PrintscreenMože li Srbija da preskoči zamku srednje razvijenosti i uđe u klub zemalja sa visokim dohotkom, gde je već uskočilo nekoliko zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE)?
Ovo je bila tema panela „Može li Srbija da dođe na stazu brzog rasta“ na Kopaonik biznis forumu.
Odgovori se uglavnom vrte oko investicija. Samo što za razliku od prethodnih godina više nije toliko pitanje visina investicija, već njihova struktura.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta predstavio je analizu prema kojoj manje razvijene imaju potencijal za brži rast od razvijenih zemalja, pošto mogu da kupe tehnologiju i znanje, dok razvijene moraju da inoviraju, što je znanto skuplje i sporije.
Dokaz za to su zemlje CIE koje se nalaze na oko polovine razvijenosti Zapadne Evrope, ali joj se i približavaju i to tako što već duže vreme rastu dvostruko brže od razvijenih zemalja.
Te zemlje CIE su za nas ono što je Zapadna Evropa za njih. Mi se nalazimo oko polovine njihove razvijenosti. Samo što mi ne rastemo brže od njih, navodi Petrović.
„Srbija je malo iznad polovine BDP po stanovniku CIE i za očekivati je da raste znatno brže, ali raste istim tempom. Ne sustižemo ih. Naša ekonomija raste po 3,5 do 4,5 odsto godišnje, a ima potencijal aza 5-5,5% godišnje“, napominje Petrović dodajući da smo 2005. bili na 55 odsto razvijenosti CIE, a 2022. na 56 odsto.
U analizi on otkriva da je nekoliko faktora zašto ne sustižemo zemlje kao što su Češka, Poljska, Slovačka ili Slovenija.
Pre svega razlog je to što udeo grana prerađivačke industrije sa visokom dodatom vrednošću, sa visokim tehnologijama kod nas stagnira ili čak opada, dok je kod njih skoro pa došao do udela u BDP kao u razvijenim zemljama.
Takođe, on ističe da kod nas postoji percepcija kako se naš IT sektor razvija bog zna kako brzo, ali u stvari tek drži korak sa regionom. On beleži znatan rast, ali to rade i druge zemlje.
S druge strane, najveći deo rasta IT-a odlazi u izvoz.
„To ukazuje da je IT sektor u Srbiji kao ostrvo koje samo izvozi i da nije integrisan u ekonomiju. Da li može da nastavi da raste bez podrške domaće privrede?“, napominje Petrović.
Na kraju, uzrok zasotajanja leži u investicija. Srbija beleži veoma visoke strane direktne investicije (SDI) i javne investicije. Ali samo 30 odsto ulaganja u prerađivačku industriju ide u napredne grane, a u CIE preko polovine.
S druge strane, domaće privatne investicije su suviše niske.
„Dosadašnji razvoj privrede baziran je na tradicionalnim sektorima i jeftinijoj radnoj snazi. Taj model rasta će uskoro da se iscrpi i rast će da se zakoči – to je zamka srednje razvijenosti.
Dosadašnji model rasta doveo do pada nezaposlenosti na devet odsto, do porasta plata, ali tradicionalni sektori ne mogu da izdrže dalji rast tih plata. Ne može da konkuriše Aziji.
Moramo da se okrenemo naprednijim sektorima koji mogu da plate te visoke plate“, poručuje Petrović.
On zaključuje da možemo izbeći zamku srednje razvijenost samo ako domaći privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća, snažno investiraju.
„Za to je neophono unapređenje institucija, vladavina prava, smanjenje korupcije. Od 2014. godine kvalitet institucija sistematski ide na dole, prema međunarodnim izvorima. Razaranje insistucija mora da prestane“, poručio je Petrović dodajući i da bi iskoristili geografsku blizinu EU i „nearshoring“ Srbija mora da aktivno pokaže da je za EU i evroatlantske integracije, „a ne da lavira između različitih svetova“.
Dušan Vujović, član Saveza ekonomsita Srbije i bivši ministar finansija konkretizovao je problem domaćih privatnih investicija.
„Zašto su domaće privatne investicije male, zašto banke ulažu gro para u državne obveznice, a ne finansiraju investicije kompanija?
Ne možete da dobijete kredit, ne možete da dobijete građevinsku dozvolu.
SDI su visoke zato što se na njih korupcija ne odnosi. Mi deremo naše, a strance pustimo.
I treba ih pustiti, ali zašto naš preduzentik ne može da dobije kredit i da radi nešto?
Ne može svaki opštinski činovnik da odlučuje o tome ko će da investira. On će za 1.000 evra zaustaviti projekat od milion evra. U takvom sistemu se podiže nivo odlučivanja, pa predsednik maltene odlučuje da li će biti hleba u prodavnici. To je sistem koji je srušio SSSR“, poručio je Vujović.
On se osvrnuo i na te visoke javne investicije.
„U Americi privatnici prave privatne stadione gde dolaze ljudi i troše milijarde i onda plaćaju sportiste milione. To nema nikakve veze sa strategijom privrednog rasta. Šta nam znači ulaganje dodatnih pet milijardi evra u nešto što će doneti korist za 20 godina.
Pitanje je upravljanja , i to ne na papiru, nego u pravom životu“, ocenio je Vujović dodajući da udeo investicija od 22,6 odsto BDP-a investicija „ne znači ništa ako ćemo tako da ih trošimo“.
Milan Nedeljković, dekan FEFA-e je istakao da ne mogu MSP da povuku ekonomiju, ali mogu velike domaće kompanije.
„U Srbiji imamo centre za istraživanje i razvoj stranih kompanija. Oni zapošljavaju naše ljude koji stiču znanja. Ali ta znanja ostaju zatvorena ako ti ljudi ne izađu posle i osnuju svoje kompanije ili ne odu u domaće kompanije i primene ga. Zato politika subvencija treba da stimuliše strane kompanije da istraživanje i razvoj povežu sa domaćim kompanijama“, ocenio je Nedeljković doajući da po patentima i komercijalizaciji ideja srpska privreda zaostaje za regionom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
