Iskusni proizvođači gubitaka

 On je pre dva dana primio političko privrednu delegaciju iz te zemlje, na čelu sa članom bahreinskog parlamenta Semirom Abdula a Rahman Ahmed Al Kademom i investitorom Eid Bin Ali Al Suvaidijem, a epilog je izražena želja da se uspostavi najpre politička saradnja preko parlamenata dve zemlje a potom i između privrednika. U Ministarstvu, međutim, ističu da nije bilo reči o nekom novom aranžmanu, osim da je delegaciji ponuđena prezentacija opština, pre svega nerazvijenih, iz sandžačkog kraja, gde postoje uslovi za proizvodnju zdrave hrane i koje bi mogle da budu za njih zanimljiva investiciona destinacija.

Iako deluje optimistički, senku na ovu informaciju baca to što su u delegaciji Bahreina bili i privrednici koji već posluju u našoj zemlji, Zine Larusi, alžirski državljanin, zatim Khalid Adam iz Bahreina i Dragan Kovačević. Oni su se predstavili kao vlasnici firme Belinko za koju tvrde da se bavi izvozom roba u zemlje Zaliva i investiranjem u nekretnine. Prema podacima sa sajta APR-a, ta firma osnovana je u jesen prošle godine, bez kapitala je, nije ostvarila nikakav prihod, ali je uspela da za nekoliko meseci proizvede gubitak od 161.000 dinara. Uz to, Zine Larusi je u poslovnim krugovima u Srbiji prisutan već duže od pet godina. On je bio i suvlasnik preduzeća Larouči Era iz Valjeva, koje je osnovano 2007. godine, a u aprilu 2012, nakon dvogodišnje blokade računa, brisano je iz evidencije po odredbama zakona o automatskom stečaju.

Interesantno je da su sa njim u vlasništvu tog preduzeća bili Ali Bin Ahmed iz Saudijske Arabije, Elham Abdula iz Bahreina, ali i „domaći biznismeni“, Miroslav Lazić i njegova nevenčana supruga Snežana Krstić. Kada je preduzeće otišlo u stečaj, početkom prošle godine, Lazić je postao direktor u fabrici Voda Voda, čiji je vlasnik, prema podacima sa APR-a Vlade Divac, ali uz upisanu napomenu da je to vlasništvo u sudskom sporu sa osnivačem firme, Vojinom Đorđevićem.

Lazić je, prema tvrdnjama radnika, izjavljivao da je predstavnik arapskog kapitala, čak je odmah po njegovom dolasku fabrika Voda Voda promenila naziv u Larouči vodu. Pričalo se i da je prodata Arapima, ali za to nije bilo potvrde, jer niti je promenjen vlasnika u registru, niti je to bilo moguće učiniti zbog spora oko vlasništva koji još uvek traje. Nije bilo moguće ni organizovati proizvodnju, jer je prvobitni vlasnik, Đorđević, zadržao pravo na brend, naziv i dizajn proizvoda, tako da je nekoliko šlepera koji su preko Riječke luke krenuli za Bahrein, upravo i upućenih preko već pomenute firme Belinko, zaustavljeno zbog kršenja međunarodnih zakona o intelektualnoj svojini.

Posledica tako improvizovanog biznisa je da fabrika u Gornjoj Toplici ne radi, Lazić više nije direktor, na njegovo mesto došao je Novopazarac Samir Camović, ali kako ni on više ne dolazi na posao, radnicima koji su (ponovo) poslati na prinudni odmor, niko nije potpisao rešenja, zarade im nisu isplaćene za nekoliko meseci dok je račun već gotovo pola godine u blokadi za oko 180 miliona dinara.

Iako nije jasno zbog čega je inače respektabilna delegacija iz Bahreina u svoj sastav uvrstila i „biznismene“ koji već imaju iskustva na srpskom tržištu, poslove sa tom zemljom, ukoliko bude interesa da se razviju, ne bi trebalo dovoditi u sumnju. Činjenica je, naime, da je reč o državi sa vrlo ubrzanim privrednim rastom, relativno malim brojem stanovnika (nešto više od milion) ali sa jakom naftnom industrijom. Zbog toga je i veliki broj finansijskih i drugih kompanija sa zapada izabralo njen glavni grad, Manamu, za sedište iz koga vode poslove sa zemljama Zaliva.

Veza za vizu

Jedan od članova bahreinske delegacije ukazao je da veliku prepreku intenzivnijoj saradnji predstavlja dosadašnji vizni režim koji je za arapske zemlje izuzetno komplikovan i nekada traje duže od dva meseca. On je naveo primer da je jedan od privrednika uzalud nedeljama čekao vizu, i da ju je dobio tek pošto je, navodno, Vlade Divac telefonirao ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću.