foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACHTenzije između Irana i Izraela poslednje dve nedelje koje su započele raketiranjem iranskog konzulata u Damasku i zatim masovnim bombardovanjem vojnih ciljeva u Izraelu, proizvele su i jednu neočekivanu žrtvu – bitkoin, odnosno skoro sve kriptovalute.
Iščekivanje odgovora Irana i zatim i samo lansiranje projektila, a sada iščekivanje eventualnog odgovora Izraela oteralo je sve najveće kriptovalute u crveno.
Sa skoro 72.000 dolara 12. aprila, cena bitkoina pala je na 62.000 dolara koliko sutradan, u dnu kada je Iran poslao svoje dronove i projektile.
Sada se cena bitkoina kreće na nivou od oko 62.700 dolara.
U poslednjih sedam dana bitkoin je izgubio više od 10 odsto, druga najpopularnija kriptovaluta, etereum, 15 odsto, a neke od egzotičnijih kriptovaluta su pale i više od 30 odsto.
Ovo se dešava u trenutku velikog oporavka kriptovaluta koji traje od jeseni 2023. godine, a nakon tzv. „kriptozime“ koju je obeležeio pad vrednosti, pad prometa i silne afere i bankroti kriptoberzi tokom većeg dela 2022. i 2023. godine.
Bitkoin se poslednjih godina vezao za dolar, ali može se reći inverzno. Tako je sadašnju krizu pratilo jačanje dolara prema ostalim valutama, istovremeno sa slabljenjem bitkoina.
Eskalacija na Bliskom istoku koincidirala je sa jednim događajem u vezi sa bitkoinom koji se odigrava svake četiri godine.
Za tri dana desiće se tzv. „halving“, trenutak kada se nagrada za rudarenje prepolovi.
Kako objašnjavaju u prvoj domaćoj kriptomenjačnici, EDC, ovim se smanjuje intenzitet izdavanja novih bitkoina sve do maksimalne cifre od 21 milion koja će biti izrudarena oko 2150. godine.
„Ovo je četvrti po redu halving i prilika da se iznova procene uticaji na tržište i strategije koje rudari i investitori mogu primeniti. Mnogi smatraju da je ovo najbitniji i najuticajniji halving do sada, ali i u budućnosti“, navodi se u saopštenju ECD.
Cilj halvinga je da stvori oskudicu bitkoina slično kao što je to slučaj sa zlatom, i kroz kontrolisanu stopu inflacije održava vrednost kriptovalute dug vremenski period. Kako se približava limit od 21 milion Bitcoin-a, halving pomaže u održavanju tržišne vrednosti.
„Istorijski, halving je doveo do povećanja cena bitkoin-a, često nekoliko meseci nakon samog događaja, kao rezultat smanjene ponude novih kriptonovčića. Dok tržišni uslovi variraju, očekivanja su da će i ovaj halving imati slične efekte, uzimajući u obzir sve veće interesovanje institucionalnih investitora za kripto tržište. Treći halving se dogodio u maju 2020. godine i nagrada se smanjila na 6,25 BTC po bloku. Halving iz 2020. doveo je do povećanja cene bitkoina sa oko 9.000 dolara u maju 2020. na istorijski maksimum od oko 69,000 dolara u novembru 2021. godine“, navodi se u saopštenju ECD.
Ipak, da li zbog Bliskog istoka ili zbog halvinga, ove nedelje se po prvi puta zabeležio neto odliv kapitala iz bitkoin ETF-ova, hartija od vrednosti kojima se može trgovati na berzi, a koje su vezane za bitkoin.
Odliv je iznosio 83 miliona dolara, ali to je sitniš u poređenju sa 12,5 miijardi dolara koliko se slilo u ETF-ove od njihovog lansiranja.
Iako se okršaj na Bliskom istoku poklopio sa padom vrednosti bitkoina, neki analitičari i dalje vide kriptovalute kao osiguranje u vreme kriza, nešto kao virtuelno zlato.
Tako oni najoptimističniji očekuju da bi BTC mogao narednih meseci da ode na 120.000 dolara, kako raste rizik uzrokovan geopolitičkim previranjima.
Recimo, zlato je već dostiglo istorijski rekordnu cenu od skoro 2.400 dolara za finu uncu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
