Istinska decentralizacija na delu

Ujedno to je i prilika za sagledavanje pređenog puta, šta je urađeno od aprila do aprila i šta predstoji. Ono što Šabac izdvaja od drugih sredina to je ugledanje na visoke evropske i svetske standarde, a posebno je aktuelno odlučivanje građana o projektima koji se finansiraju iz poreza na imovinu. To je prvi takav primer u Srbiji kao istinski oblik demokratije i decentralizacije. O najvažnijim aktivnostima kao i o narednim koracima govori gradonačelnik Nebojša Zelenović.

* Prvi put u Srbiji u Šapcu je omogućeno građanima da se izjašnjavaju o trošenju novca od poreza na imovinu, što je takođe evropska demokratska tekovina. To je i prilika da se na najbolji način reše problemi u datoj sredini, a ujedno i impuls za veću aktivnost građana.

– Mi smo u decembru imali referendum u 24 mesne zajednice na kojima su se građani izjašnjavali za najbolje projekte. Svi započeti projekti u vrednosti od 36 miliona dinara biće završeni u predviđenom roku, a veliki poduhvat jeste predstojeće izjašnjavanje svih građana, njih 100.000 sa pravom glasa, u svih 60 mesnih zajednica o predloženim projektima. Niko bolje od građana ne zna šta im je najpotrebnije i nema napretka u Srbiji ako veliki broj građana ne odlučuje o vitalnim interesima. Razvili smo jedinstven metod da se najzad sazna prava narodna volja i u šta će građani uložiti svoj novac. Na raspolaganju će biti nešto više od dva miliona evra, a zna se da se kod nas svako razume u novac i kako ga je pametno uložiti. Kada građani slobodno odlučuju, onda se rađaju fantastične ideje.

* Budžet Grada Šapca je 3,15 milijardi dinara i njegova raspodela pokazuje šta su prioriteti. Tu je pre svega ulaganje u predškolsko obrazovanje, a posebno se izdvaja kultura. Kako obezbediti dovoljno sredstava za sve korisnike budžeta?

– Povećavanjem zapošljavanja povećavaju se i prihodi u budžetu. Mi smo za svaki slučaj uzeli kredit i na računu leži više od pet miliona evra. O odgovornom ponašanju dovoljno govori da smo mi taj kredit dobili sa najnižom mogućom kamatom od 1,08 odsto, javilo se više banaka, a da se, na primer, država zadužuje po dva puta većoj kamatnoj stopi. Tekući suficit iznosi 66,5 miliona dinara, i on je ostvaren racionalnim poslovanjem i uštedama. Samo na zameni živinih sijalica LED rasvetom uštedeli smo 20 miliona dinara. Šabac je verovatno jedina lokalna samouprava u Srbiji gde čim se ispostavi faktura to se odmah plaća. Međutim, kočnica bržem razvoju jeste odnos države, tako da nam ona duguje oko pet miliona evra, pored ostalog 130 miliona dinara na račun izgrađenog bazena, a za to postoje i ugovori. Sa tim novcem Šabac bi zaista umnogome dobio na infrastrukturnoj uređenosti.

* Za svaku lokalnu samoupravu važno je kako funkcioniše privreda, a glavni cilj u Srbiji je zapošljavanje. Prekretnica za Šabac, u ekonomskom smislu, došla je sa japanskom korporacijom „Jazaki“ kao najboljim vesnikom privrednog razvoja?

– Pregovori sa „Jazakijem“ vođeni su duže vreme i poštujući dobre poslovne odnose nismo se oglašavali sve do potpisivanja sporazuma. To je najveća grinfild investicija u Srbiji vredna 25 miliona evra, a menadžment japanske firme je insistirao da ova fabrika dođe u Šabac. Bilo je pritisaka sa strane, čak su im u Kruševcu nudili da im izgrade fabriku, ali „Jazaki“ nije odustajao od Šapca i bio je spreman čak da izgradi fabriku u Bugarskoj. Ono što smo se dogovorili mi smo i ispoštovali, a fabrika već zapošljava više od hiljadu radnika i do kraja godine zaposliće još 650 radnika. To je i najbolja reklama za Šabac, a očekujemo da se do kraja ove godine zaposli još oko tri stotine radnika, najviše u šabačkoj firmi SET kao i u italijanskoj Pasubio. Za poslednje tri godine u Šapcu je zaposleno 3.400 radnika, na birou rada je 9.100 nezaposlenih, što čini oko osam odsto stanovništva. Po svim parametrima Šabac je među tri najinteresantnije lokacije za investiranje.

* Osnovni preduslov daljeg razvoja je industrijska zona sa 600 hektara najveća u Srbiji, od čega je 200 namenjeno za poslovanje u tzv. slobodnoj zoni. Pravi pokazatelj konkurentnosti Šapca je lista od 10 deset top mesta za investiranje u Evropi koju je objavio ugledni časopis Fajnenšel tajms. Šta je potrebno da se zadovolje visoki kriterijumi za značajne investitore?

– Šabac je uvršten među deset najboljih destinacija u Evropi, računajući male gradove. Uzimaju se brojni parametri, a od važnijih su uslovi poslovanja. Primera radi, ko odluči da kupi zemlju u industrijskoj zoni sve se završava za 60 dana, od čega se za 11 dana izdaju lokacijski uslovi, a za pet dana građevinska dozvola. Kao gradska uprava činimo sve da kreiramo povoljan ambijent gde investitori nemaju nikakvih prepreka za poslovanje. To je odnos poverenja, i naši najbolji promoteri su upravo firme koje ovde posluju. Imamo povoljan geografski položaj, sa dobrim saobraćajnim vezama. Za sada koristimo brzu saobraćajnicu do Sremske Mitrovice i povezanost sa auto-putem, tu je i železnica, a od maja Šabac će imati i međunarodnu luku. Nama predstoji da uradimo tzv. lučku ulicu, povežemo pristanište koje je nekada bilo u sklopu „Zorke“, i u tu svrhu smo izvodili 60 miliona dinara. Država ima operativnu obavezu da očisti plovni put Savom. Preko ove luke otpremaće se oko 350.000 tona raznih roba, a u planu je da se transportuje čak dva miliona tona industrijskih proizvoda.

* Ekologija je jedna od najteže sprovodljivih uslova pristupanju EU i za to je potrebno izdvojiti više od deset milijardi evra. Šabac je umnogome rešio osnovne ekološke probleme. Koliko je Evropska unija tu pomogla?

– U postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kao i u regionalnu deponiju EU je uložila više od 20 miliona evra. To postrojenje je jedno od svega tri funkcionalna u Srbiji i ima veliki značaj. To nam olakšava pregovore sa stranim investitorima, jer se oni strogo pridržavaju ekoloških standarda, a ujedno činimo mnogo na zaštiti životne okoline. Iz ovog postrojenja u Savu se ubacuje voda koja je 40 odsto čistija od rečne, a predstoji nam druga faza, tzv. linija mulja. Međutim, s obzirom da Srbijavode ne uložu u tu drugu fazu, a trebalo bi, mi smo iz budžeta opredelili 130 miliona dinara za to, jer ne smemo da se postidimo pred Evropom, a ona je zaista u Šapcu uložila mnogo. Izgradnjom regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici Šabac je trajno rešio i pitanje upravljanja komunalnim otpadom. Pored gradskih mesnih zajednica otpad se prikuplja i iz svih sela, a znatno smo unapredili selekciju otpada, tako da je tri puta smanjena količina koja se odvozi.

* Poslovanje javnih preduzeća bila je bitna stavka u predizbornim programu. Vi ste obećali najbolju uslugu po najnižoj ceni. Koliko je kvalitetan rad šabačkih JP i koliko su ona na usluzi građanima?

– Naša javna preduzeća su u samom vrhu u Srbiji. Izvorišta imaju dvostruko veći kapacitet od trenutnog napajanja vodovodne mreže i Šabac nijednog trenutka nije bio ugrožen kada je u pitanju vodosnabdevanje. JKP Stari grad umnogome je poboljšao održavanje javne higijene, čišćenje ulica i odvoženje smeća, Toplana ima samo oko pet odsto gubitaka na mreži, što je visoki evropski prosek. Posebno mesto zauzima termoizolacija zgrada. Na taj način za više od 1.700 vlasnika stanova za oko 30 odsto smanjena potrošnja energije. To je Šabac prvi primenio u Srbiji, koja ima višestruko veći utrošak energije od evropskog proseka, i zbog toga smo pozivani na konferencije tzv. pametnih gradova. Naravno da je cilj da javna preduzeća pružaju što bolju uslugu građanima, da dobiju najbolju uslugu po najnižoj ceni. Ujedno u javnom sektoru zaposleno je oko 1.400 lica, što je za stotinu manje nego po rigoroznim normama republičke vlade. Čak smo preuzeli radnike sa područja Mitrovice, koji su sada zaposleni u JKP regionalna deponija „Srem – Mačva“.

Kultura u službi razvoja

* Ulaganje u kulturu je izuzetno značajno i po tome je Evropska unija prepoznatljiva. Šabac za kulturu izdvaja čak sedam odsto iz budžeta. Kad se to uporedi sa ostalim sredinama, a posebno kada se iz republičkog budžeta izdvaja minornih 0,64 odsto, šta to grad time dobija?

– Ponosni smo na naše kulturne ustanove, jer po tome šta rade i koliko su pozicionirane su u samom vrhu u Srbiji. Počev od Šabačkog pozorišta, sa zaista vrednim uspesima na domaćim i stranim festivalima, a pogotovo je „Pozorišno proleće“ postala jedna od najprestižnijih manifestacija u našim okvirima. Biblioteka šabačka sa više od 14.000 članova je izuzetno dobro kotirana, a po proseku čitanosti od 12 odsto, Šabac je na evropskom nivou, znatno iznad proseka Srbije. Naravno, izuzetno smo ponosni i na uspehe koji postižu naši učenici na olimpijadama znanja, republičkim i međunarodnim takmičenjima, i za njihovu pripremu i takmičenja grad će uvek obezbediti potrebna sredstva.

Za vrtiće čak 15 odsto budžeta

* Ono što Šabac izdvaja jeste i to da ovde nema liste čekanja dece za vrtiće. U Srbiji svako drugo dete je, nažalost, na toj listi čekanja, a po tome se mere i evropski standardi.

– Mi za predškolsko obrazovanje izdvajamo 15 odsto iz budžeta, odnosno oko 450 miliona dinara. Izgrađena su tri nova vrtića, u Prnjavoru uz pomoć Fondacije „Novak Đoković“ gradi se savremeni vrtić i na seoskom području. Više od tri hiljade mališana su potpuno zbrinuti, a subvencije iznose od 18 do 26 hiljada dinara po detetu. To je za nas najvažnija briga i zaista se radujemo što možemo našim mališanima da pružimo najbolje uslove za učenje i igru. Ujedno poslednjih godina uložena su velika sredstva u školstvo, i danas su u potpunosti izjednačeni uslovi za đake kako u gradu, tako i na selu.

Dostojni slavne prošlosti

Zvanično kao grad Šabac postoji od 1470. godine, ali se posebno izdvaja period od 1816. kada je ovde upravljao Jevrem Obrenović. Hroničari su zabeležili da su njegovom zaslugom stigle brojne „prvine“ u Srbiju: bolnica, apoteka, staklo na prozorima i dušeci na krevetima, prvi klavir, fijaker, bela kafa, ali još važnije urbano rešenje po evropskom modelu. Nažalost, u istoriji Šabac je obeležen kao mesto velikih stradanja u Prvom svetskom ratu. Od nekadašnjih 14.000 stanovnika, oslobođenje je dočekalo duplo manje građana. Zbog toga je nazvan „Srpskim Verdenom“ i jedini u Srbiji nosilac je tri ordena: Francuskog ratnog krsta sa palmom, Ratnog krsta Čehoslovačke i Karađorđevom zvezdom. Sve do 2000. godine Šabac je kao Dan grada slavio 23. oktobar u spomen kada su ga partizani oslobodili 1944. godine. U ovom vremenu Šabac se izdvaja kao jedini opozicioni grad gde vladajuću većinu čine predstavnici proevropske demokratske opcije.

Još vesti iz ovog grada

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci

Nesreća nikada ne dolazi sama

Završena blokada puta u Šapcu