Iranska pretnja Izraelu, naftna bomba za ceo svet: Intervencija Teherana dovodi do eksplozije cena goriva – i u Srbiji i globalno

Stručna javnost navodi da bi u slučaju da se rat proširi na druge zemlje Bliskog istoka cene nafte definitivno počele da “divljaju” što bi se odrazilo na maloprodajne cene goriva širom sveta pa tako i u Srbiji, gde je cena dizela već “paprena”.

Iako se u drugoj polovini septembra spekulisalo da će cena sirove nafte na svetskim berzama rasti, u prvom redu zbog odluke Saudijske Arabije i Rusije da nastave sa smanjenom proizvodnjom “crnog zlata” do kraja godine, umesto da dostigne nivo od preko 100 dolara po barelu, nafta tipa “brent” je početkom oktobra naglo počela da pada te je u jednom trenutku dostigla nivo od 84 dolara po barelu.

Do toga je došlo zbog manje potražnje za naftom u poslednjem kvartalu, značajnim rezervama naftnih derivata koje su formirale Sjedinjene Američke Države, a jedan od najvažnijih faktora je svakako manji obim privrednih aktivnosti u Kini nego što se to očekivalo.

Nakon što je 7. oktobra palestinski pokret Hamas napao teritoriju Izraela, a novu pobunu protiv okupacije podržale su i druge palestinske frakcije uključujući u opoziciji najsnažniju, Fatah, u javnosti se pojavila bojazan da bi spekulanti na berzama mogli da izazovu enormni skok cena nafte što bi u uslovima aktuelne energetske krize, nastale zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini, predstavljalo novu opasnost za globalnu privredu.

Međutim, iako je skok cena sirove nafte nastupio odmah po otpičinjanju vojnog konflikta te se vrednost “crnog zlata” tipa “brent” sa 84 dolara po barelu popela na 90, korekcija, u ovom trenutku, nije značajna niti je prešla kritičan nivo te se nije odrazila na maloprodajne cene naftnih derivata.

Naime, ni Izrael ni Palestina na svojoj teritoriji nemaju značajnija nalazišta nafte te oružani konflikt do koga je došlo bez obzira kakvog će intenziteta biti ne može da poremeti situaciju na svetskom tržištu nafte.

Ipak, strepnja da bi situacija mogla da se promeni postoji zbog toga što se u sukobu izraelske vojske i Hamasa na stranu tog palestinskog pokreta svrstala proiranska libanska milicija Hezbolah a zvaničnici Irana u svojim izjavama ostavljaju prostor za razmišljanja da je ta zemlja spremna da se umeša u sukob u slučaju da se napadi na Gazu nastave.

Hezbolah je u znak solidarnosti sa Hamasom već izveo više minobacačkih udara manjeg obima na koje su Izraelske odbrambene snage svaki put uzvratile. Spekuliše se da bi Hezbolah, čiji naziv znači “Božja partija”, u slučaju kopnene intervencije na teritoriju Gaze mogao da intenzivira svoje napade na Izrael.

U poziciji je da ih izvodi kako sa teritorije Libana gde mu je sedište tako i iz Sirije, zbog toga što se njegovi pripadnici bore na strani snaga lojalnih sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu. Prema analizi agencije Blumberg aktivnije uključivanje Hezbolaha u oružane borbe rezultiralo bi povećanjem cena sirove nafte u iznosu od 10 odsto.

Najveći strah u javnosti vlada od uključenja u ratna zbivanja Islamske Republike Iran koja poseduje značajnu vojnu moć, u potpunosti osposobljenu da se frontalno suprotstavi Izraelu.

Te strahove dodatno povećavaju izjave iranskih zvaničnika koji tu mogućnost u određenoj formi i nagoveštavaju. Tako je, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian izjavio da ako izraelska vojska pokuša da napadne pojas Gaze “niko ne može da garantuje kontrolu nad situacijom i to da se sukobi neće proširiti”.

Ono što bi, pored invazije na Gazu, moglo da isprovocira Teheran da se vojno uključi u izraelsko-palestinski sukob su i jači udari Izraela na Hezbolah, koji deli ideološku doktrinu iranskih vlasti, ali i eventualna pogibija nekog od iranskih oficira sa ulogom vojnih konsultanata stacioniranih u Siriji.

Blumberg procenjuje da bi u slučaju uključenja Irana u ratna zbivanja bio destabilizovan ceo Bliski istok te da bi cena barela mogla da se poveća na čak 150 dolara što bi dovelo do katastrofalnih posledica na tržištu.

Ako bi cene nafte porasle to bi se odrazilo na sva tržišta u svetu pa tako i na maloprodajne cene naftnih derivata u Srbiji.

Bez obzira što zbog energetske krize Vlada određuje maksimalne cene evrodizela i benzina BMB 95 na benzinskim pumpama, skok cene nafte na svetskim berzama bi povećao cene naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera.

To bi se svakako odrazilo i na rast cena goriva u Srbiji, u okviru propisanog ograničenja maksimalnih iznosa. S obzirom na to da je cena dizela u našoj zemlji već veoma visoka svako dodatno povećanje njegove maloprodajne cene ugrozilo bi borbu protiv dvocifrene inflacije i zahtevalo bi da se Vlada Srbije odrekne akcize na taj derivat odnosno da ostane bez unosnih budžetskih prihoda.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da s obzirom na trenutnu situaciju nisu izvesne značajnije turbulencije na svetskom naftnom tržištu.

– Prognoze su takve da se ne očekuje da cene sirove nafte pređu prag od 90 dolara po barelu. Ako aktuelna situacija ostane ovakva kakva jeste naravno. Sasvim sigurno je da bi se stvari zakomplikovale širenjem konflikta na druge zemlje Bliskog istoka i uključenjem Irana u sukob. To bi znatno podiglo cene nafte kao i maloprodajne cene goriva – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da u središte pažnje treba postaviti dva pitanja, šta bi se desilo u slučaju proširenja sukoba i da li je realan strah u Srbiji da se cene naftnih derivata zbog ratnih zbivanja na Bliskom istoku mogu znatno povećati.

– Ako bi se Iran umešao u sukob i ako bi takvo stanje potrajalo recimo godinu dana cena sirove nafte bi se enormno povećala, ne u onom iznosu koji prognozira Blumberg već u znatno većem, 400 do 500 dolara po barelu. U tom slučaju, rasle bi i maloprodajne cene naftnih derivata u Srbiji. Međutim, ne verujem da će do takvog scenarija doći jer bi to bilo loše i za ekonomije zemalja koje podržavaju Izrael u sukobu sa Palestincima tako da će u narednom periodu uslediti pritisak na Izrael da se oružana dejstva okončaju i na taj način spreči najcrnji scenario kada je reč o cenama nafte – zaključuje Pavlović.