Investiciona bajka

Mongolska bogatstva u sirovinama, kao što su ugalj, bakar, zlato, srebro i uran, mogu se, tvrdi se, meriti još samo sa sirovinskim bogatstvom Australije, čiji je kapital uz kanadski već duboko angažovan i u Mongoliji, koju analitičari već nazivaju „investicionom bajkom“. Nemačka je u sirovinama iznimno siromašna, a siromašna Mongolija spada među deset, po sirovinama, najbogatijih zemalja na svetu. Sporazum se zasad tiče pre svega eksploatacije kamenog uglja – dogovoreno 15 miliona tona godišnje, vrednost oko 1 milijarde evra.

Ali, veruje se, da nemačka kancelarka pre svega cilja na već pomenute retke metale, čija je proizvodnja koncentrisana u kineskom delu Mongolije više nego i u samoj Mongoliji, a koji su neophodni u visokotehnološkim industrijama: za baterije elektroautomobila, optičke instrumente, vetrogeneratore, ali i za laserska naoružanja. Prema neki dan objavljenoj studiji firme Roland Berger, tržište tih retkih metala 2008. godine je vredelo 2,4 milijarde evra, a ove godine je poraslo na 27 milijardi evra. Rast cene izazvala je ogromna potražnja, ali i odluka Kine, koja pokriva 95 odsto svetskog tržišta, da svoj izvoz smanji za 35 odsto ne samo u cilju podizanja cena nego, pre svega, u cilju obezbeđenja konkurentskih prednosti svojim proizvođačima visoke tehnologije. Kina namerava da svojih postojećih 400 firmi za eksploataciju ovih metala svede na 100 i podržavi ih, a za rast domaćeg državnog učešća u firmama za eksploataciju sirovina bori se, zasad neuspešno, i Mongolija čijih 35 odsto stanovništva, i pored godišnjeg rasta od 15 odsto, živi ispod granice siromaštva.