Foto: FoNet/BeoinfoPotresni prizori izgladnelih i iscrpljenih krava na imanju Al Dahre, žalbe radnika koji tvrde da za tek nešto iznad minimalca rade i po 30 dana u mesecu uz strah da će ostati bez posla – jedna je slika nekadašnjeg PKB-a dok ministar poljoprivrede Branislav Nedimović to vidi drugačije.
On kaže da je nakon prodaje arapskoj Al Dahri ta kompanija u sistem proizvodnje uložila 75 miliona evra, da planira još 50 miliona, da je izgrađena nova fabrika, obnovljena mehanizacija koja sada izgleda kao „svemirski brod u odnosu na ono što je nekada postojalo u PKB, kada je ta kompanija dugovala 60 miliona evra“.
Međutim, razlog za strepnju radnici vide i u činjenici da su dve farme sa po oko hiljadu grla zatvorene, da je smanjen fond od 20.000 koliko ih je bilo 2018. kada je PKB prodat, a da Al Dahra ima ugovorni uslov da održi stočarsku proizvodnju tri godine nakon privatizacije, što ističe u novembu ove godine. Strahuju da ukoliko se stočarstvo i proizvodnja mleka pokažu neisplativim za stranu firmu, bez posla može ostati više od 400 radnika. A to nisu jedine posledice.
Ministar Nedimović kaže za Danas da se na farmama Al Dahre sada se uzgaja oko 18.000 životinja, od toga je 7.000 muznih krava, a ranije je zaključio da u toj masi mora biti 50 do 60 bolesnih ili neuhranjenih. On nije odgovorio na pitanje da li će se održati stočna proizvodnja, da li će država menjati sistem subvencija u tom sektoru i ima li mogućnosti da interveniše ukoliko strana kompanija zatvori stočarsku proizvodnju. Na ista pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo poljoprivrede, ni Al Dahra.
Izgleda da se o planovima nekad najvećeg poljoprivrednog kombinata malo zna. U Privrednoj komori Srbije kažu da nemaju signale na osnovu kojih bi zaključili da će doći do zatvaranja farmi.
– Prema informacijama koje mi imamo, radili su remont (obnavljanje) stada, tako da je broj grla možda smanjen ali je i kupljeno dosta novih tako da je proizvodnja ostala ista jer je povećana eksploatacija po grlu. Takođe, oni su jedan od većih proizvođača, sarađuju sa Imlekom i ne verujem da bi tako lako izašli iz tog posla. Ja bih pre gledao kako da se održi postojeći kvalitet mleka, to je problem i kod malih farmera iako za razliku od Al Dahre, oni dobijaju i subvencije od sedam dinara za litar. Međutim, premija je usmerena na litražu a ne na kvalitet – kaže za Danas Nenad Budimić, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Komentarišući slike iscrpljenih grla, on kaže da u svakom velikom stadu ima određeni broj koji je planiran za remont. To su izlučene krave, sedma-osma laktacija, koje su davale po 30 litara dnevno. Dodaje da se svake godine zameni oko 20 do 22 odsto grla, odnosno da je vek grla posle prvog telenja još četiri, najviše pet godina.
Prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, slike krava koje nisu u stanju da se kreću su zastrašujuće iako je tu verovatno reč o grlima koja su pripremljena „za komercijalni remont“.
– Tu ima prostora za primenu Zakona o dobrobiti životinja koji ne dozvoljava mučenje i iscrpljivanje, po kome bolesne životinje moraju da se leče a ostale da se humano uklone – kaže Prostran.
I on ističe da nema informacije o nameravanoj proizvodnji u Al Dahri, ali da bi ukoliko se ona povuče iz stočarstva, uz gubitak radnih mesta, posledice bile izuzetno ozbiljne.
– To je veliki broj grla koje osim mleka i mesa, čini važnu kariku u poljoprivrednoj proizvodnji, Naime, bez stajnjaka, ni navodnjavanje ni veštačko đubrivo ne bi mogli da učine plodnom 22.000 i više hektara ritne zemlje u tom delu Srbije i ona bi vrlo brzo bila devastirana, prešla bi u neplodnu površinu, pustinju – kaže Prostran.
On podseća i na značaj stočarstva za državne bilanse hrane, koji su već postali rizični. Navodi primer da smo 2012. imali stočni fond od dva miliona grla, a da je procena za ovu godinu svega 800.000.
Čekajući državnu laboratoriju
– Ozbiljna prepreka za uspostavljanje kvaliteta mleka je to što ne postoji nezavisna laboratorija, već parametre u otkupu utvrđuje otkupljivač, što prema kriterijumima EU nije održivo. Državna laboratorija zvanično je počela sa radom, ali nije rešen problem uzorkovanja koji bi na otkupnom mestu morali da obavljaju edukovani ljudi. Cilj je da se premijama favorizuju oni koji ishranom i negom grla ulažu u kvalitet, a ne oni koji ne ulažu a premiju dobijaju za mleko druge i treće kategorije“, kaže Nenad Budimović iz PKS i dodaje da bi u tom delu bilo prostora za dizajniranje novih mera podrške u stočarskoj proizvodnji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
