Zlato je dugoročna investicija: Pet saveta na koje treba obratiti pažnju pre kupovine prvog grama

Centralne banke povećavaju svoje rezerve zlata kao čuvara vrednosti, a u poslednje vreme i sve više građana odlučuje da na ovaj način zaštiti svoju imovinu. Na duže staze, i da zaradi. Svako ko se odluči da investira u zlato, pre kupovine prvog grama trebalo bi da se pridržava ovih pet osnovnih saveta stručnjaka za ulaganja u investiciono zlato.

Zlato je dugoročna investicija

Stručnjaci kažu da nema dileme da zlato donosi zaradu, ali upozoravaju – ne preko noći. Investicija u žuti metal je, poručuju, za one koji su strpljivi i neće svaki dan proveravati koja je cena na berzi, da li je pala ili skočila.

Svoju prvu zlatnu pločicu berzanski analitičar Branislav Jorgić kupio je od svoje prve plate pre oko tri decenije. Cena je tada bila 400 dolara za uncu, a danas je unca zlata kako kaže, 2,330 dolara. Kako svoje zlatne pločice nije morao da potroši, one su “porasle”, kao i unuci koji će ih naslediti.

„Ulaganje u zlato dugoročna investicija, pet godina pa naviše. Osnovni motiv investiranja u zlato je čuvanje vrednosti imovine. Jedini prihod kod investicionog zlata je kapitalna dobit odnosno rast cene zlata. Dodatnih prihoda, poput kamate ili dividende nema. Statistički gledano cena zlata je čuvala kupovnu moć, a naročito je rasla u vreme ekonomskih kriza ili značajnih ratnih sukoba. Istorijski gledano, zbog čestih ratnih i ekonomskih kriza na teritoriji Srbije, sklonost građana za investiranje u zlato je vrlo visoka“, kaže Jorgić.

Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro kaže da je investiciono zlato spas od inflacije, da će uvek sačuvati vrednost ušteđevine. Smatra da je zlato ograničeni resurs i da se ne može štampati, pa je osnovna karakteristika zlata čuvanje vrednosti imovine njegovih vlasnika.

Jorgić podvlači da su investiciona sredstva samo ona koja preostanu nakon podmirenja svih tekućih životnih potreba. Kako kaže, strategija za građane bi trebalo da bude takva da prvo definišu iznos sredstava za investiranje.

Ukoliko investitor ima više novca za ulaganje, poželjno je da napravi disperziju ulaganja u smislu da pored zlata deo sredstava uloži u obveznice, akcije ili bankarske depozite.

Georgi Hristov preporučuje da taj odnos bude takav da svako drži od 15 do 30 odsto svog investicionog portfolija u investicionom zlatu.

„Kada se odlučite da investirate u zlato, pre svega je važno sa koliko novca raspolažete i u kom roku nameravate da ga unovčite. Ako recimo kupujete investiciono zlato za 5.000 evra, a ne očekujete da će vam ubrzo zatrebati novac, preporučio bih veće proizvode, zato što je kod njih marža manja i dobićete više zlata, za isti novac. Ako očekujete da će vam novac ubrzo zatrebati, predlažem kupovinu manjih proizvoda, koje možete lako da prodate i izbegnete situaciju prodaje poluge od 100 grama a potrebno vam je 300 evra“, kaže Hristov.

On dodaje da najmanja poluga od grama košta 75 evra, dok poluga od 100 grama iznosi oko 6700 evra. Kako objašnjava, troškovi izrade, pakovanje, logistika, carina su isti bez obzira na gramažu da se manji proizvodi prodaju sa većom maržom.

Kako nastavlja, zlato treba kupovati isključivo od trgovaca koji su direktni partneri livnice, što je sigurnost da je kupljen pravi proizvod, i za najbolju cenu. Još bolje ako je trgovac međunarodni igrač.

„Već nekoliko godina ne važi zakon da svaki uvoznik investicionog zlata mora da prosledi svu uvezenu količinu na proveru u državnu instituciju, koja posle provere zaključuje da li je uvezeno zlato ispravno. Sada je jedina kontrola kod uvoza investicionog zlata posedovanje uvozne dozvole iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Čak i da se dogodi neka carinska provera, carinici nisu toliko iskusni da bi mogli da prepoznaju da li su proizvodi od zlata pravi ili ne, zato je važno da kupci budu obazrivi „, upozorava Hristov i kaže da treba proveriti kako trgovac posluje, da li su mu cene ažurne prema berzi, da li je sve kako je navedeno na sajtu, ima li skrivenih troškova.

Prema njegovim rečima, nikako ne bi trebalo kupovati investiciono zlato sa sajtova za prodaju ili od fizičkih lica, kao ni u zlatarama koje imaju previsoke marže jer im to nije osnovna delatnost.

„U Srbiji je aktuelna nekorektna praksa da trgovci otkupljuju samo proizvode koje su sami prodali, a čak ima trgovaca koji ni tada ne garantuju otkup. U svetu tržište ne funkcioniše tako i verujem da će se to promeniti i ovde. Cilj investicionog zlata je da je fizički kod vas i da ste kupili likvidan proizvod, koji biste mogli da prodate svuda u svetu, ne samo u Srbiji „, objašnjava Hristov.

Nakit ne zamenjuje investiciono zlato

“ Investiciono zlato je zlato standardnog kvaliteta i oblika. Kvalitet je 24 karata i 999,9 čistoće, a oblik je u vidu zlatne pločice ili zlatne poluge. Standardizovan oblik i kvalitet povećava likvidnost, tj. utrživosti na sekundarnom trgovanju sa zlatom. Nakit se ne smatra investicionim zlatom upravo zato što nema standardni kvalitet i oblik“, kaže Jorgić, a Hristov dodaje i da je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, kao i da su marže kod nakita izuzetno visoke.

„Takozvani trošak „izrade“ često je u iznosu 100-300 odsto što značajno povećava cenu nakita. Treba dodati i 20 odsto PDV. Tako je prsten od 14 karata, težak pet grama znatno skuplji od zlatne poluge od pet grama, od 24 karata“, objašnjava on.

Poluga mora da ima adekvatno pakovanje i sertifikat

Uz kupljeno zlato se dobija i fiskalni račun i faktura. Zlatne poluge imaju sertifikate, koji su na pakovanju. Serijiski broj naveden na pakovanju trebalo bi da bude isti kao na poluzi, a zatim i na fakturi. Zlatne kovanice nemaju sertifikate, ali postoje propisane dimenzije za kovanice, kao i detalji koji se lako primate kod neispravnih proizvoda.

„Investiciono zlato može da se čuva u sefu u banci ili na skrivenom mestu u kući. Zlatne poluge se čuvaju u fabričkom pakovanju, a kovanice u posebnoj kapsulici. Što se kovanica tiče, ako se vade iz kapsulice zbog nekog razloga, treba ih dirati samo sa pamučnim rukavicama, pažljivo da bi se sačuvala kovanica i da joj time ne padne vrednost“, objašnjava Hristov i dodaje da sve proizvode mogu slati i kurirskom službom bez troškova dostave. Svaki paket ima posebno osiguranje, tako da ako se bude desio neki problem – trgovac snosi trošak.