INTERVJU Danica Popović: Diktatura danas mnogo jača nego u vreme kada se rušilo u Savamali

Pitali smo Danicu Popović, profesorku Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji, kako globalna situacija može uticati na našu ekonomiju, ali i šta možemo očekivati od unutrašnjih faktora.

„Ako će privredni rast razvijenih zemalja biti tek ispod jedan odsto – čemu mi da se nadamo? Imamo li iznadprosečnu produktivnost? Izvore nafte? Ili samo iznadprosečni broj članova vladajuće partije? Kad je već tako, treba očekivati da dođe do usporavanja našeg privrednog rasta. Glavni uzrok usporavanja će biti smanjene narudžbe naše robe iz razvijenih zemalja. Uz to, pošto ne nudimo ništa iznadprosečnog kvaliteta ili ispodprosečne cene, takav trend teško da možemo da preokrenemo. Uz to, inflacija i dalje bukti, pa se mora primenjivati restriktivna monetarna politika – a i to usporava privredni rast! Jedino, kao i uvek, ostaje poljoprivreda: ako žetva bude rodna, dostići ćemo evropski prosek po stopi rasta, a možda ga i malo nadmašiti. Ako ne – onda ništa…“, ocenjuje Popović.

Kod nas se inflacija stabilizovala na 16 odsto, a privredni rast je poslednje dve godine prilično usporio, na 2,3 odsto prošle i ove godine, prema projekcijama. Ovde su u koliziji ciljevi da se smanji inflacija i poveća rast. Šta biste vi izabrali?

Kao i svakoj trci, morate gledati kakve trkače imate. Ako su firme snažne i prilagodljive, onda stabilnost i ne mora biti prioritet, već akcenat staviti na privredni rast, pa onda blago oporezovati privredu i tako kočiti inflaciju. Ako su vam državne firme takve da ih vode vlasnici pečenjara ili njihovi premci, onda je bolje da barem zadržite stabilnost. Jer u suprotnom, državni gubitaši će zauzeti kraljevsku poziciju u državnim rashodima, pa ćemo imati i pad privrednog rasta i inflaciju. Dakle, bolje imati jedno zlo, nego oba istovremeno.

Ako uzmemo u obzir da država ograničava cene osnovnih životnih namirnica i da je zamrzavala cene struje i gasa, da li je ovih 16 odsto inflacije realno?

To je realno koliko i termometar na kome je skala polomljena na 37 stepeni celzijusa, pa tvrdimo da nemamo temperaturu. I zaista je na toj skali nemamo – ali sve tegobe ostaju! Zamrznite cene struje i gasa i imaćete ogromne gubitke Srbijagasa i EPS-a. A onda se mora naštampati novac za pokriće njihovih dugova. A onda nastaje – novi talas inflacije!

Da li vidite našu inflaciju kao spoljni faktor ili je njoj doprinelo i trošenje države za vreme pandemije?

Guvernerka NBS je to odlično objasnila: inflacija je uvoznog porekla! Samo nije jasno kako smo uvezli inflaciju od 11 odsto, a sami napravili inflaciju od 16 odsto, uz čitavu tu kamuflažu cena hrane i goriva! A uz to, u svim zemljama iz koje je “uvozimo”, registrovan je pad inflacije! Zaista, vreme je da se priča o uvoznoj inflaciji prekine i zameni nekom uverljivijom – ako je nađu.

Širom sveta sindikati već mesecima organizuju masovne štrajkove tražeći da plate isprate rast cena. Da li vidite sindikalni pokret u Srbiji kao dovoljno jak da se izbori da sačuvaju standard, ali i radnička prava posebno po nekim fabrikama po unutrašnjosti gde nema puno radnih mesta?

Čini mi se da su u Srbiji sindikalni pokreti nekako utihnuli. A po fabrikama u unutrašnjosti smo čitali kako radnici nose pelene, ili kako bosi hodaju usred zime – a posle niko nije pokazao da je toga nestalo. E sad, ako sindikati ni to nisu uspeli da eliminišu, verovatno da o većim pravima i većem standardu zaposlenih ne treba ni razmišljati.

Svetska banka je ocenila da bi pri godišnjem rastu od tri odsto naš standard konvergirao prosečnom standardu EU do 2070. godine i da je za brži privredni rast potrebna mobilizacija domaćih investicija. Šta je potrebno da se mobilizuju domaće investicije?

Da bi Srbija konvergirala prosečnom standardu EU, privredni rast bi morao da bude između pet i šest odsto. Pošto to nije slučaj, odgovor koji čujemo iz Svetske banke malo je “naštimovan”: sa rastom od tri odsto, mi ćemo za pedeset godina dostići standard u EU – danas. A to što će oni za pedeset godina taj standard duplirati, koga je u Svetskoj banci briga? Tako da jedino ostaje dilema – da li nam se takve poruke šalju iz neznanja, ili je u pitanju neka politička poruka? Jer, zaista, kako da nam kažu da stopom rasta od tri odsto, mi standard EU nećemo dostići nikada?

U tome i jeste naš osnovni problem: sa ovim političkim sistemom, dugogodišnji privredni rast od preko četiri ili pet odsto nije moguć. Čak i Kina počinje da usporava rast, jer se političke odluke sele sve više na vrh. A ovde kod nas drugačijih političkih odluka i nema… Toliko o domaćim investicijama i njihovoj mobilizaciji!

Nedavno je obeležena godišnjica rušenja u Savamali. Predsednik u javnosti ironiše kako je trebalo on da vozi bager i da ruši usred dana, niko osim jednog policajca nije ni pomenut u bilo kakvim optužnicama. Kako Vama to izgleda?

Iz izjava predsednika jasno je da je njegova politička pozicija u državi sve jača. Dok nije bila tako jaka, izvinjavao se građanstvu, govoreći da je greškom zaposlio “kompletne idiote” da obave taj posao. Sada nam je otkrio da je danas diktatura u Srbiji mnogo jača nego u to doba, i da predsednik može nekažnjeno da ruši po gradskom građevinskom zemljištu, usred dana, onako kako mu se to učini zgodnim.

Kako uopšte ocenjujete uticaj partije na vlasti poslednjih 10 godina i njenog predsednika Aleksandra Vučića na razvoj institucija u Srbiji?

Ne bi institucije u Srbiji toliko propale da Vučić nema punu podršku važnih zemalja. Zašto je ima – i to je jasno: potrebno je da se po hitnom postupku završe njihove glavobolje u vezi sa Kosovom, a zatim i sa Bosnom i Hercegovinom. E sad, što će to morati da se obavi u sve većoj diktaturi, to je, što bi oni sami rekli, “kolateralna šteta”.

Na ocenu iz vašeg nedavnog intervjua da bi plate i penzije mogle da se smanjuju ukoliko javni dug poraste, predsednik Srbije vas je na televiziji nazvao plagijatorom i da su „plagijatori najveći lopovi“. Kako vi to komentarišete, posebno u svetlu toga da je doktorat najvažnijeg čoveka u državi što se tiče ekonomske politike, ministra finansija, proglašen za plagijat od strane Odbora za profesionalnu etiku UB?

Na to pitanje sam već u medijima odgovarala. Ukratko, predsednik Vučić već dugo sam sebe demantuje – u istoj rečenici – pa ne bih da mu smetam. Uz to, da dodam, on već jasno pokazuje da ne ume i ne želi da bude predsednik svih građana, čime otvoreno, milioniti put, krši Ustav. Eto, mene je, kao građanku Srbije, javno precrtao. Nekako mi je ipak drago što je tako. I što će to da ostane zapisano.