Insajder: Država protiv radnika i slučaj „Goša“

Međutim, uprkos višegodišnjem kršenju zakona, javnost Srbije je za činjenicu da vlasnik Goše, slovačka firma ŽOS Trnava, ne plaća plate radnicima ni porez državi skoro pune četiri godine, saznali tek kada se 22. marta 2017. u fabričkoj hali obesio radnik.

Sve do tog trenutka, prema istraživanju Insajdera, država je dozvoljavala sumnjive poslove slovačkih vlasnika.

U martu prošle godine počeli su štrajkovi radnika, a odmah posle samoubistva radnika tadašnji predstavnik kompanije ŽOS Trnava iz Slovačke napustio je Srbiju. Deset dana kasnije slovačka kompanija prodala je Gošu kompaniji Lisnart Holding koja je registrovana na Kipru.

Goša, država protiv radnika Goša, država protiv radnika U međuvremenu, predstavnici države su izbegavali da preuzmi bilo kakvu odgovornost za dešavanja u Goši, poručujući da je Goša privatna firma i

da njihov problem ne može da se reši dok na razgovor ne dođu novi vlasnici fabrike. Međutim, vlasnici kompanije s Kipra koji su kupili Gošu – nikada se pojavili u Srbiji.

Prema istraživanju Insajdera, sve što se dešavalo u ovoj fabrici od privatizacije 2007. do danas, pokazalo je da država nije bila zainteresovana da zaštiti ni budžet ni radnike, iako ih na to obavezuju i zakoni, ali i Ustav ove zemlje.

Slučaj fabrike šinskih vozila Goša primer je na kojem se najbolje vide sve slabosti sistema u kojem se zakoni ne poštuju, u kojem poslovanje u privatnom sektoru može postati nekontrolisana siva zona u kojoj je dozvoljeno sve.

Vlasnik ostavio dugove, ali njemu se najviše duguje

Kada je prvi put proglašen stečaj krajem prošle godine, dug Goše prema radnicima iznosio je 2,1 milion evra, dok je državni budžet po osnovu neisplaćenih poreza i doprinosa oštećen za čak 4,7 miliona evra.

Međutim, prema istraživanju Insajdera, ono što je gotovo apsurdno, jeste činjenica da u trenutku stečaja Goša svom (bivšem) vlasniku duguje duplo više novca nego radnicima ni državi.

Naime, ŽOS Trnavi, odnosno kiparskom Lisnart Holding koji je nakon promene vlasništva 2017. preuzeo dugove, Goša ukupno duguje čak 14,2 miliona evra.

Prema istraživanju Insajdera, slovački ŽOS je još 2013. godine, nakon prve blokade računa, odlučio da se izvuče iz Goše, potpisavši Sporazum sa Gošom o priznanju i otpisu dugova.

Ovim sporazumom utvrđeno je da Goša svojim vlasnicima fabrici ŽOS iz Slovačke u tom trenutku, u januaru 2013, duguje 10, 5 miliona evra koje treba da otplati u 11 rata do kraja 2014. godine.

Međutim, s obzirom da je Goša u blokadi, slovački vlasnici odlučuju da obezbede svoja potraživanja i 2014. stavljaju hipoteku na skoro svu imovinu Goše i zaloge na opremu.

Paradoksalno, kada dođe do namirivanja svih onih kojima Goša duguje, slovačka ŽOS Trnava, odnosno Lisnart Holding, imaće prioritet, što znači da će ostali poverioci, među kojima su država i radnici najveći, ostati bez ičega.

Pod zalogom kasetofon od 900 dinara, decimalna vaga, makaze…

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, na spisku imovine koju je slovački vlasnik praktično zalogom preuzeo nalazi se čak i audio kasetofon procenjene vrednosti 900 dinara.

Osim audio kasetofona, što je pokazatelj da je stavljena zaloga bukvalno na sve, na spisku ostale imovine

koja je pod zalogom vlasnika iz Slovačke, odnosno sa Kipra, jeste i upravna zgrada, Muzej “Goša”i praktično svi objekti, kao što je na primer nadstrešnica za koju se navodi da je srušena.

Vlasnik je svoja potraživanja obezbedio i zalogom na punjač za akumulatore u vrednosti od 6 hiljada dinara, decimalnu vagu od 3 hiljade dinara, klima uredjaj procenjene vrednosti oko 2 hiljade dinara, fotokopir mašine, štampače, antenu za internet konekciju, testere, bušilice, makaze, dizalice pumpe.

Goši štetni ugovori i dugovi, ŽOS-u jeftina radna snaga

Prema istraživanju Insajdera, vlasnik Vladimir Poor je Gošu učinio potpuno zavisnom od mnogobrojnih firmi u njegovom vlasništvu.

Firme u vlasništvu slovačkog biznismena u poslovima koje je radila Goša, javljale su se i kao dobavljači materijala potrebnog za izradu vagona, ali i kao posrednici u poslovima Goše sa drugim kompanijama.

Praktično, ŽOS je Gošu koristio kao svog ekskluzivnog podizvođača za poslove koje slovačka firma nije stizala da završi, dok je Gošine radnike koristila kao jeftinu radnu snagu.

„Sve ugovore koje smo dobijali su bili ucenjivački, oćete da radite, nećete da radite. Naš norma sat je 16 evra za opstanak , a mi smo za ŽOS radili po 8, 9 ili 10 evra. Nismo imali pogodbe, nego ti oni pošalju ugovor, a ti radi ako hoćeš. Gubici koje smo pravili su se prelivali u dugovanja prema ZOS, a ta dugovanja su oni prebacivali u hipoteku tako da faktički hipoteku na Gošu drži ZOS Trnava“, rekao je u intervjuu za Insajder Milan Mirković, rukovodilac sistema kvaliteta u Goši.

S obzirom da je ŽOS Trnava vlasnik Goše, a direktor Goše na to mesto postavljen upravo od strane slovačke firme, kako se posluje u Goši niko nije kontrolisao.

Posledica svega je da je ŽOS jeftino dobijao gotove proizvode od Goše, dok je Goša napravila višemilionske dugove upravo prema svojoj matičnoj firmi.

Istovremeno, sve dugove koje je imala prema ŽOS-u, slovačka firma pretvorila je u hipoteke na imovinu fabrike šinskih vozila.

Zakup opreme plaćan kao da je u pitanju otkup

Jedan od najboljih primera kako je formiran odnos između dve firme u kojem su poslovi sklapani u korist kompanije iz Slovačke, a na štetu fabrike Goša koja posluje u Srbiji je, prema istraživanju Insajdera, proizvodna linija za obrtna postolja Y25.

Naime, matična kompanija ŽOŽS nije ovu proizvodnu liniju unela u kompaniju kao investiciju već je dala u najam Goši bez mogućnosti otkupa. Prema fakturama do kojih je došao Insajder, ŽOS je praktično svoju fabriku Gošu zadužio po ugovoru o najmu. Od 2008. do decembra 2016. godine, Goša je ŽOS-u bila dužna ili isplatila ukupno 1,8 miliona evra, čime je praktično otplatila vrednost linije, međutim, zbog toga što je ugovor bio o zakupu,a ne otkupu, nije postala njen vlasnik.

Istovremeno, sredinom 2010. deo opreme za proizvodnju vagona koji su bili u vlasništvu Goše dati su na tri godine u zakup matičnoj firmi u Slovačkoj – bez naknade. I dok Goša skupo plaća zakup proizvodne linije, ŽOS Gošinu opremu koristi besplatno.

Slučaj fabrika šinskih vozila Goša još jednom je pokazao sve slabosti sistema u kojem se zakoni selektivno poštuju, u kojem poslovanje u privatnom sektoru može postati nekontrolisana siva zona, i u kojoj je dozvoljeno sve – pa i da država krši sopstvene zakone.