Insajder: Posle četiri godine ignorisanja zakona, Vlada Srbije dostavila Skupštini završne račune

Tu zakonsku obavezu Vlada je ignorisala od 2014, kada je poslednji put završni račun uputila Skupštini Srbije.

Skupština Srbije od 2002. odnosno već 16 godina nije usvojila završni račun budžeta, jedan od mehanizama kontrole trošenja novca građana. Međutim, do pre četiri godine su sve vlade taj dokument dostavljale poslanicima na uvid, nakon čega je postajao dostupan javnosti i građanima, podstio je Insajder.

Zašto Vlada nije do sada ispunjavala svoju zakonsku obavezu, pitanje je koje je Insajder u više navrata postavljao Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, ali je osto uskraćen za odgovor.

Poslednji put to pitanje postavljeno je u martu ove godine ministru finansija Siniši Malom, koji je rekao da će završni računi biti dostavljen parlamentu nakon što Državna revizorska institucija izvrši reviziju tih računa. Istovremeno, ministar nije dao objašnjenje zašto se zakon krši.

Iako su pre dolaska na vlast predstavnici Srpske napredne stranke često kritikovali to što se ne usvaja zakon o završnom računu govoreći da je to ponižavanje parlamenta, ovu praksu po dolasku na vlast ipak nisu promenili, bar ne do sada, naveo je Insajder.

Na činjenicu da je zakon kršila i Skupština Srbije, kojoj je završni račun dostavljan do 2014, ali o njemu nije raspravljala, ali i Vlada koja ga nije dostavljala parlamentu, podsetio je krajem prošle godine i predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

„Zakonska obaveza usvajanja zakona o završnom računu nije se poštovala od 2002. godine, ali je taj dokument bar bio dostavljan Skupštini Srbije sve do 2014. godine. Na taj način je taj dokument bio javan, odnosno dostupan javnosti. Od 2015. se prekinulo sa tom praksom i od tada ne znamo kako je svako ministarstvo pojedinačno potrošilo novac“, rekao je Petrović.

Osim toga, kako je dodao, javni uvid u dokument o izvršenju budžeta je još važniji imajući u vidu da se od 2016. godine fond za tekuće budžetske rezerve povećao čak četiri puta. Reč je o sredstvima koja Vlada može da raspoređuje mimo usvojenog budžeta.

„To će i u 2019. biti oko 50 milijardi dinara i taj novac će se iz tekućih budžetskih rezervi raspoređivati bez rebalansa budžeta. Od kada nema rebalansa, a novac se dodeljuje iz budžetskih rezervi, mi ne znamo koliko je ko stvarno potrošio. Time je dodatno umanjenja transparentnost trošenja budžetskih sredstava“, upozorio je predsednik Fiskalnog saveta.

Osim polaganja računa o tome kako je koje ministarstvo trošilo novac svih građana u prethodnoj godini završni račun mogao bi da pruži informacije i o tome na koji način je Vlada raspolagala budžetskom rezervom jer je po zakonu uz završni račun obavezna da dostavi i izveštaj o korišćenju sredstava budžetske rezerve. Upravo budžetske rezerve predstavljaju još jedan vid korišćenja novca svih građana bez adekvatne kontrole, ukazao je Insajder.