Iskustvo Hrvatske: Kako su mlekari doživeli krah i pre EU

Uz to, podsticaji u stočarstvo su poslednjih nekoliko godina bili veći od 250 miliona evra, a svake godine u sektor stočarstva se ulaže i 70 odsto agrarnog budžeta koji je blizu 40 milijardi dinara.

Uprkos tome, stočarstvo u Srbiji doživljava teške dane, a pregovori za ulazak u EU i sam eventualni ulazak u Uniju jednog dana mogao bi da te probleme reši – ili će se poljoprivrednici prilagoditi ili ih neće biti.

Iskustvo Hrvatske pokazuje da su veliki i srednji proizvođači mleka uspeli da prežive, mali su nestali, jer nisu uspeli da se prilagode.

Krah u sektoru mleka u Hrvatskoj, kako kaže konsultantkinja Ružica Gelo, jedna od glavnih pregovaračica za poglavlja o poljoprivredi i ruralnom razvoju u Hrvatskoj, nije se desio ulaskom u EU, već pre toga.

“Krah u stočarstvu se nije dogodio ulaskom u EU, nego pre toga, od 2003. do 2013. izgubili smo više od 40.000 proizvođača mleka, a od ulaska izgublil smo 6.000 do 7.000 proizvođača. Paralelno sa pripremama za ulazak moraju se rešavati i problemi koje imate u sektorima, nevezano za to da li ulazite ili ne”, rekla je Gelo novinarima iz Srbije, koji su ove nedelje u poseti Zagrebu.

Govoreći kako je tekao proces pregovora Gelo kaže da je Hrvatska izdvajala 75 miliona evra za podsticaje u mleku i ohrabrivala proizvođače da povećavaju gazdinstava, ali da su oni uzeli kredite i nisu se mogli prilagoditi.

“Cena mleka je pala i došlo je do toga da ako imaš mleka i ne napraviš proizvod dodatne vrednosti ne možeš mnogo”, rekla je Gelo.

Broj poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj je pre ulaska u EU bio nekih 300.000, sada ih je 165.000.

Oni koji su prepoznali priliku, uspeli da se dogovore sa drugim proizvođačima i naprave zadruge kako bi zajednički radili i ulagali, koji su angažovali konsultante da im pomognu kako da zatraže novac iz EU fondova – oni su uspeli.

Jedan od takvih je Igor Rešetar iz opštine Čakovec.

Sa pet krava počeo je 1991, danas ih na farmi u međumurskom selu Kuršanec ima 60, ukupno 120 do 130 grla u svakom trenutku. Gazdinstvo Rešetar proizvodi mleko, ali i meso, a uz to se bave i uslugama u poljoprivredi.

Na početku je bilo teško, ističe on, a sufinansiranja su počela još pre ulaska u EU, najpre u izgradnju farme, potom i za kupovinu mehanizacije, robota, opreme.

Rešetar priča kako se veliki udar na proizvođače mleka desio 2014. kada su ukinute kvote za mleko.

“Odjednom su proizvođači bili suočeni sa viškom mleka, što je uticalo na naše trgovine i sve manje i manje su mogli plaćati proizvodnju. To je uzrokovalo pad proizvodnje mleka. S druge strane, ušli smo u jedan voz u kom su evropski farmeri i koji ide velikom brzinom i morali smo se prilagoditi”, napominje naš sagovornik.

On kaže da postoji nekih 30 do 40 vrsta podsticaja koje proizvođači mogu da koriste, ali ključan momenat i to je ono što su poljoprivrednici iz raznih sektora isticali u razgovoru sa novinarima jeste važnost konsultanata.

Bez stručne pomoći, kako doći do novca iz fondova, kako napisati projekat i kome se obratiti – mnogi farmeri su zauvek nestali sa agrarne scene.

Igor Rešetar kaže da su se kada je IPARD krenuo svi učili kako to treba i da je za sve trebalo mnogo vremena i mnogo strpljenja.

Cena mleka, koje predaje mlekari Dukat, je nekih 35 evrocenti, premije nema, ali postoje određene subvencije koje mogu da se dobiju.

“Subvencije idu od 100 evra pa naviše, a ima ih raznih od onih koje se dobijaju u odnosu na kvalitet mleka, proizvodnju po kravi, do onih koje gledaju dobrobit životinja, koliko stoka vremena provodi napolju, važno je da krava i telad pola godine bude napolju”, kaže Igor Rešetar.

Iako je njegovo gazdinstvo primer uspešnog snalaženja i prilagođavanja strogim pravilima EU – nije lako.

“Poslednjih 20 godina mogu reći da smo konstantno u nekim dugovima, jer sav taj novac koji dobijamo iz fondova mi najpre moramo sami finansirati, da bi nam se posle vratilo”, ističe Igor Rešetar.

Budžet udvostručen od ulaska u EU

Pozitivna strana ulaska u EU u Hrvatskoj se oseća na agrarnom budžetu koji se duplirao u odnosu na period pre ulaska.

“Hrvatska je izdvajala izrazito puno za poljoprivredu i pre pristupanja EU, mislim da je naš budžet bio nekih 300 miliona evra godišnje, a ulaskom u EU on se više nego udvostručio i u strategiji od 2014. do 2020. kada se računaju sve alokacije on je premašio 750 miliona evra. I to su sredstva koja objektivno Hrvatska teško da može da izdvoji bez pomoći EU”, kaže Ružica Gelo.

Prodaja zemljišta strancima

Hrvatska je prilikom pregovora za ulazak u EU tražila i dobila prelazni period od sedam godina za zabranu prodaje zemljišta stranim fizičkim licima, uz mogućnost aktiviranja zaštitne mere u trajanju od tri godine po isteku tih sedam godina.

“Taj rok sada teče, ukupno 10 godina od dana ulaska u EU što je bilo jula 2013. nema prodaje, a nakon toga tržište poljoprivrednog zemljišta otvara se za sve strance. Vraćanje unazad nije moguće, možete tražiti, ali ne mogu zamisliti nijednu okolnost u kojoj bi takav zahtev bio odobren”, kaže Ružica Gelo.