INTER: Od 2012. ugovoreno je 27 projekata javno-privatnog partnerstva

Ona je dodala da broj i vrednost takvih projekata beleži značajan rast od 2015. godine.

„Od 2012. do 2015. godine potpisana su svega četiri ugovora, a u naredne tri godine 23“, rekla je Vlašković predstavljajući studiju „U susret EU integracijama – unapređenje pravnog i institucionalnog okvira javno-privatnog partnerstva u Srbiji“, koja je urađena u okviru projekta koji sprovodi INTER.

Istraživanje je pokazalo da se javno-privatno partnerstvo sve više prepoznaje kao značajan instrument za finansiranje kapitalnih projekata i postizanje bolje efikasnosti i kvaliteta javnih usluga.

Prema njenim rečima, prikupljeni podaci pokazuju da „šest projekata generiše 97,1 odsto ukupne vrednosti ugovorenih projekata“.

Vlašković je rekla da su to četiri projekta u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i Nišu, a svi ostali su do deset miliona evra.

Vlašković je dodala da su javni partneri u većini slučajeva bile jedinice lokalne samouprave, ili javna preduzeća čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave.

„Najveći broj odobrenih projekata, šest, ima Beograd, Novi Sad, Pirot i Topola po tri, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dva“, rekla je ona i dodala da odobrene projekte imaju i Regionalna razvoja agencija „Jug“ i Ekonomski fakultet univerziteta u Kragujevcu.

Vlašković je istakla da projekata javno-privatnog partnerstva nema u Zlatiborskom, Moravičkom, Raškom, Zaječarskom i Topličkom okrugu.

Najveći broj ugovorenih projekata javno-privatnog partnerstvo je u oblasti javnog prevoza, javne rasvete, toplotne energije i komunalnog otpada, a projekti su ugovoreni i za putnu infrastrukturu, dimničarske usluge, telekomunikacione mreže i urbani mobilijar.

„Nadzor realizacije ugovorenih projekata javno-privatnog partnerstva je na izuzetno niskom nivou, iako postoji uredba koja to uređuje“, rekla je ona i dodala da nisu dobili nijedan izveštaj o nadzoru od lokalnih samouprava, kao i da nisu pronašli nijedan izveštaj o realizaciji ugovorenih projekata.

Vlašković je istakla da je istraživanje pokazalo da postoji nedovoljan nivo transparentnosti u svim fazama procesa javno-privatnog partnerstva, a podaci Registra o javnim ugovorima nisu potpuni.

Kako je rekla, potrebno je da se radi na jačanju institucionalnog okvira za javno-privatna partnerstva, a posebno da se jačaju kapaciteti Komisije za javno-privatna partnerstva.

Koordinator programa Fondacije za otvoreno društvo Srbije Miodrag Milosavljević rekao je da se kroz javne nabavke godišnje potroši tri do četiri milijarde evra, a procena je da se četvrtina tih sredstava potroši nelegalno.

On je naveo da je „uspostavljen običaj nekažnjivosti za neodgovorno upravljanje javnim finansijama“.

„Ne može godišnje da se potroši 800 miliona evra nelegalno, a da niko krivično ne odgovara za to“, kazao je Milosavljević.

Zamenik predsednika Komisije za javno-privatno partnerstvo Andrijana Jovanović rekla je da Srbiju očekuje usklađivanje sa evropskom praksom i direktivama EU, kao i zaokruživanje Poglavlja 5 i donošenje drugih propisa iz ove oblasti.