Inicijativa „Zahtevi inženjera“ za Danas o ciljevima i zamerkama Inženjerskoj komori

Inicijativa se, kako kažu, svakodnevno širi, a podrška raste iz svih krajeva Srbije.

Do sada je prikupljeno preko 3.000 potpisa inženjera koji podržavaju ove zahteve. Oni dodaju da su organizovali i najveću zajednicu inženjera u Srbiji, jer njihova Viber grupa broji preko 6.400 članova, a inicijativa se širi i na društvenim mrežama i medijima.

Inicijativa je svoje zahteve predala Inženjerskoj komori Srbije (IKS) i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), čime su formalno pokrenuli proces promena.

Ističu i da su uspostavili dijalog sa institucijama, kao i da su održali inicijalne sastanke sa predstavnicima IKS i MGSI i jasno im predočili šta se mora promeniti i da od zahteva neće odustati.

Takođe, ova inicijativa je podržala studentske proteste.

„Verujemo da borba za bolje uređenu državu, bolje obrazovanje i borba za struku idu ruku pod ruku“, ističu.

Oni tvrde da se inženjerska profesija u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemima.

„Zakonska regulativa (Zakon o planiranju i izgradnji) je godinama unazad menjana na štetu struke, bilo je čak 14 izmena zakona za manje od 16 godina, odgovornost za građevinske propuste se neretko prebacuje na pojedince, a institucije koje bi trebalo da štite inženjere, poput IKS, postale su instrumenti birokratije i politike“, ukazuju iz ove inicijative.

Upravo inicijativa “Zahtevi inženjera” nastala je kao spontani odgovor na „višegodišnje urušavanje naše profesije i institucija koje bi trebalo da je štite“.

„Na hiljade inženjera širom zemlje osećaju da su prepušteni sami sebi, dok se u sektoru građevinarstva donose loši propisi i stvaraju uslovi koji omogućavaju nestručnost, korupciju i nesigurnost u gradnji“, upozoravaju.

Kako obrazlažu, povod za organizovanje bila je tragedija koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, usmrtivši 15 ljudi i ozbiljno povredivši još dvoje.

„Ta nesreća nije bila izolovan incident, ona je bila posledica sistemskog urušavanja inženjerske kontrole, slabih zakonskih rešenja i gubitka profesionalne odgovornosti“, naglašavaju.

Kako pojašnjavaju, upravo u tom trenutku, dok su studenti širom Srbije izlazili na ulice u znak protesta protiv društvene nepravde i neodgovornosti institucija, i inženjeri su shvatili da više ne mogu čekati.

„U energiji studentskih protesta pronašli smo snagu da pokrenemo sopstvenu inicijativu – jer, ako sami ne zaštitimo svoju struku, niko drugi to neće učiniti“, poručuju.

Ova inicijativa, kako tvrde, nije samo borba za inženjere, već borba za sigurnost svih građana Srbije.

„Kvalitetno projektovanje, izgradnja i održavanje objekata od vitalnog su značaja za svakoga ko koristi mostove, stambene zgrade, škole, bolnice i železničke stanice i sve ostale objekte“, navode one.

Kada sistem ne funkcioniše, svi smo ugroženi, upozoravaju.

„Neodgovarajuće napisani zakoni, nedostatak kontrole i neodgovornost mogu da dovedu do tragedija. Zato je poslednji trenutak da se stvari promene, da se IKS vrati struci, a MGSI preuzmu stručni ljudi, i da se zakoni donose u interesu kvaliteta i sigurnosti, a ne u interesu politike i profita pojedinaca“, poručuju iz inicijative.

Koji su njihovi ciljevi i zahtevi?

„Naši zahtevi nisu politički motivisani, oni su isključivo profesionalni i odnose se na poboljšanje uslova rada inženjera, podizanje standarda u građevinarstvu i povećanje odgovornosti svih učesnika u procesu izgradnje.

Prvi zahtev odnosi se na depolitizaciju i nezavisnost Inženjerske komore Srbije (IKS).

„Trenutno, IKS funkcioniše pod velikim uticajem MGSI. Iako se finansira od članarina inženjera, ključne odluke u njenom radu donose ljudi postavljeni od strane vlasti. Mi zahtevamo da se Komora vrati inženjerima i bude profesionalna institucija koja štiti struku, a ne političke interese“, naglašavaju.

Kao drugi zahtev, traži se povećanje stručnosti i odgovornosti u MGSI.

„MGSI donosi ključne zakone i odluke, a vode ga ljudi koji najčešće nisu inženjeri i nemaju praktično iskustvo u projektovanju i izvođenju radova. Tražimo da se na rukovodeće pozicije u MGSI postavljaju stručnjaci sa najmanje 10 godina iskustva u struci“, obrazlažu iz inicijative.

Oni traže i izmene zakona, kako bi se povećala bezbednost i odgovornost.

„Zakoni su godinama menjani u korist investitora, a na štetu kvaliteta i sigurnosti. Zahtevamo da se vrati obavezna tehnička kontrola projekata pre početka gradnje, da se za svaki objekat obavezno izrađuje projekat konstrukcije, i da se uvede procena stanja za sve rekonstrukcije objekata“, traže oni.

Kao četvrti zahtev istakli su osnivanje baze podataka svih javnih objekata i uvođenje obaveznih pregleda.

„Mnogi objekti u Srbiji su neodržavani i predstavljaju potencijalnu opasnost. Tražimo da se uspostavi sistem redovnih provera i održavanja javnih objekata, kako bi se sprečile nesreće poput one u Novom Sadu“, naglašavaju.

Poslednji zahtev odnosi se na transparentnost i uključivanje inženjera u donošenje odluka.

„Zahtevamo da IKS i MGSI otvoreno komuniciraju sa strukom, omoguće uvid u ključne odluke i uključe inženjere u proces donošenja regulative“, poručuju oni.

Šta je IKS propustila da uradi?

Prema tvrdnjama ove inicijative, IKS godinama unazad nije ispunjavala svoju osnovnu ulogu zaštitnika inženjera i struke, što predstavlja član 10. tačku 5 Statuta IKS-a.

Dodatno, oni nisu na adekvatan način reagovali na urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a, kako dodaju, postoje i mnogi drugi slučajevi gde je reakcija Komore izostala.

Jedan od njih tiče se izmene Zakona o planiranju i izgradnji (ZoPI).

„IKS nije adekvatno reagovala na neprekidne izmene ZoPI u proteklih desetak godina i dopustila je da se usvoje izmene zakona koje štete kvalitetu gradnje i bezbednosti ljudi, kao i urušavanju samostalnosti komore“, ukazuju iz inicijative.

Drugi problem je, kako kažu, prilagođavanje ZoPI pojektima od nacionalnog značaja i investitorima.

„Umesto da se bori za kvalitetnu regulativu i nadzor, IKS je ćutala dok su se pisale odredbe koje omogućavaju puštanje objekata u upotrebu bez upotrebne dozvole, već uz probni rad infrastrukturnih objekata“, navode oni.

Zamera im se i izostanak podrške studentima i budućnosti struke.

„Dok su studenti protestovali zbog urušavanja kompletnog sistema u državi, urušavanja obrazovanja i neizvesne budućnosti i tražili rad institucija, IKS nije ponudila nikakvu podršku niti stav po tom pitanju, čak nije ni kontaktirala članove IKS i pitala za mišljenje“, podsećaju.

Dalje, nisu reagovali ni na kadrovske nekompetencije u MGSI.

„IKS je propustila da ukaže na problem sistemskog postavljanja nestručnih ljudi na ključne funkcije u Ministarstvu građevinarstva“, naglašvaju iz inicijative.

Na spisku zamerki, našlo se i  netransparentno trošenje članarina.

„Ne postoji jasan izveštaj o tome kako IKS troši novac koji dobija od inženjera kroz članarine, niti je u poslednjih godinu i po dana usvojen Budžet“, ukazuju oni.

Kao još jedan veliki problem, oni navode pritisak kapitala i nejednakost u postupanju.

„IKS nije zaštitila inženjere od višegodišnjeg pritiska investitora i krupnog kapitala, niti je reagovala za tretman inženjera nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu“, zaključuju.

Šta su sledeći koraci?

Podsećamo, u utorak, 18. februara održan je sastanak ove inicijative sa predstavnicima MGSI, na kojem je došlo do dijaloga, a dalji koraci se čekaju.

Iz inicijative tvrde da će se njihov pritisak na institucije nastaviti.

„Očekujemo odgovore i konkretne poteze, a u međuvremenu se organizujemo, širimo i delujemo kroz medijske kampanje i pravne akcije. Ako uskoro ne bude adekvatnih poteza i odgovora institucija, spremni smo da borbu nastavimo svim raspoloživim načinima, uključujući i pravna sredstva koja nam stoje na raspolaganju“, poručuju oni.

Kako dodaju, svaki inženjer, ali i svaki građanin Srbije, treba da zna da je „ovo borba koja se tiče svih nas“.

„Pozivamo sve koji dele naše vrednosti da nam se pridruže, podrže nas i pomognu da zajedno izgradimo bolju budućnost za inženjersku struku i celo društvo“, naglašavaju.