Inovativne firme iz Srbije moraju da razmišljaju globalno

Dobre ideje koje su nekad nastajale i u običnim garažama našle su put do globalnog tržišta i postale najprepoznatljiviji brendovi ne samo zbog svoje genijalnosti već i podrške koju su dobile u društvu u kojem su razvijane. Uber, Airbnb, Snapchat, SpaceX, Pinterest, Dropbox, imena su firmi koje danas vrede desetine milijardi dolara i uzori koje mnogi smatraju nedostižnim. Pogrešno.

I preduzetnici u Srbiji mogu da budu globalno uspešni i privuku velike investicije ukoliko se fokusiraju na razvoj softvera i proizvoda koji prave velike promene u životima građana i rešavaju dosad nerešene probleme. Upravo je perspektiva direktnog izlaska na svetsko tržište ono što stručnjaci za start-up preporučuju preduzetnicima iz malih država.

Iako se u svetskim okvirima i dalje vodi debata da li bi država trebalo finansijski da se meša u život privatnog sektora, primeri najuspešnijih zemalja u razvoju start-up zajednice pokazuju da je to nužno u stvaranju povoljnog ekosistema. Srbija nije daleko odmakla u tom smislu, ali iz iskustava drugih država može da preuzme rešenja koja će joj omogućiti da brže uhvati priključak. Razmena najboljih praksi bila je povod da ambasada Koreje u Srbiji inicira održavanje međunarodnog seminara zajedno s drugim ambasadama zemalja platforme MIKTA (Meksiko, Indonezija, Koreja, Turska i Australija) i u saradnji s NALED-om. Skup „SEE MIKTA – Inovacije i preduzetništvo“ okupio je renomirane svetske stručnjake koji će donosiocima odluka i domaćoj start-up javnosti dati korisne smernice.

Preporuke svetskih stručnjaka

Direktor Start-up alijanse Koreje Lim Jung Vok podsetio je da je Koreja poznata po velikim kompanijama, poput Hjundaija, Samsunga ili LG-a koji doprinose najvećem delu korejskog BDP-a (Samsung sa čak 26%), ali su stope rasta korejske ekonomije iz godine u godinu niže. Stari giganti se sve teže prilagođavaju promenama na tržištu, i upravo tu nastupaju start-upovi i mala i srednja preduzeća sa svojim inovacijama.

– Formirano je Ministarstvo za MSP i start-upove, a Vlada će u narednih pet godina uložiti devet milijardi dolara u njihov razvoj. U poslednjih 10 godina investirane su dve milijarde i taj novac je usmeren u više od 400 novih venture capital fondova radi finansiranja start-upova – rekao je Lim i naveo da je Koreja razvila program po uzoru na Izrael, koji je jedna od zemalja prepoznatljivih po snažnoj start-up zajednici.

– Moje preporuke Srbiji su da pojednostavi propise i napravi javni program finansijske podrške za start-up firme u ranoj fazi razvoja. Za srpske start-upove je važno da koriste globalne platforme kao što je Jutjub da bi privukli pažnju sveta. Poznata pesma Gangam stajl uspeh duguje upravo Tviteru i Jutjubu. I ono što je posebno važno jeste da brinete o svojim nacionalnim start-up herojima. Naš heroj gospodin Čang je nakon uspeha svoje kompanije postao predsedavajući predsedničkog Komiteta za četvrtu industrijsku revoluciju – istakao je Lim.

Bitan korak u razvoju start-up zajednice Lim vidi u povezivanju Srbije sa Silikonskom dolinom, najinovativnijim mestom na svetu. Start-up alijansa Koreje organizuje konferencije u Silikonskoj dolini i dovodi korejske profesionalce iz Silikonske doline u Koreju da podele iskustva i znanja. „I Srbija ima svog čoveka tamo koji je veoma uspešan i trebalo bi da ga dovedete ovde da inspiriše vaše preduzetnike. Video sam i da je Austrija skoro otvorila kancelariju u San Francisku i gradi mostove između dve zemlje“, rekao je Lim.

– Učinite da vaš univerzitet postane centar start-up ekosistema i obezbedite finansiranje start-upova u svim fazama razvoja. Aktivirajte lokalne investitore i dovedite velike strane fondove kako bi upoznali srpske start-upove, ali uvek imajte na umu da morate da im omogućite da dobro zarade jer će sa tim novcem ponovo investirati. Na kraju, važno je da izgradite nacionalni start-up brend i Francuska je primer zemlje koja je nedavno na tom planu napravila dobar posao – poručio je Lim.

On je ukazao i na značaj razvoja preduzetničke kulture što je bio izazov u Koreji gde roditelji podstiču decu da se zaposle u gigantima kao što je Samsung.

Jedan od novih izvora finansiranja jesu velike korporacije koje putem direktnih ulaganja, mentorstva, tehničke i stručne podrške ili obezbeđivanja prostora za rad pomažu malima da razviju proizvode, sa mogućnošću da ih kasnije i preuzmu. Direktor Samsung NEXT-a iz Berlina Feliks Petersen izneo je nekoliko neuobičajenih predloga vladama.

– Start-up inicijative su dobre, kao i inicijative za razvoj e-uprave, ali da bi start-up zajednica mogla da živi potrebno je da obezbedite konkretne i praktične stvari koje očekuju. Ključno je da cene zakupa prostora budu niske, a još važnije da preduzetnici rade na mestu koje je kul za život – rekao je Petersen.

On je poručio start-upovima u Srbiji da je najisplativije razvija tehnološke inovacije za finansijsku industriju, advertajzing i marketing, korporativne softvere, softvere za medije, analitiku, zdravlje i modu.

Rajnhard Šol iz Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) naglasio je da je softverska industrija Srbije poznata po inovacijama.

– Čak 6.000 ljudi zaposleno je u 2.000 kompanija i taj broj stalno raste, ali je potrebno da povećate i broj diplomiranih IT stručnjaka jer je globalna potražnja za visokoobrazovanim kadrovima za kompjuterske nauke veća od ponude – istakao je Šol.

Da je globalni uspeh moguć i u slučaju start-up firmi iz jugoistočne Evrope pokazuju i primeri koje je naveo Šol. Prvi je hrvatska kompanija Infobip iz malog mesta Vodnjan u Istri koja danas ima više kancelarija u svetu nego što Hrvatska ima ambasada. Tu je i slovenačka kompanija goopti.com, koja je razvila aplikaciju za organizovanje najbržeg i najpovoljnijeg transfera do i sa aerodroma.

Igor Savić, direktor Australijsko-srpske privredne komore, predstavio je inicijative za podršku start-up zajednici koje razvijaju australijske teritorije. Tako je Viktorija osnovala kompaniju LaunchVic koja ulaže u prostore u kojima će poslovati start-up firme, mentoring i promociju. Kreiranje kvalitetnog ekosistema omogućilo je da u prethodnih pet godina 385 firmi privuče 510 investicija, u iznosu od 790 miliona dolara. Značajne programe podrške razvili su i Novi Južni Vels i Kvinslend.

Domaći izazovi

Iz perspektive domaćih stručnjaka najveći problemi su obezbeđivanje finansiranja i stvaranje start-up zajednice. Vukašin Stojkov iz organizacije StartIt Srbija, koja već deset godina pomaže razvoj preduzetničkih ideja istakao je značaj obezbeđivanja prostora u kojem će se razvijati start-up zajednica. NJegova organizacija dosad ih je otvorila osam (pred otvaranjem su još dva) što je doprinelo da se broj događaja i organizacija koje okupljaju start-up firme uveća nekoliko puta.

– StartIt je pokrenuo i Akademiju kroz čije programe je prošlo 100 ljudi, osnovane su firme koje su privukle investicije od dva miliona evra i ostvarile prihod od ukupno 10 miliona evra – istakao je Stojkov.

Stojkov je dodao i da su problemi u Srbiji nedostatak obrazovanja u oblasti tehnologija, ali i nedostatak prostora, možda i više nego manjak finansija. „Od tri miliona evra koliko je investirano u start-up firme u 2014, ove godine ulaganja su dostigla gotovo 60 miliona evra“, naglasio je Stojkov.

Direktor kompanije OSA inženjering i poslovni anđeo Željko Tomić ističe da je potrebno unaprediti regulativu za ulaganje u start-up firme.

– Imamo pogrešnu sliku o uspehu IT sektora u Srbiji. Obim investicija u ovoj oblasti kod nas kreće se na nivou 60 evra po glavi stanovnika dok je prosek Evropske unije 800 evra. Istina je da IT sektor puno izvozi, ali to su autsorsing poslovi i nema dovoljno naših proizvoda. Problem je i što mnogi preduzetnici gledaju da što pre dobiju novac, ali i da brzo prodaju svoj biznis. Pri odluci o investiranju u start-up ne posmatram samo tehnologiju i proizvod već i kakav je tim i kolika je njihova posvećenost razvoju svoje ideje – rekao je Tomić.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić osvrnuo se na izazove u finansiranju početnika u poslovanju.

– Kičma uspeha Koreje je dugogodišnja strategija države napravljena još 60-ih. Da bismo ozbiljno krenuli sa razvojem u Srbiji potrebno je da imamo veliku i sveobuhvatnu pomoć države, koju nažalost nemamo. Što se tiče regulative, ona apsolutno nije naklonjena ulozi banaka u finansiranju novih klijenata. Svako ko dođe u banku, a nema dve godine pozitivnog poslovanja klasifikuje se kao visokorizičan klijent – istakao je Carić.

Mali klijenti su klasifikovani kao nisko profitabilni, broj start-up i preduzetničkih firmi u Srbiji koje se ugase je visok i sve to kreira visoki trošak za banku i zato beže od takvih plasmana. Ipak, u saradnji sa Evropskim investicionim fondom (EIF) potpisan je ugovor o zajedničkom finansiranju start-upa, nevladinih organizacija, ali i ljudi koji su na granici siromaštva. Zahvaljujući podeli rizika dosad je podržano 50 preduzetnika.

Potpredsednik Upravnog odbora ENECA Milivoje Jovanović situaciju sa start-up i MSP u Srbiji nazvao je „kompleksnom“.

– Imamo 345.000 registrovanih kompanija i preduzetnika i to izgleda kao veliki broj, ali 70 odsto njih zapošljava samo jednog radnika. Prvi cilj bi trebalo da bude povećanje broj kompanija za još 100.000 u narednih pet godina, ali onih koje će biti profitabilne i koje će širiti posao – istakao je Jovanović.

Ključni problem je to što vrlo malo mikro preduzeća uspe da preraste u mala, a mala u srednja.

– Zašto ne rastu? Zato što je tržište Srbije malo. Tržište CEFTA ne koristimo dovoljno. Komore i poslovna udruženja moraju više da pomognu jer ne mogu početnici u biznisu sami da rade – naglasio je Jovanović.

Sektori u kojima Jovanović misli da start-upovi u Srbiji imaju najveću šansu za uspeh jesu informacione tehnologije, poljoprivreda, drvna industrija i proizvodnja gume.

Da bi Srbija uskoro mogla da dobije prvu veliku kompaniju koja će ulagati u start-up firme najavio je Milan Simić, izvršni direktor za IT podršku i ICT servise Telekoma Srbije i potpredsednik NALED-ovog Saveza za e-upravu.

– Kroz program „MTS start-up ubrzanje“ koji realizujemo sa StartIt akademijom biramo početnike s najboljim idejama, dajemo im početne fondove, našu infrastrukturu, cloud platformu, kao i mentorstvo i znanja u radu s korisnicima. Razgovaramo šta je potrebno da urade kako bi napravili proizvod i došli do prvih nekoliko hiljada korisnika. Iz ovog iskustva i mi smo naučili šta mogu da nam daju start-up firme jer nismo dovoljno brzi u usvajanju inovativnih modela rada. Sledeći korak jeste formiranje venture capital fonda i samo je pitanje da li ćemo ga napraviti ove ili sledeće godine – naglasio je Simić.

O podršci države, koja je nekoliko puta istaknuta kao jedan od ključnih faktora za uspešan razvoj preduzetništva u Srbiji, govorio je Mihailo Jovanović iz vladine Kancelarije za IT i e-upravu.

– Od ove godine informatika je obavezan predmet u petom razredu, na fakultetima je 20 odsto povećana kvota za obrazovne profile u IT sektoru, a naredne godine 1.000 kandidata proći će kroz proces prekvalifikacije u IT stručnjake – rekao je Jovanović, istakavši da Srbiji trenutno nedostaje između 15.000 i 20.000 kvalitetnih kadrova.

On je napomenuo i da je sa radom počeo naučno-tehnološki park, u kom već posluje 60 start-up kompanija, da su izdvojena sredstva za još sedam projekata, kao i da je u finalnoj fazi projekat koji će omogućiti budućim preduzetnicima otvaranje radnje putem interneta.

NALED: Poresko oslobođenje početnika u poslovanju važan iskorak

Predsednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor kompanije Asseco SEE Dejan Đokić naglasio je da inicijative NALED-a poput poreskog oslobođenja početnika u poslovanju ili ukidanja firmarine za preduzetnike predstavljaju važan iskorak u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja i podsticanju inovativnosti i preduzetničkog duha u Srbiji.

– Broj otvorenih preduzetničkih radnji opao je za trećinu u poslednjih 10 godina, a odnos otvorenih i ugašenih firmi sa 10 prema jedan na 3,5:1. Želimo da preokrenemo taj trend jer su mala i srednja preduzeća najveći generatori zapošljavanja i statistike razvijenih zemalja pokazuju da preduzetnici koji opstanu u prvih pet godina povećaju broj zaposlenih i do 60 odsto – rekao je Đokić.

U istraživanjima NALED-a 80, kako je istakao, odsto privrednika žalilo se na skupe kredite i nedostatak podsticaja i olakšica. Jednako velike prepreke u razvoju poslovanja jesu i visoko poresko opterećenje rada (62 odsto odgovora) i parafiskalni nameti (52 odsto odgovora). Sve to demotiviše preduzetnike ili ih gura ka sivoj zoni.

Šta je MIKTA platforma?

Otvarajući skup ambasador Turske u Srbiji Nj. E. Tanžu Bilgič predstavio je inovativnu platformu brzo rastućih ekonomija MIKTA koja od 2013. okuplja Meksiko, Indoneziju, Koreju, Tursku i Australiju. Cilj platforme jeste razmena iskustava i konsultacije u oblastima ekonomije, dobrog upravljanja, održivog razvoja, trgovine, rodne ravnopravnosti, upravljanja energijom, bezbednosti i mira u cilju pronalaženja odgovora na izazove s kojima se suočava globalno društvo.

– Turska pridaje veliki značaj pitanjima inovacija. Imamo cilj da do 2023. imamo 300.000 stručnjaka u oblasti inovacionih tehnologija od kojih će polovina biti iz privatnog sektora. Svake godine trudimo se da povećamo naš budžet za istraživanje i razvoj za 15 odsto i do 2023. to će biti ukupno tri procenta BDP-a“, rekao je ambasador Turske, zemlje koja ove godine predsedava platformom MIKTA.

Meksiko lider Latinske Amerike u visokim tehnologijama

Ambasador Meksika Nj. E. Marko Antonio Garsija Blanko istakao je da su za njegovu zemlju mikro, mala i srednja preduzeća važna jer čine 99,8 odsto svih privrednih subjekata i zapošljavaju 71 odsto radne snage. U cilju njihovog razvoja Vlada je 2012. formirala Nacionalni institut za preduzetništvo sa nizom programa teorijske, pravne i ekonomske podrške.

– Pomoć je koristilo više od 30.000 biznisa i tokom pet godina formirano je 75 inkubatora, 36 akceleratora i 24 prostora za razvoj proizvoda. Otvoreno je tri miliona radnih mesta, a broj malih i srednjih preduzeća je prošle godine bio veći 6,3 odsto u odnosu na period od pre pet godina. Čak 80 odsto izvoza u domenu visokih tehnologija u Latinskoj Americi je iz Meksika i lideri smo po broju start-up firmi u oblasti finansija sa 238 – rekao je Garsija Blanko.

On je podsetio da je Meksiko trenutno 15. najjača ekonomija sveta i da će, prema procenama Blumberga, do 2050. izbiti na sedmu poziciju.