni izmenama uredbe.
– Činjenica je da smo u neravnopravnom položaju u odnosu na fabrike koje proizvode u Srbiji, jer one svoj asortiman dopunjuju sa 10 do 15 odsto uvoznih cigareta, a mi naš celokupan proizvodni program plasiramo pod nepovoljnim uslovima. I dosadašnji sistem bankarskih garancija nametao nam je izdatke od 0,52 odsto ili 50.000 evra godišnje, koliko iznosi trošak za izdavanje bankarske garancije, a pri tom smo morali i da plaćamo akcize 20 dana pre nego što su to činili proizvođači ia Srbije. Prema uslovima iz predložene uredbe, morali bismo da izdvojimo 1,1 milion evra ili 25 puta više nego do sada, što je direktan trošak kapitala. Dakle, nije reč samo o zameni jednog mehanizma drugim, nego o klasičnoj diskriminaciji uvoznika, što jeste povreda i CEFTA sporazuma, pravila Svetske trgovinske organizacije čiji će član, nadamo se Srbija postati iduće godine – kažu za Danas u TDR-u i podsećaju da je postojeći model u primeni od 2004. godine i tokom tog perioda nije bilo nijednog slučaja zloupotrebe ili kršenja pravila, pa da ne stoji argument da je razlog za inicijativu potreba da se u vreme krize osigura naplata.
U TDR-u demantuju i tvrdnje da hrvatska država takođe štiti njihovu tržišnu poziciju, i podsećaju da je to tržište liberalizovano i da je troškovni sistem poput evropskog za proizvođače duvana uveden nekoliko godina pre nego što je to postao uslov EU, što je nanelo direktnu štetu domaćem proizvođaču.
Tri globalna igrača
Tri kompanije koje imaju fabrike u Srbiji, Filip Moris, Britiš ameriken tobako i Japan tobako internešenel, najveći su svetski igrači u toj industriji jer, ne računajući Kinu, drže više od 83 odsto globalnog tržišta duvana, a u našoj zemlji njihov je udeo preko 80 odsto. U Hrvatskoj, međutim, najveći deo potrošača, oko 75 odsto, opredeljuje se za domaći brend, cigarete iz pogona Tvornice duhana Rovinj. Interesantno je i da su Filip Moris i BAT prisutni u susedstvu, ali da ni na jednom prodajnom mestu ne nude svoj proizvodni program iz Srbije, što pravdaju poslovnom politikom kompanija.
Postoje i oštrije mere
– Neke zemlje primenjuju i oštrije mehanizme, pa se na primer u Litvaniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji umesto bankarske garancije koja trenutno važi kod nas i depozita čije se uvođenje predlaže, koristi avansno plaćanje. Podsećamo i da se Srbija godinama zalaže za doslednu primenu CEFTA sporazuma, što podrazumeva i otklanjanje „tehničkih“ barijera koje su do sada sprečavale, na primer Filip Moris, da svoje proizvode plasira na hrvatskom tržištu – kažu u Ministarstvu ekonomije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
