INTERVJU Miroslav Tomašević: Poslovanje EPS-a beleži pad, moguće izdvajanje dela preduzeća

U vreme dok sam bio direktor Elektroprivrede Srbije, pre dve godine u oktobru 2022. urađen je plan poslovanja za period 2023-2025. a nakon toga, tokom aprila i maja 2023. uradili smo rebalans plana poslovanja za isti period. Uobičajeno je da se krajem godine za narednu radi plan poslovanja, a u toku godine i rebalas tog plana zbog izmenjene situacije.

U ovom slučaju smo imali osnov u povećanju cene struje od 1. maja 2023. i nemogućnosti sagledavanja celokupne situacije sa proizvodnjom uglja i otkrivke, jer je sistem bio veoma zapušten, nije bilo pravovremenog ulaganja u novu opremu, održavanja opreme i tekućih remonata.

Na sve to, povećao se odnos otkrivke u odnosu na ugalj sa 2:1 na preko 3:1 a sredstva izdvajana za tekuće održavanje su minimizirana, dok je oprema bivala sve starija. Prvobitnim planom bilo je predviđeno da će dobit preduzeća u 2023. godini iznositi 40 milijardi dinara, u 2024. 70 milijardi a u 2025. 82 milijarde dinara. Napominjem, da smo te finansijske rezultate preduzeća planirali u oktobru i novembru 2022. sagledavajući situaciju u kojoj se EPS nalazio u tom trenutku.

Rebalansom plana smo pak korigovali te vrednosti jer smo uvideli kakva je realna situacija kada je reč o iskopavanju uglja, stanju opreme, stanju na tržištu električne energije i benefitima koje je donela relativno blaga zima – kaže u razgovoru za Danas Miroslav Tomašević, bivši direktor Elektroprivrede Srbije koji je smenjen u junu prošle godine.

Šta je planirano rebalansom?

Planirano da će neto dobit u 2023., zbog donošenja dobrih poslovnih odluka biti veća i iznositi 54 milijarde dinara u 2024. 77 milijardi a u 2025. 57 milijardi dinara. Kao što sam rekao, u ove finansijske rezultate bilo je uključeno samo majsko povećanje cene struje. Novi plan poslovanja za period od 2024. do 2026. koji je donet nakon što sam ja razrešen sa pozicije direktora EPS na čelu sa novim Nadzornim odborom i direktorom, predvideo je da će dobit preduzeća u 2024. biti 54 milijarde a u 2025.godini 56 milijardi dinara. Kao što se vidi planirani iznos dobiti EPS, za 2024. i 2025. godinu je niži od planiranog u vreme dok sam ja bio direktor preduzeća. Drugim rečima, pokazatelji nedvosmisleno ilustruju da poslovanje EPS-a beleži liniju pada u odnosu na period dok je preduzeće vodio menadžment kome sam bio na čelu.

Nadležni ističu da je EPS u 2023. godini ostvario istorijski rezultat zabeleživši dobit od 114 milijardi dinara. Kako to ocenjujete?

Treba naglasiti da taj rezultat, koji svakako jeste rekordan, u sebi sadrži i stavku takozvanih ostalih poslovnih prihoda, koja za tu godinu iznosi 40 milijardi dinara a za naredne godine je pak predviđeno da bude po šest milijardi dinara. Razlog je, i važno ga je naglasiti, da je u drugom delu 2023.godine Vlada Srbije EPS-u uplatila 34 milijarde dinara po osnovu naknade štete zbog gubitka koje je preduzeće pretrpelo kupujući struju na tržištu električne energije da bi izvršio svoju obavezu potpunog snabdevanja u situaciji ograničene prodajne cene električne energije za građane i privredu. Ta suma je naime ušla u finansijski rezultat kao ostali poslovni prihod i na taj način je značno povećala tu prihodnu stranu.

Dakle, potpuno je legitimno da država izvrši svoju obavezu ka EPS-u u takvoj situaciji, ali da bi javnost bila pravilno informisana treba konstatovati da je u istorijsku dobit preduzeća uračunat i taj novac od 34 mijarde dinara. Dakle, ako se to oduzme, dobit EPS iz poslovanja u prošloj godini nije 114 već 80 milijardi dinara. Drugi deo dobrog poslovnog rezultata je zbog povećanja cene električne energije u maju i novembru, koji je značajno uvećao prihodnu stranu u drugoj polovini 2023. godine. Vaš list je negde u julu prošle godine objavio tekst gde se ističe da je EPS završio prvu polovinu godine sa neto dobiti od 62 milijarde dinara. Tako da se prostom računicom vidi evidentan pad kada je reč o ostvarenim poslovniim rezultatima EPS-a.

Da li je bilo potrebe da na čelo Nadzornog odbora EPS-a dođu strani kadrovi i da li se zadovoljni onim što su norveški predstavnici dosad pokazali?

Članove Nadzornog odbora nekada JP EPS-a postavljala je Vlada Srbije. Ranije su to uvek bili ljudi iz Srbije. To su uglavnom stručnjaci iz raznih oblasti, obično profesori fakulteta, koji razumeju i umeju da sagledaju zbivanja u elektroenergetskom sistemu naše zemlje. Sada prelaskom u akcionarsko društo za koji je Vlada usvojila novi Statut EPS, članove Nadzornog odbora imenuje Skupština, a Skupštinu imenuje Vlada. Strani kadrovi, suštinski gledano apsolutno nisu potrebni u članstvu Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije.

Jednostavno, ima dovoljno domaćih stručnjaka kadrih da obavljaju taj posao i adekvatno odlučuju o pitanjima vezanim za funkcionisanje EPS-a shodno svojim ingerencijama. Da se za određene poslove angažuju strani konsultanti to je potpuno u redu. Međutim, mišljenja sam da nema potrebe da pored naših stručnjaka, a kojih imamo u Srbiji I koji imaju i svetski priznato znanje i iskustvo, Nadzornim odborom EPS-a rukovode kadrovi iz stranih država.

Odnosno, bilo je potrebe dovesti i strance kako bi se podelile ogromne plate i kako bih ja u telefonskom razgovoru bio razrešen posle održane prve sednice NO EPS, a da nisu ni sagledali šta je EPS i kako funkcioniše. Nakon što je imenovan, Nadzorni odbor je raspisao konkurs za generalnog direktora EPS-a u kome piše da se traži čovek od integriteta koji će sprovoditi odluke Nadzornog odbora.

To ne ide jedno sa drugim te iz tog razloga nisam ni konkurisao za poziciju generalnog direktora EPS-a. Kako čovek od integriteta može da se obaveže da će bespogovorno sprovoditi bilo čiji odluke? Kao što je poznato konkurs za generalnog direktora EPS-a je raspisan u avgustu prošle godine sa naznakom da će se postupak okončati do 15. decembra, ali osoba koja će obavljati funkciju generalnog direktora još uvek nije izabrana. Toliko o njihovoj profesionalnosti.

U javnosti se pojavila informacija da je plata aktuelnih članova Nadzornog odbora EPS-a, izuzev predstavnika iz redova sindikata, 20 hiljada evra mesečno. Nadležni u preduzeću su to demantovali dodavši da je reč o poslovnoj tajni. Takođe, pojavila se i spekulacija da ste vi dobili otkaz, između ostalog, zbog toga što niste hteli da potpišete rešenja o tako visokim platama. Da li je to tačno?

Niti sam znao njihove ugovore i iznose plata članova Nadzornog odbora niti je dužnost direktora EPS-a da bude upoznat sa takvim podatkom i takve stvari odobrava. To je sve u nadležnosti Skupštine, kao što sam već rekao. Sa druge strane, uveren sam da članovi Nadzornog odbora imaju takve plate i ne slažem se sa stavom da se iznos njihovog primanja tretira kao poslovna tajna. EPS je preduzeće u vlasništvu države.

Ako je zarada u Nadzornom odboru možda iz nekog razloga regulisana kao poslovna tajna za strane državljane, ne vidim razlog da to bude i za članove NO koji su naši državljani. Na kraju, često se piše o primanjma mnogih direktora i članova odeđenih upravnih odbora drugih preduzeća koja su u vlasništvu države, pa ne znam zašto bi to samo u ovom slučaju trebalo prikrivati.

Zašto su vas nadležni smenili sa pozicije direktora EPS-a iako ste, po nepodeljenom mišljenju stručne javnosti, izveli preduzeće iz krize nakon kolapsa elektroenergetskog sistema zemlje nastalog u periodu kada je direktor EPS-a bio Milorad Grčić?

To je svakako u prvom redu pitanje za one koji su doneli odluku da me smene. Treba pitati onog koji je dao takav nalog zbog čega je to učinio. Svoj posao u EPS-u sam radio najbolje kako sam znao, profesionalno i stručno, uz motivisanje velikog broja radnika koji su prihvatili takav pristup poslu.

Bila mi je velika čast da budem na čelu državnog preduzeća koje je okosnica celokupne srpske privrede. Ja sam tu funkciju shvatio kao moju obavezu i ozbiljno sam radio svoj posao u interesu EPSa a to znači svih građanan Srbije. Opet kažem, ono što sada vidim u programu poslovanja aktuelnog rukovodstva je nešto što ne ide u dobrom smeru.

Da li znate ko je od nadležnih naložio vašu smenu?

Ja to ne znam. Sprovela ga je Skupština akcionara EPS-a. Zaista nemam saznanja ko je tražio moju smenu i iz kojih razloga. Ono što znam pouzdano je da sam savesno obavljao svoj posao.

Kako ocenjujete rad aktuelne ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović kada je reč o elektroenergetskom sektoru i EPS-u?

Nisam nadležan da ocenjujem rad ministarke. Ne bih komentarisao saradnju koja se po službenoj dužnosti odvijala u vreme dok sam bio direktor u EPS-u. Samo bih rekao da su u tom periodu iz resornog ministarstva javno stizale zamerke da se ne kopa dovoljno uglja, a sada se kopa manje uglja nego u vreme kada sam ja vršio dužnost direkora i to za 10 odsto, a to nije malo, i kao što vidite, nikakvih primedbi nema. Doneta je izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je u nadležnosti Ministarstva rudastva I energetike.

I tu umesto da se uvedu odredbe koje će biti podsticajne za domaćinstva i privredu da ugrađuju solarne panele u svojstvu prozjumera, kupca-proizvođača, donese se dve restriktrivne mere. Prva je neto obračun za privredu, odnosno neto merenje za domaćinstva, kojim se određuje da ako za godinu dana, period poravnanja je od 1. aprila tekuće do 1. aprila naredne godine, proizvedete više električne energije i predate u sistem, jer niste u mogućnosti da je sa sopstevnom potrošnjom iskoristite, vama se ne plaća ništa, već se obračun vraća na nulu i kreće se iz početka.

Na to je uvedena još dodatna restriktivna mera da privreda ne može ugraditi solarne panele snage veće od 150 kW, a domaćinstva više od 6,9kW. Ako već promovišemo obnovljive izvore energije, gore pomenuto je suprotno podsticanju.

Da li je nedavni hakerski upad u sistem Elektroprivrede Srbije mogao biti sprečen i da li su nadležne službe preduzeća adekvatno reagovale u tom slučaju?

Stručne službe EPS-a su na vreme dobile informaciju od mlađih kolega, koji se razumeju u računarstvo, da su im hakovani fajlovi i IT služba je prvu informaciju o hakerskom upadu u korporativnu mrežu EPS imala već nešto posle 7 sati ujutro u danu u kome je do njega došlo. Nedugo kasnije je IT službi je stigla i druga informacija o hakerskom napadu. Na žalost pravovremena reakcija je izostala.

Kasnilo se sa njom nekoliko sati verovatno zato što se čekalo odobrenje upravljačkih struktura EPS-a da se isključi korporativna mreža kako bi upad prouzrokovao što manju štetu. Da je do gašenja sistema došlo primera radi u pola osam sasvim je jasno da bi naneta šteta informacionom sistemu bila daleko manja. Sreća,proizvodna mreža je odolela napadu hakera, je se tu radi u operativnom sistemu Linux, koji hakeri u ovom napadu nisu probili.

Da li verujete nadležnima kada tvrde da EPS neće biti privatizovan? Da li bi privatizacija bila pogubna po interese potrošača i države?

Politika je ta koja diktira da li će se neke odluke doneti ili ne. Iako nadležni sada kažu da nemaju nameru da donesu takvu odluku za šest meseci, primera radi, situacija iz određenih razloga može da se promeni. Ono čega sigurno neće biti je prodaja EPS-a jedan kroz jedan. Odnosno, neće se desiti da neko kupi celo preduzeće.

Jedan od razloga je i taj što u svom sastavu EPS ima i termo kapacitete koji nisu atraktivni zbog uticaja na životnu sredinu, te će se tom sektoru nametnuti karbon takes I on kao takav, biće finansijki neodrživ bez hidrosektora. Ali ono što može da usledi je da se iz EPS-a izdvoji jedan proizvodni deo, recimo, hidro kapaciteti i da se u tom slučaju ide na dokapitalizaciju ili strateško partnerstvo. Podsećanja radi, jedan takav pokušaj se i zbio u vreme dok sam ja još uvek bio na poziciji direktora ali smo mi odbili takvu ponudu.

Energetskim bilansom za ovu godinu predviđen je veći uvoz uglja i struje nego prošle godine. Da li je to potrebno i da li u Srbiji još uvek ima dovoljno uglja? Takođe, da li su postojeći termo kapaciteti sposobni da proizvode dovoljne količine struje za potrebe domaćih potrošača?

Ugalj se u Srbiji u ovom trenutku kopa u manjoj meri nego što je to bio slučaj ranije. Shodno tome, ako je cilj da termo kapaciteti rade u punom kapacitetu uvoz uglja je neophodnost. To smo radili od marta 2022. godine kada sam ja imenovan na poziciju v.d. direktora EPS-a i tada je to bilo opravdano jer smo se suočavali sa nestabilnom situacijom na tržištu električne energije gde nije bilo garancije po kojoj ceni možete da je kupite i da li uopšte ima dovoljno struje da bi ste je uvezli.

U međuvremenu se situacija promenila. Tržište se stabilizovalo i cene struje su se snizile. Na kopovima i u elektranama odrađeni su svi godišnji remonti i od 1. jula system je bio spreman da ostavaruje zadate rezultate. Pri tome na deponijama je bilo skoro dva miliona tona uglja, a u akumulacijama 837 GWh, što je davalo odličnu polaznu osnovu za nastavak rasta proizvodnje. Sada se postavlja pitanje zašto se ne kopa više uglja u Kolubari i da li je celishodnije uvoziti ugalj i proizvoditi megavat sat po ceni od oko 100 evra u termoelktranama ili kupovati struju na tržištu po ceni između 65 do 80 evra po megavat satu.

Da li to znači da možemo doći u situaciju da nam je skuplje da proizvodimo struju iz uglja koji kupujemo u inostranstvu nego da pazarimo električnu energiju na berzama?

Apsolutno. U ovom slučaju je matematika veoma jasna i jednostavna.

Da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana i treba li razvijati takav projekat?

Početkom osamdesetih godina u SFR Jugoslaviji je rađena studija o mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane za tadašnju elektroprivredu koj se zvala JUGEL. Bila je razmatrana mogućnost izgradnje dve nuklearke u mestu Ram, na području Kostolca. Kasnije se, kao što je poznato, od toga odustalo. S obzirom na to da je neophodno da ugalj vremenom zamenimo nekim drugim energentom zarad proizvodnje takozvane bazne energije, te potrebe možemo zadovoljiti iz nuklearnih elektrana, elektrana na biomasu, koja je obnovljivi izvor energije, ali se na tu temu kod nas ne govori puno kao i gasa koji nije naš resurs već ga prevashodno uvozimo, a treba reći da se i on ubraja u fosilna goriva koja se napuštaju.

Mišljenja sam da su Srbiji potrebna dva bloka nuklearne elektrane instalisane snage po 1.200 megavata. Ništa drugo ne vidim da bi moglo da proizvede količinu električne energije od reda veličine 18 TWh godišnje koja će nam biti potrebna od 2035. Naravno ova godina zavisi od dinamike povlačenja termoelektrana na ugalj i integracije OIE. Kada je pak reč o nuklearnim modularnim elektranama, koje se kod nas pominju kao moguće rešenje, koliko ja znam nijedna nije još uvek u komercijalnoj upotrebi.

Prve će sertifikat za to dobiti 2030 godine. Takođe, smatram da pored nuklearne energije treba da iskoristimo i veliki potencijal biomase koji bi se dobio sa neobrađenih površina u Srbiji koji bi se dobio iz brzorastućih vrsta. Moglo bi se recimo za 70 gradova u Srbiji napraviti elektrane na biomasu i da ujedno grejemo te gradove kako bi smanjili zagađenje iz individualnih ložišta. Ukupna instalisana snaga bi bila oko 350 MW, što je taman vrednost jedne modularne nuklearne elektrane, a može se izgraditi za dve godine.

Da li EPS treba da gradi obnovljive izvore energije u većem obimu nego što je to sada slučaj ili taj segment treba prepustiti privatnom i stranom kapitalu?

Apsolutno sam za to da EPS gradi obnovljive izvore energije. Korak sa drugim investitorima koji ulažu u ta postrojenja je već izgubljen, odnosno kasni se za njima, ali ipak u konkretnom slučaju ništa nije nenadoknadivo. Razlog zašto EPS treba da ima što više proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora je taj što privatni proizvođači kada ostanu bez fid-in tarife ili dobiju bolju ponudu na tržištu, neće zelene megavate prodavati isključivo EPS-u. Može ta energija prenosnim sistemom otići u bilo koju zemlju, zavisno od ponuđene cene tom proizvođaću. Ako pak EPS ima svoja postrojenja iz obnovljivih izvora neće morati da brine da li će uspeti da nađe dovoljno struje na tržištu, odnosno manje bi kupovao električnu energiju jer bi je u većem obimu proizvodio iz sopstvenih pogona.

Koji su po vama prioritetni projekti koje EPS mora da sprovede kako bi potrošači u zemlji imali dovoljno struje a uvoz se smanjio?

Za sada je u izgradnji vetropark Kostolac od 66 MW i solarna elektana Petka snage od 10 MW. To će biti prve dva OIE u vlasništvu EPS. Početkom juna prošle godine sačinjen je dokument koji smo nazvali “Zeleni put EPS“. Nazvan je tako jer je predviđeno smnjenje emisije ugljen-dioksida sa 30 miliona tona godišnje na 21 milion tona na kraju 2035. Tim dokumentom je predviđeno da se na svim pepelištima u termoelektranama koje će biti zatvorene grade solarne elektrane isto kao i na površinskim kopovima koji su završili svoj proizvodni vek. Predviđena su i dva vetroparka Stiško polje 1 i 2 sa po 350 MW snage.

Sve te projekte treba da sprovodi EPS. Bitno je naravno izgraditi i reverzibilnu hidroelektranu “Bistrica” koja je s pravom proglašena projektom od nacionalnog značaja. Predviđeno je da taj posao bude završen do 2030. godine. Nakon toga treba ići dalje u izgradnju novih reverzibilnih kapaciteta. To nužno ne moraju da budu samo velike reverziblne hidroelektrane već treba istovremeno graditi i manje na većem broju lokacija, u koju svrhu EPS završava studiju koja smo pokrenuli početkom prošle godine.