Istina u našem džepu

Možda niste čuli, ali najnovija kovanica engleskog jezika diže prašinu u ekonomskim krugovima širom Evrope i Amerike. Evropska centralna banka, američki FED, svi vodeći svetski stručnjaci, od Pola Krugmana do Olivijea Blanšara, imaju nešto da kažu o tome, svako misli da je baš to tema koja zaslužuje barem jedan osvrt. A sada, ta tema je stigla i u Srbiju.

Inflacija pohlepe koncept je koji za galopirajući rast cena koji je u poslednjih godinu, godinu ipo zahvatio gotovo čitav svet, sa značajnim izuzetkom Kine, u velikoj meri krivi ponašanje velikih kompanija, odnosno njihovu (navodnu ili stvarnu – to je predmet sporenja) odluku da geopolitičke i osnovane ekonomske pritiske, poput ukrajinskog rata i problema u međunarodnim lancima snabdevanja, iskoriste kao izgovor da svoje cene povećaju više nego što je nužno. Otud ogromni profiti velikog dela evropske i američke privrede.

Razni stručnjaci, zavisno od svog ideološkog stanovišta ili pristupa tematici imaju i različita objašnjenja, od toga da su u situaciji realnih nestašica proizvođači i prodavci sa pristupom robi stekli veću tržišnu snagu koja im je omogućila da arbitrarno podižu cene bez rizika da ih tržište kazni, pa do onih koji tvrde da te promene tržišne snage nije bilo i onih koji smatraju da ako je podizanja cena iznad rasta troškova i bilo, to rezultat ne toliko jagme za „ekstraprofitom“, koliko težnje da se nadoknade raniji gubici ili stvore „baferi“ za neočekivanu budućnost. Dakle, risk menadžment.

Kako bilo, profiti su u mnogim oblastima eksplodirali.

U Srbiji, koliko god da je inflacija bila štetna za građane, toliko je privreda u celosti imala sasvim lep period dobre zarade.

Profit srpske privrede u 2022. je skočio za čak 26 odsto, bez obzira na inflaciju od 16 odsto ili bilo kakve smetnje koje su firme imale u poslovanju, uzrokovane političkim rizicima, rastom kamata, problemima u snabdevanju, nedostatkom čipova, mlitavom spoljnom tražnjom ili bilo čime drugim. Otkud toliki profit?

Da li je izvoz toliko porastao, da li su domaći potrošači počeli toliko više da kupuju ili su cene jednostavno podignute preko svake mere.

Fizički obim prodaje u Srbiji teško da daje osnova za tvrdnje da je nagli rast tražnje prirodno doveo do zdravih profita, ali za pravi zaključak treba i ozbiljnija analiza.

Takve analize na nivou privrede nema. Ali ima na nivou jednog njenog segmenta – maloprodaje. Konkretno, trgovinskih lanaca koji su po rečima guvernera Jorgovanke Tabaković neosnovano podigli cene, odnosno svoje marže toliko da su pogurali inflaciju naviše, a standard građana naniže.

Ali, kako to ovde ume da biva, nekad nemate nijednu analizu, a nekad ih imate previše. Tako, ovde, osim analize Narodne banke, imamo i analizu Ministarstva trgovine – koja pokazuje sasvim suprotno, da nikakvog prekomernog rasta cena u prodavnicama nije bilo.

Kojoj analizi verovati, kom se carstvu prikloniti? Ministarstvo trgovine je „matična kuća“ za trgovinske lance i može se uzeti kao njihov zaštitnik, dok je Narodna banka monetarni regulator čiji je glavni cilj da rast cena drži pod kontrolom.

Tako da su im ciljevi različiti, a time i analize. To što ministarstvo ne bi trebalo da bude zaštitnik onih koje reguliše i to što bi NBS trebalo da se jednako strogo pozabavi i maržama banaka za koje je ona „matična kuća“ sada na stranu. Ovde nam ostaje nedorečeno ko je u pravu.

Tu nam treba treća strana, a ona postoji: Antimonopolska komisija koja je pre pet godina već radila jedno takvo istraživanje, a koja, bar teorijski, nema nikakav interes koji bi štitila sem objektivog sagledavanja tržišta.

Ali, avaj, baš ta jedna analiza nam fali. Iako je pozvana, i prozvana, Komisija se o maržama ne oglašava. Ostaje nam da istinu potražimo u svom džepu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.