INTERVJU Zoran Drakulić za Danas: Korupcija je veliki deo ove ekonomije

„Ne govorim kao član kluba Privrednik, već kao Zoran Drakulić i uvek sam tako i govorio. Imamo ogromnu korupciju koja je veliki deo naše privrede danas i to je nešto što mora hitno da se iskoreni, jer ovako ne može dalje. Korupcijom se omogućava opstanak i bogaćenje vladajućoj stranci i ne samo stranci, nego i pojedincima koji su deo tog sistema i pojedinim privrednicima koji pristaju da budu deo te korupcije.

Takođe, to utiče na naš fantastični BDP. Ako neki put koji košta 100, vi gradite za 250, onda je to bildovanje BDP-a i tako iskazujemo nerealne rezultate. To je cirkularna korupcija. Kada firma naplati 250 za radove, onda se dobar deo tih para vraća i ide u novi ciklus. Onda taj koji vam je dao posao kaže, pošto si puno zaradio, kupi stan u Beogradu na vodi, plati ga 10.000 evra po kvadratu, a on košta realno 2.500. I tako se onda prave opet nove pare i pumpa BDP.
I tako radi naša ekonomija danas. Ne bih bio, pravo da vam kažem, u cipelama onih koji sutra treba dođu na vlast da to srede. Samim ukidanjem ili ogromnim smanjenjem korupcije vi ćete odmah da dođete u problem. Ovo je nekakva veštačka ekonomija koja je napravljena u Srbiji.
Ne samo to, nego je pitanje i koliko para od nelegalnih aktivnosti, ulazi u srpsku ekonomiju. Zato se grade milioni kvadrata, koje ne znam ko će da kupi. Bar da dolaze bogati stranci da rade međunarodni posao iz Srbije, pa da to ima smisla.

Kad smo kod stranaca, mi čujemo da imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija.

A da li su to sve strane pare? Ne znam. Predstavljaju se kao da jesu. Dobar deo i jeste sigurno strani kapital. Dobar deo dolazi uz značajne subvencije. Gde to ima da date strancu 100.000 evra po radnom mestu za investiciju. Svako će da dođe ako mu date subvenciju da plaća radnike pet godina, a posle može da se pokupi i ode. To je počelo i da se dešava. Tako da, to je jedna vestačka ekonomija, a dug raste.

Imamo budžet za sledeću godinu sa prihodima od preko 20 milijardi evra. Ali mora mnogo više da se potroši. Imamo i značajan dug koji dospeva na naplatu sledeće godine. Taj dug će morati da se zanovi.
Rashodi se povećavaju svaki dan. Traži se da domaće banke finansiraju neke projekte. Bojim se da ćemo i banke dovesti u problem. Upravo se najavljuju stambeni krediti za mlade po neverovatnim uslovima. Traži se od banaka da daju kredite po uslovima po kojima normalnoj stranoj banci ne bi palo na pamet da odobri kredit. Naročito ako treba da odobri kredit nekome bez posla.
Ali treba ostati na vlasti i onda se ulazi u razne transakcije samo da se produži pljačka ove jadne Srbije.

Vi ste pre nešto manje od 20 godina, neuspešno, pokušali da kupite RTB Bor. Danas kineske kompanije obaraju rekorde u proizvodnji i izvozu bakra. Kako vidite te inostrane investicije u prirodne resurse?

Ono što je meni uvek bio najveći problem, to je da smo mi prodali najznačajnije resurse. To nova vlast mora da vrati.

Mislite da je moguće nacionalizovati kompanije i rudnike?

I te kako jeste, pa mora da se nacionalizuje. Mi pričamo o litijumu, a najznačajniji resurs danas je bakar. Vi ste dali 240.000 tona bakra godišnje da izlazi iz Srbije i šta imamo od toga? Ništa. Zašto taj profit ne bi pripao državi ili njenim građanima. Zašto građani Srbije ne bi kupili akcije sutra u tim rudnicima?
Podatak je da Kinezi iz rudnika bakra izvlače najmanje 1,2 milijarde evra godišnje.
Osim toga, ko je dozvolio da se izvozi koncentrat. Ko to kontroliše? A isto mislim i za NIS.

Mislite na nacionalizaciju?

Da.

Kako vidite ovo što je Aleksandar Vučić najavio da će SAD uvesti sankcije NIS-u, a onda je američki ambasador na neki način to demantovao?

Ja mislim da je to rečeno, da bi se u ovoj celoj gužvi sa pobunom studenata i štrajkovima radnika nametnula jedna nova tema. Kao sad ćemo da se vozimo na biciklima.
Ja sam 2022. godine, nakon početka rata Rusije i Ukrajine, poslao poruku tadašnjoj premijerki, videvši šta se radi po Evropi. Predložio sam da se hitno otkupe akcije NIS-a.

I Rusi su izvukli ogromne profite iz NIS-a. Sada se govori o ceni od 700 miliona evra za ostatak akcija NIS-a. Ja bih to odmah platio. Jer to će se lako vratiti kroz domaću naftu i profit od ovih nenormalnih cena derivata koje mi plaćamo.
Drugo, da li neko kontroliše po kojim cenama se izvoze nestandardni derivati i petrolkoks iz NIS-a? Bojim se da svuda postoji neka korupcija, neki tajni poslovi koje odrađuju “verni ljudi” ljudi i onda nije ni čudo da imate enormno bogate političare i enormno bogate pojedine tajkune.

Jedan ste od potpisnika analize ekonomskih efekata rudnika litijuma. Šta očekujete da će se desiti s tim projektom?

Po meni, od projekta Jadar nema ništa i ne sme da bude. Što se tiče efekata, neka nam garantuje država da će to biti ti ekonomski efekti i da će rudnik biti ekološki čist. A nema šanse da garantuje ni jedno ni drugo. Tako da, o litijumu ne bih pričao. Ja mislim da je to malo i spinovanje, razumete. Da se skrene pažnja sa nekih drugih problema, pa sad ovde se mi bunimo oko litijuma, a od litijuma nema ništa.
Tržište električnih automobila je u velikoj krizi i postavlja se pitanje buduće upotrebe litijuma u baterijama, zbog stizanja novih materijala i novih tehnologija.
Inače, litijum se nigde na svetu ne kopa na poljoprivrednom i naseljenom zemljištu bogatom podzemnim vodama.

Vas je Izvršni odbor opet kandidovao za predsednika Kluba Privrednik, ali ste se vi povukli. Šta se tačno desilo na izborima za predsednika Kluba Privrednik, na kojim je nedavno izabran Veselin Jevrosimović za novog predsednika?

Prvo, ja mislim da se u Klubu Privrednika desila velika sramota. Da jedan takav Klub to dozvoli. Druga stvar koja se desila je da su članovi kluba, ljudi koji bi trebalo da imaju svoje mišljenje, koji bi trebalo da imaju svoje stavove i integritet pali pod uticaj vodeće partije u Srbiji. Desio se pritisak SNS-a na većinu članova Kluba. Nijednog trenutka moje predsedavanje klubom nije bilo sporno. Tražio sam još 2020. godine, posle dva mandata, da me neko zameni, ali su članovi tražili da ostanem. Ali sada je došlo do ogromnog pritiska i neki ljudi su svoj lični interes stavili ispred interesa kluba.

Bilo je velikog lobiranja sa vrha države, pa onda lobiranje iznutra od pojedinih članova. Hoću da istaknem da, na svu sreću, u klubu ima puno čestitih članova koji nisu podlegli pod taj uticaj, verovatno i rizikujući deo nekog svog posla, ali jednostavno nisu. Na kraju, tu su bili i neodlučni članovi koji su našli solomonsko rešenje da ne budu tu i dali su za svoje glasove punomoćje jednom članu koji je onda glasao po instrukcijama.

Zašto mislite da se to desilo? Zbog vaših kritika vlasti?

Ja sam dao dva intervjua u septembru kritikujući stanje u državi, a i potpisnik sam ekonomske studije o litijumu, posle čega je usledilo pismo ministra trgovine Tomislava Momirovića, mada ja ne mislim da je on to smislio.
Posle toga je krenula cela akcija da se ja sklonim. Jer ne smete vi u ovom društvu ništa da kritikujete, ne smete da imate svoje mišljenje. I to je ono najgore. Na svu sreću desili su se studenti koji su oslobodili određenu intelektualnu elitu u Srbiji da kaže šta misli.

Ja lično nisam imao problem. Kritikovao sam svaku vlast. Upozoravao sam na sve ono što sam smatrao da nije dobro za srpsku privredu.

Danas imamo pad domaćih privatnih investicija. A to je ono što treba da nosi srpsku privredu. Tu su samo ovi koji su vezani za državu. Pitanje je i koliko su oni i čega vlasnici.
Ne smemo opet da propustimo da se provuku ni oni što su kraduckali do dolaska SNS-a na vlast. Tada je bilo kraduckanje u odnosu na ovo što se danas dešava.Ovo je neviđenih razmera. I to smo platili. Platili smo sada u Novom Sadu, platićemo, ko zna još kada i gde. Plaćamo kroz našu slobodu i loš život.

Da li ste tokom tih osam godina dok ste bili predsednik Privrednika imali sastanke sa Aleksandrom Vučićem, premijerima, resornim ministrima, da li ste razgovarali o privredi, da li su vas pitali za mišljenje, savet…?

Kao Klub nikada nismo. Problem je što mi u klubu od početka nismo našli zajednički interes već je to skup ljudi iz različitih industrija.
Ali niko nas nije ništa ni pitao. Od Koštunice, koliko se sećam, u Klubu je jednom bila Ana Brnabić za neku godišnjicu i ministarka Zorana Mihajlović. Nije bilo nikakvog dijaloga, iako smo ih mi zvali, nikada nisu hteli da dođu.
Drugo, znate šta je problem svih njih? Oni kad dođu do vlasti, oni misle da su sve naučili. Kad postanu ministri, premijeri, oni misle da je ekonomija najlakša stvar i sve nauče za dva meseca.

Kažete da su studenti oslobodili neke ljude da kaže šta misle. Ali nešto se ne čuju vaše kolege privrednici o ovim blokadama.

Pa šta očekujete od njih? Vidite šta se desilo u Klubu. Kad oni nisu odbranili nešto što smo mi stvarali više od 20 godina. Pokušali smo da stvorimo jednu nezavisnu instituciju. Na početku je ona služila za dijalog sa vladom. Ja nisam imao problem da Đinđiću kažem da ne gasi RTB Bor.
Šta da očekujete od tih privrednika kojih 90 odsto zavisi od ove vlasti? Mogu da vam ukinu struju, da vam šalju inspekcije svaki dan, da vam ne plaćaju povrat PDV-a. I da vam unište posao u Srbiji kad hoće.
Mi poslednja dva dana radimo sa 30 odsto kapaciteta zato što nemamo stabilnu struju. Ja verujem da to nije namerno, ali sistem nam se raspada.

Ko je jači u Srbiji, krupni biznis ili političari? Ko koga drži u šaci?

Drže jedni druge. Ako ja tebi dam posao, ti zaradiš duplo i ti treba meni da vratiš 60 odsto, onda zavisimo jedan od drugoga.
Mada meni je tu sporna uloga EU i Amerike koji svesno puštaju da se to radi, iako sve znaju i gde idu pare i kome. I onda nam pričaju o nekoj demokratiji i vrednostima, a kad dođu ovde, i Fon der Lajen i Makron i Šolc, pričaju kako je sve u redu.
Kako u redu? Zašto ovi mladi ljudi danas izlaze na ulicu? Izlaze zato što su nezadovoljni i što žele da žive u normalnoj Srbiji u kojoj će institucije raditi svoj posao.

Pomenuli ste domaće investicije. Zašto ih, prema Vašem mišljenju, nema više?

Zbog straha. Zamislite sad, neki nezavisni privrednik, neće da ulazi u poslove sa državom. Ima relativno dobar program, izvozi, a onda mu kažu da treba da kupi tri stana u Beogradu na vodi.
Osim toga mi ovde nemamo nikakve alternativne izvore finansiranja. Ne možete zaduživanjem kod banaka, sa ovakvim kamatama ili organski iz profita da se razvijete i da pratite svetsku konkurenciju.
I još nešto, sve ukazuje da ćemo u 2025. imati ozbiljnu krizu u Evropi. Ovo što Tramp najavljuje carine za Kinu i EU, sve će to da utiče i na srpsku privredu. Ja verujem da Srbija može mnogo bolje sama, ali ne na ovaj način, da se rasprodaju resursi i da neko drugi uzima kajmak.

Naše vlasti se oslanjaju na projekte vezane za EKSPO kako bi održali BDP. Šta vi mislite o tome?

Jeste, rašće BDP zbog tih radova, ali šta posle? Da li je neko napravio kalkulaciju šta ćemo posle te izložbe. Ja sam bio u Barseloni gde je bio organizovan pravi EKSPO. To sada propada. Tako je i u Kazahstanu. Šta ćemo mi sa ovim. Da preselimo sajam? Ali da li sajamske aktivnosti mogu da opravdaju tolike investicije?