Posle dva neuspela tendera za prodaju Rudarsko topioničarskog basena Bor, sve više se govori o tome da treba preispitati taj model privatizacije i razmišljati o strateškom partnerstvu sa nekom od velikih svetskih kompanija. Vetar u jedra takvim razmišljanjima dali su pregovori o strateškom partnerstvu kragujevačke Zastave i Fijata.
Posle dva neuspela tendera za prodaju Rudarsko topioničarskog basena Bor, sve više se govori o tome da treba preispitati taj model privatizacije i razmišljati o strateškom partnerstvu sa nekom od velikih svetskih kompanija. Vetar u jedra takvim razmišljanjima dali su pregovori o strateškom partnerstvu kragujevačke Zastave i Fijata. Sindikati u Boru podsećaju da su u startu bili protiv prodaje imovine i da su se zalagali za rešenje u kojem će država zadržati deo vlasništva u toj kompaniji, dok će deo akcija biti podeljen zaposlenima. Strateški partner bi u tom slučaju svoj udeo obezbedio kroz neophodne investicije.
Pažljivo sa izborom modela privatizacije
– Ekonomske vlasti nedovoljno studiozno prilaze problemu prodaje RTB Bor, i kada već nismo uspeli da realizujemo ugovor koji je obezbeđivao cenu od 466 miliona dolara, sada bi trebalo dobro razmisliti da li bi novi predlozi o strateškom partnerstvu bili u interesu i države i poverilaca. Mislim da čitav postupak nije bio sporoveden dovoljno profesionalno, a bojim se da se takav trend i nastavlja. Indikativno je da se prodaju zapravo četiri pravna subjekta. Prvi je Grupacija Bor, u čijem sastavu posluju tri preduzeća – rudnici u Boru i Majdanpeku i Topionica, ali su oni istovremeno i vlasnici Grupacije. To je, u najmanju ruku čudno, i sigurno je da bi RTB trebalo prvo reorganizovati, a pre odluke o prodaji, treba napraviti dobru računicu da li ukupan dug te kompanije dozvoljava da se uđe u zajedničko preduzeće sa novim partnerom – kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
U Ministartsvu ekonomije i regionalnog razvoja juče nisu želeli da komentarišu nove modele prodaje borskih rudnika, ali je ministar Dinkić već izjavio da 25. maja očekuje delegaciju nemačkog koncerna Tisen i krup, sa kojom će pregovarati o privatizaciji RTB Bor. Reč je o jednom od najvećih proizvođača čelika u svetu, koji u svom sastavu ima 670 manjih firmi a upošljava oko 190.000 radnika.
Za borski bakar zainteresovan je i Zoran Drakulić, koji tvrdi da bi u interesu Srbije bilo da njegova kompanija Ist point bude strateški partner RTB Bor jer bi time bio objedinjen sektor obojenih metala u zemlji. Drakulić, koji je između ostalog vlasnik Valjaonice bakra Sevojno i fabrike kablova Novkabel, naglašava da bi proizvodnja u borskim rudnicima, koja bi prema procenama za dve do tri godine mogla da dostigne nivo od 60.000 do 70.000 tona godišnje, upravo pokrila potrebe te dve firme koje bi zatim, iz izvoza finalnih proizvoda donosile prihod od dve milijarde dolara. To je mnogo više nego što sada ostvaruje najveći srpski izvoznik – Ju es stil.
– Očekujemo poziv na razgovor i zbog tih mogućnosti, ali i zbog činjenice da od 2000. godine pomažemo da RTB održi sadašnji nivo proizvodnje. Ali, mi smo i posle poništenog ugovora sa Kupromom, očekivali da nas kao drugoplasiranog učesnika na tenderu pozovu na pregovore, ali se to nije dogodilo. Nadamo se, ipak, da će vlada posle dve neuspele prodaje, početi da posmatra RTB kao kompaniju od strateškog interesa za zemlju – rekli su za Danas u Ist pointu.
U toj kompaniji podsećaju da od početka zagovaraju model prodaje u kojem bi država i poverioci zadržali 49 odsto kapitala, dok bi strateški investitor, koji bi uložio u novu tehnologiju i opremu, dobio 51 odsto. Prema procenama u Ist pointu, za to bi bilo neophodno oko 350 miliona dolara, što obuhvata investicije u topionicu i rudnike a omogućilo bi da RTB počne sa normalnom proizvodnjom.
Ukoliko država ponudi strateško partnerstvo, za borske rudnike bio bi zainteresova i A-tek, a predsednik te kompanije Mirko Kovač kaže da bi, bez obzira na neuspeh u drugom tenderu, bio spreman da pregovara sa srpskom vladom. Prema nekim najavama, kao moguići partneri pominju se i kanadski Dendi, koji već dve godine koristi koncesiju za istraživanje rudnih ležišta na Crnom vrhu kod Bora, ali i grči Mitilineos. U igru bi se, verovatno uključio i ruski SMR Olega Deripaske, jer je prilikom razgovora o realizaciji gasnog sporazuma, ruska delegacija govorila i o pozivu koji očekuje kod prodaje RTB Bor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.