Šta bi Srbiji doneo investicioni kreditni rejting?

Srbija u poslednje vreme napreduje kod agencija koje mere kreditni rejting zemalja, a kod dve od tri došla je na korak do investicionog rejtinga, dok je kod treće na dva koraka od tog cilja.

Dobijanje investicionog rejtinga značilo bi za našu zemlju ulazak u elitnije društvo i značajno veće mogućnosti.

Rejting agencija „Fitch“ u svom izveštaju objavljenom početkom avgusta povećala je izglede Srbije za dobijanje rejtinga investicionog ranga sa stabilnih na pozitivne, uz zadržavanje rejtinga na nivou BB+, saopštila je Nardona banka Srbije (NBS).

Pre nje, u aprilu je rejting agencija „Standard & Poor’s“ (S&P), takođe, povećala izglede Srbije za povećanje kreditnog rejtinga. I kod ove agencije naša zemlja je na nivou BB+.

Sledeći rang kod ove dve agencije je BBB, koji je već na višem nivou i čime će se Srbija, prema navodima NBS, svrstati u grupu zemalja s visokom izvesnošću ulaganja, „a što tržišni učesnici već godinama prepoznaju“.

Što se tiče treće agencije „Moody’s„, ona je, takođe, poboljšala izglede Srbije za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne.

Međutim, kreditni rejting Srbije zadržan je na nivou Ba2. Da bi naša zemlja došla do investicionog rejtinga, potrebno je prvo da dođe na nivo Ba1, koji je u ravni sa rejtigom BB+, koji imamo kod ostale dve agnecije, a zatim da pređe na još jedan nivo više, odnosno na nivo Baa3.

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas pojašnjava da je kreditni rejting veoma bitan barometar za stanje i izglede svake nacionalne privrede, s obzirom da brojni globalni investitori svoje investicione odluke donose upravo na ocenama najpoznatijih kreditnih agencija.

„Takođe, mnogi institucionalni investitori opredeljuju svoja ulaganja samo na zemlje koje imaju investicioni rejting, što za sada nije slučaj kod nas“, ukazuje on.

Što bolji rejting, kako navodi, to više potencijalnih investitora.

„Bolji rejting znači više pozornosti kod institucionalnih investitora i veći potencijal da se na finansijskom tržištu plasiraju dužničke hartije od vrednosti. Ovo dalje može da vodi izgradnji kvalitetnijeg investicionog ambijenta, pa i poslovne klime koja će privući više investitora i u realnom sektoru“, objašnjava Gujaničić.

On smatra da Srbija svakako ima mesta za napredak, kada je u pitanju unapređenje investicionog ambijenta.

„Srbija bi morala više da poradi na efikasnosti institucija koje u pojedinim oblastima veoma slabo funkcionišu, dok je razvoj finansijskog tržišta već godinama slaba tačka svake vlade“, ukazuje Gujaničić.

Pored toga, kako dodaje, fokus bi trebalo da bude i na boljem privrednom modelu.

„Sa unapređenjem poslovnog i investicionog ambijenta, naša zemlja bi mogla da se usredsredi i na bolji privredni model koji se proteklih godina u velikoj meri oslanja na strane investicije podržane subvencijama“, kaže naš sagovornik.

Kako Gujaničić ističe, Srbija ima bolji investicioni rejting od uporedivih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina (B+ i B3), Crna Gora (B+ i B1‚), Albanija (BB- i B1) i Severna Makedonija (BB-).

Međutim, Srbija zaostaje za članicama Evropske unije (EU) iz regiona, kao što su Hrvatska (BBB+ i Baa2), Bugarska (BBB i Baa1), Rumunija (BBB- i Baa3) i Slovenija (AA- i A3).

Investicioni bankar i suosnivač investicione banke „Hefestos Capital“ Milutin Nikolić objašnjava da je kreditni rejting procena kreditne sposobnosti država ili preduzeća koje izdaju gorepomenute tri specijalizovane globalne kreditne agencije.

Kreditni rejtinzi se, prema njegovim rečima, menjaju vremenom i kada dolazi do pogoršanja oni se smanjuju, a kada dolazi do poboljšanja rastu.

„Za države je kreditni rejting pokazatelj kako dobro funkcioniše država i ekonomija i signal su da investitori mogu da pozajmljuju novac i daju kredite Vladi“, navodi on.

Dobar rejting, kako dodaje Nikolić, vodi smanjivanju percepcije rizika vezano za ulaganje u tu zemlju, odnosno povećava se dostupnost kredita i smanjuje cena, odnosno kamata.

„Srbija je na dobrom i pozitivnom putu rasta već 23 ili 24 godine. Ekonomski indikatori i razvoj naše zemlje govore da ćemo, bez velikih političkih problema, nastaviti da rastemo brzo“, smatra on.

Kako ističe Nikolić, zbog niza faktora Srbiju ocekuje brži ekonomski razvoj nego region, naročito ako u dogledno vreme uđemo u Evropsku uniju.

„Poboljšanje kreditnog rejtinga je važan faktor za razvoj ekonomije naše zemlje, zato što vodi smanjivanju troškova i povećanju mogućnosti zaduženja za zemlju, iz kog se finansiraju i refinansiraju investicije“, pojašnjava naš sagovornik.

Podsetimo, javni dug Srbije poslednjeg dana u junu iznosio je 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno u novcu je to iznosilo oko 38,2 milijarde evra.

Direktan dug države najviše se zasniva na izdatim obveznicama, pa se tako 9,1 milijardi evra odnosi na državne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu, što je ujedno i najveći unutrašnji dug. Takođe, što se tiče spoljnog duga, država duguje 10,3 milijarde evra na ime evroobveznica.

Dakle, samo to čini preko 50 odsto ukupnog javnog duga centralnog nivoa vlasti.

Ono što bi investicioni kreditni rejting doneo Srbiji jeste i mogućnost emitovanja obveznica uz niže kamatne stope.

To bi za našu zemlju bilo izuzetno značajno, s obzirom da su kamate po kojima se trenutno zadužujemo prilično visoke. Ako uporedimo, kamatne stope po kojima smo se zaduživali 2020-21. godine i 2024, videćemo da su se one skoro pa utrostučile.

Naime, prema podacima Uprave za javni dug, kamata na desetogodišnje obveznice koje je Srbija emitovala 2020. godine u vrednosti od 1,2 milijarde dolara iznosila je 2,4 odsto, dok je kamata na, takođe destogodišnje, obveznice emitovane ove godine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara – 6,3 odsto.

Ipak, ovde treba uzeti u obzir da su kamatne stope globalno rasle pod uticajem snažnog talasa inflacije, pa nije „imidž“ Srbije krivac za ovako visoke kamate.