Istorijski zaokret Feda nije oborio tržišta akcija

Fed je zadržao ključnu kamatu u rasponu 1,0-1,25 odsto, sugerišući još jedno podizanje kamata do kraja godine. Ogroman portfelj dužničkih hartija Fed je počeo da formira krajem 2008. kada se rasplamsala najveća finansijska kriza nakon Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka. Namera programa kvantitativnog popuštanja bila je da se hipotekarni zajmovi učine jeftinim, ali je evoluirala u generalno nastojanje da se kratkoročne stope učine niskim, kako bi se obezbedila likvidnost u privredi. Ipak, ekonomski oporavak je bio prilično krhak i ispod očekivanja, dok je jedan od nus-efekata ovakve politike Fed-a bio snažan rast tržišta akcija tokom tri faze kvantitativnog popuštanja. Kako je najavio Fed će, počev od oktobra, umesto reinvestiranja, povlačiti sa tržišta po 10 milijardi dolara, postepeno povećavajući količinu dezinvestiranja na 50 milijardi dolara u oktobru naredne godine. Ovakva retorika Fed-a dovela je protekle sedmice do rasta, pre svega. finansijskog sektora koji bi mogao imati najveću korist od podizanja kamata u decembru koje se sada prognozira verovatnoćom od oko 70 procenata. Berzanski pokazatelji Dow Jones i S&P 500 protekle sedmice zabeležili su blagi rast, zadržavši se blizu rekordnih nivoa, dok je Nasdaq oslabio 0,3 odsto.

U nedelji uoči održavanje nemačkih izbora evropske akcije su zadržale trend rasta, a nemački DAX je sedmicu završio blizu dvomesečnog maksimuma. DAX je porastao 0,6 odsto, dok su francuski CAC i britanski FTSE zabeležili skok od po 1,3 odsto. U poslednje četiri godine DAX je značajno nadmašio pandane u okviru evrozone, stigavši do istorijskog maksimuma u junu, a mnogi analitičari veruju da bi nova pobeda aktuelne kancelarke mogla doneti nastavak rasta nemačkim akcijama. Najveći rizik po reperni nemački indeks čini velika zavisnost nemačkih industrijskih kompanija od kineskog tržišta, kao i nastavak jačanja evra koje podriva konkurentnost ove privrede na globalnom nivou. U petak su objavljeni podaci o poslovnoj aktivnosti evrozone za septembar koji pokazuju da se ovaj ekonomski blok nalazi u najboljem stanju još od početka 2011. godine. Pokazatelj PMI, koji predstavlja dobru meru ekonomskog rasta, skočio je na 56,7 sa avgustovskih 55,7 poena, sugerišući da bi ekonomski rast evrozone u trećem kvartalu mogao da dostigne 0,7 odsto umesto očekivanih 0,5 odsto.