INTERVJU Milan Nedeljković, dekan FEFA: Potrebni su nam zdravi izvori rasta – domaće privatne investicije

Ali nije važna samo trenutna stop rasta, već i kvalitet tog rasta. Prema rečima Milana Nedeljkovića, dekana FEFA-e, mi imamo rast udela investicija u BDP i to je ono što želimo.
Međutim, vidimo i da taj rast investicija u BDP-u dolazi prevashodno iz uvećanja državnih investicija i stranih direktnih investicija (SDI), a veoma malo od investicija privatnog sektora.

„To je jedna stvar koja se ponavlja iz godine u godinu, i to nije dobra osnova za dugoročni i kvalitetan rast. Naravno, strane investicije, ukoliko ne dolaze zbog toga što su subvencionisane, su pozitivne, ali one ne mogu biti motor nekog dugoročnog i prirodnog rasta, ako ne dovode do prelivanja znanja u domaću privredu“, napominje on dodajući da se sa sadašnjim investicijama to prelivanje ne vidi.

Nedeljković ukazuje i na potencijalni dugoročni problem koji preveliko oslanjanje na SDI može da prouzrokuje.

„Ono što u dužem roku može biti problem je naša neto investiciona pozicija. Sve ove SDI koje su dolazile prethodnih godina imale su pozitivan efekat na naš platni bilans i na stabilnost kursa. Ali kako vreme prolazi neto efekat tih investicija biće sve manji i na kraju će biti negativan, jer one iznose svoju dobit iz zemlje. Osim ako te kompanije ne budu reinvestirale dobit, što je dobro, ali i to ne može ići u nedogled.
U narednih 10 godina možemo očekivati da ti odlivi po osnovu SDI ponište veliki deo priliva po osnovu novih investicija. U tom slučaju moraće se ići ili na smanjivanje uvoza ili na rast izvoza ili će morati da se koriguje valutni kurs“, napominje on.

Taj rizik nije nešto što je vezano za 2025. godinu, ali je rizik koji se retko pominje.
Velika neto investiciona pozicija u odnosu na BDP odlikovala je i neke druge zemlje koje su bile u krizi u vreme krize evrozone. To je dobar rani indikator potencijalnih pritisaka na ekonomiju, smatra on.

Ipak, naš sagovornik ističe i da nekoliko stranih kompanija u Srbiji imaju centre za istraživanje i razvoj koji su ili jedini ili su jedni od retkih u Evropi.

„To znači da su ljudi koji tamo rade na zaista velikom izvoru znanja. Međutim, ja ne vidim da je neko od tih ljudi iskoristio to znanje koje je stekao i pokrenuo svoju kompaniju. Mi imamo čak i primere naših ljudi koji su uspeli da naprave globalne kompanije, ali onda je jako malo njih postalo tzv. serijski preduzetnik. Da su nakon prodaje prve, osnovali drugu kompaniju, itd“, ocenjuje on.

To je mana stranih direktnih investicija, jer daju kratkoročne efekte, ali ne i dugoročne.

„One ne dovode do promene strukture ekonomije tako da sama sebe generiše i dalje razvija. Istina, država pokušava da stimuliše startap ekosistem kroz razne programe, Fond za inovacije… Ipak taj ekosistem je u velikoj meri oslonjen na usluge. Dakle, mi izvozimo znanje, ali ne izvozimo proizvod. Kada pravite proizvod, onda je kompanija mnogo vrednija nego kada se bavite autsorsingom usluga. Naše autsorsing kompanije su trenutno konkurentne, jer je kombinacija znanja i cena povoljnija od drugih. Međutim, taj jaz između nas i drugih zemalja, posebno iz Azije, kao što su Indija ili, u poslednje vreme, Vijetnam, se smanjuje.
Povoljna okolnost je što smo mi kulturološki bliži zapadnim kompanijama, ali to nije nešto što, recimo, Vijetnam ne može da nadoknadi u narednom periodu“, napominje Nedeljković koji je i sam suosnivač tehnološke kompanije EM Analitic solutions.

On dodaje i da je i naš IT sektor imao period koji se poklopio sa mini krizom u Americi i u svetu, pa je i kod nas došlo do otpuštanja u tim kompanijama koje rade autosorsing.

„To je rizik tog biznisa. Kada tržište raste, sve je pozitivno, niko ne pita za cenu samo da se projekat završi. Ali ako se obrne ciklus, onda su autsorsing kompanije prve na udaru“, ističe on.

Od kada traje bum u IT sektoru malo, malo pa iskrsne pitanje, kada će Srbija dobiti svog prvog jednoroga. To je startap čija vrednost se procenjuje na milijardu dolara.

„To naravno svi želimo. Mi imamo akcelerator, SEE UP u kome pomažemo startapovima da skaliraju posao. E sad, da bi nastao jednorog, tu mora da se poklopi više stvari. Mora da se poklopi da na čelu kompanije, idealno, nije samo jedna osoba, nego da imate preduzetnike sa istorijom u biznisu. Takođe, morate da pronađete nišu koja je globalno relevantna. Na primer, u Hrvatskoj su to Infobip i Rimac. Infobip je pronašao nišu u kojoj se pozicionirao faktički kao globalni igrač, što mu daje valuaciju.

Rimac se opet pozicionirao u industriji koja je percipirana kao izuzetno perspektivna. Ja se nadam da i kod nas može doći do toga. Ali tu je još jedna stvar-izdržljivost.
Vi treba da izdržite, kada se pojavi mogućnost da izađete, odnosno prodate kompaniju, za 100 miliona ili koliko god, da budete sigurni da to nije poslednja ponuda i ostanete da razvijate svoju kompaniju“, ukazuje naš sagovornik.

Što se tiče finansiranja, u poređenju sa prethodnim periodom bolji su uslovi. Ima više „venture capital“ fondova.

„Želja svih nas koji smo u tom ekosistemu jeste da domaće kompanije uspeju da dođu do tog nivoa. U ovom trenutku je fokus, možda čak već to prelazi i u hajp, veštačka inteligencija (AI). I kompanije koje se time bave mogu možda prilično brzo da napreduju. Druga oblast koja je interesantna, mada je tu malo duži ciklus, su biotehnologije ili novi materijali. Kombinacija biologije i tehnologije. Tu postoji i prostor na globalnom nivou, jer to i dalje nije veliko i zasićeno tržište. To se poklapa i sa našim BIO4 kampusom“, ističe Nedeljković.

Prema njegovim rečima, ako napravimo uslove, odličnu infrastrukturu i ekosistem i ako se na to nadoveže potencijalni kapital za ulaganje možemo da privučemo i inostrane kompanije koje bi radile iz Srbije za globalno tržište.

Da li je inflacija pobeđena?

Drugi ključni pokazatelj stanja ekonomije je inflacija. Inflacija će ove godine završiti na nivou od oko četiri odsto ili nešto malo više, i to je otprilike nivo koji je dostigla u junu ili julu i od tada se tvrdoglavo drži.

Kako Nedeljković ističe, postoje faktori koji deluju na to da se inflacija i dalje drži.
„Te faktore vidimo i u evrozoni. Cilj ECB je dva dosto, a inflacija će tamo biti ove godine iznad dva, oko 2,3 odsto, ali bazna inflacija, kada se isključe energija i hrana, će biti još viša.
To nam govori da postoji malo perzistentnija inflacija i vidimo odložene efekte više inflacije iz prethodnog perioda. I ranije se to dešavalo, da kada inflacija dođe na neki viši nivo, postane tvrdoglava, jer kada porastu cene, posle nekog vremena povećavaju se plate, pa to onda povećava troškove, a pošto niko ne želi da podnese te više troškove nauštrb svoje dobiti on povećava cene, i to je ta igranka. Zato je teško vratiti inflaciju“, objašnjava on, dodajući da ono što sada vodi inflaciju nisu šokovi na strani energenata, već je ona posledica spirale rasta plata i cena.

Kao jedan od najvećih rizika i za svetsku ekonomiju, pa i za srpsku ove godine, naš sagovornik ističe neizvesnost u pogledu mera koje će sprovoditi nova administracija predsednika SAD, Donalda Trampa. On je već najavio neke od mera, kao na primer podizanje carina na robu iz Kine, ali i EU.

„Što se tiče Evrope, ove godine je rast Nemačke blizu nule, a svako ograničavanje međunarodne trgovine koja je za Evropu ključna, imaće negativan efekat na njih. Na to da dodamo da je FED najavio manje snižavanje kamatnih stopa u 2025. nego što se očekivalo i to je povezano sa neizvesnošću šta će raditi Trampova administracija. U januaru dolazi nova administrcija koja najavljuje neobične stvari i onda nemate osećaj kako će se to odraziti na inflaciju i ekonomsku aktivnost“, objašnjava on.

Dok se s jedne strane najavljuje podizanje carina, s druge se govori o snižavanju poreza, koje mora da se odrazi na budžetski deficit.

„Mislim i da FED čeka da vidi šta će biti sa tim promenama. A to stvara neizvesnost i u Evropi. Opet, tek ćemo videti polovinom godine kako to može da utiče i na nas. Ali sa ekonomske strane to je najveća neizvesnost u 2025. godini“, ukazuje Nedeljković.

Šta da očekujemo u 2025?

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da privredni rast u Srbiji u ovoj godini bude oko četiri odsto.

Jedan segment koji će podsticati rast biće državne investicije, a drugi generatori mogu doći od SDI, jer Evropa će ići u pravcu „near-shoringa“. Mi taj trend i sada vidimo.

„Investicije u infrastrukturne projekte ili EKSPO će doprineti rastu, ali nisam baš siguran da će generisati rast i za 10 godina“, zaključuje on.

„Što se tiče inflacije, gledao bih baznu inflaciju i očekujem da ona bude oko gornje granice ciljnog koridora, ali iznad centralnog cilja od tri odsto. Mogli bismo očekivati nastavak pada inflacije, ali s obzirom na rast plata ipak bi ona ove godine mogla biti negde na sadašnjem nivou“, ističe naš sagovornik.

Subvencionisani stambeni krediti

„Ne vidim ekonomski smisao u ovoj meri“, kaže Nedeljković o ideji da se subvencionišu stambeni krediti mladima. On doduše smatra i da mera neće imate prevelikog efekta, a samim tim nema ni većeg rizika da se ugrozi finansijska stabilnost.

„Ali ovo deluje kao dobar način da za nekoliko godina dobiješ prazne stanove na tržištu i tako utičeš na tržište nekretnina, a usput i da se neke banke uvedu u problem.
Što se tiče tržišta nekretnina, ako sam dobro razumeo, targetira se samo jedan segment tržišta, pošto je ograničena cena nekretnine koja će se subvencionisati. Ali čini se da nema potrebe ni da se tako podstiče tražnja, jer kreditni uslovi već idu u pravcu olakšavanja, tako da ne pričamo o kamatnim stopama od 10 odsto, pa da je potrebno subvencionisati kupovinu nekretnina.

Osim toga ima razloga zašto banke prate odnos kredita i vrednosti nekretenine, „loan to value“ i zašto imate sve one racije koji se moraju zadovoljiti da bi se dobio kredit. Sada se to odjednim relaksira, što iz ugla finansijke stabilnosti nije dobra stvar“, ocenjuje Nedeljković dodajući da ekonomska politika treba da bude zasnovana na odgovarajućim principima, a ne ad hoc odlukama.