Međugodišnja inflacija u julu iznosila je 8,6 odsto, ali uprkos tome što je ona i dalje relativno visoka, očekuje se da će do oktobra biti vraćena u okvir cilja, saopšteno je juče u Narodnoj banci Srbije. Cilj centralne banke je da inflacija ove godine ne pređe 5,5 odsto.
NBS je ostala pri očekivanju privrednog rasta od dva procenta u ovoj godini, ali je smanjila svoju projekciju za 2014. „zbog pogoršanja stanja kod trgovinskih partnera Srbije“, tako da sada smatra da će rast BDP-a u narednoj godini biti 2,5 odsto, umesto ranije očekivana tri procenta.
Direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS-a Branko Hinić rekao je da je već sada jasno da će ova poljoprivredna godina biti znatno bolja od prethodne i to kako u Srbiji tako i u svetu, što bi trebalo da cene sirovina u proizvodnji hrane drži na nižem nivou bar do sledeće poljoprivredne sezone.
Hinić je dodao da se očekuje dalji pad cene poljoprivrednih proizvoda u nastavku godine, što će biti odlučujući dezinflatorni faktor, ali se s druge strane očekuje i rast regulisanih cena od čak 10 odsto ove godine, što će sa dva procenta doprineti ukupnom rastu cena. Na to će najviše uticati poskupljenje struje. Ipak, u NBS ne očekuju da to poremeti njihov cilj povratka u željeni inflacioni koridor.
„Slabljenje dinara krajem maja i u junu moglo bi se odraziti na rast uvoznih cena, ali će taj rast biti ograničen mogućnošću uvoznika da u uslovima niske tražnje povećaju svoje cene“, dodao je Hinić. Drugačije rečeno, pošto je dinar oslabio, cene proizvoda iz uvoza bi trebalo da skoče, jer ih prodavci prilikom nabavke plaćaju u evrima. Ali pošto u Srbiji ionako imaju malo kupaca zbog sve manje kupovne moći građana, verovatno neće smeti da dižu cene, kako ne bi izgubili i one kupce koji su im preostali, već će, koliko je to moguće, pad dinara „apsorbovati“ smanjenjem sopstvenog profita.
„Smanjenje pre svega svetskih cena hrane, koja se kod primarnih poljoprivrednih proizvoda kreće od 25 od 30 odsto, ukazuje na to da će u proizvodnji hrane doći do smanjenja pritiska troškova. To će se odraziti na cene hrane u narednih devet meseci“, rekao je Hinić.
Prema njegovim rečima, međugodišnja inflacija od 8,6 odsto ponajviše je posledica poskupljenja u periodu od avgusta do oktobra prošle godine, koja čine čak 6,9 procenata, dok je preostalih 1,7 odsto nastalo posle oktobra, što znači da je od novembra prosečna mesečna inflacija bila samo 0,2 odsto.
„Na pad inflacije prevashodno su uticale restriktivne mere monetarne politike, smanjenje troškova sirovina u proizvodnji hrane, niska domaća tražnja i relativna stabilnost kursa“, dodao je Hinić.
U NBS očekuju da će ove i sledeće godine rastu najviše doprineti izvoz i manje privatne investicije, dok se očekuje dalji pad potrošnje građana „zbog nižih realnih primanja i smanjene kreditne aktivnosti“, a očekuje se i pad državne potrošnje zbog fiskalne konsolidacije (štednje).
NBS očekuje smanjenje platnog deficita Srbije ove godine sa 10,5 odsto BDP-a na sedam odsto, zbog rasta izvoza Fijata iz Kragujevca i investicija u naftnom sektoru. Od početka godine u Srbiju je ušlo 400 miliona evra neto direktnih stranih investicija, za razliku od 2012. tokom koje je Srbija dobila samo 232 miliona evra stranih ulaganja. Do kraja ove godine očekuje se da strane investicije dostignu 700 miliona evra.
Rekonstrukcija dobar potez
Hinić je ocenio da bi rekonstrukcija mogla da ojača Vladu koja bi onda mogla da sprovede strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju, čime bi se stvorio prostor za dalju relaksaciju monetarne politike. „To bi doprinelo povećanju makroekonomske stabilnosti što je jedna od bitnih stvari koja utiče na odluku investitora da ulažu u Srbiju“, ocenio je on. On je potvrdio i da će za obezbeđivanje finansiranja države biti potrebno novo zaduživanje, što će biti glavni „kratkoročni zadatak novog ministra finansija“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
