Foto: Beta/Dragan GojićIstraživanje kompanije Infostud u Subotici tokom aprila pokazalo je da je pandemija virusa korona uticala na tržište rada, zbog čega je oko 30 odsto radnika moralo da ode na godišnji odmor, plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili bolovanje, piše danas portal Magločistač.
Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 4.300 radno sposobnih građana i više od 500 privrednih subjekata, pokazalo je da 40 odsto radnika strahuje za svoje radno mesto. Četvrtini radnika smanjene su plate, dok je u ovom periodu njih oko 12 odsto ostalo bez posla.
Na osnovu rezultata najviše su pogođeni turizam, ugostiteljstvo, trgovina koja se ne odnosi na osnovne životne namirnice i transport ljudi.
Član Upravnog odbora Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin rekao je da su sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako delatnosti kojima je bio zabranjen rad – tu pre svega spadaju firme koje posluju u oblasti ugostiteljstva, turizma, oblast prevoza putnika i zanatska delatnost.
„Takođe, pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti građevinarstva, marketinga, tekstila i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti smanjili u velikom procentu. Veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom su zaustavili ili smanjili proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina kao i zbog zdravlja i bezbednosti radnika“, kazao je Krstin.
On je napomenuo da rezultati njihovih istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati njene posledice i što privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama.
Istakao je da su ankete pokazale da preduzete ekonomske mere Vlade Srbije još uvek nisu dovoljne malim firmama koje imaju veliki rizik u daljem poslovanju i finansiranju svih obaveza.
„U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi…). Smatramo da je tu sada i najveća uloga lokalnih samouprava da procene situaciju na svom terenu i blagovremeno reaguju na dopunu mera“, naveo je Krstin.
Krstin smatra da će dugoročni uticaj epidemije na privredu Srbije zavisiti i od političkih procesa u zemlji, ali i u Evropi, jer će oni u velikoj meri odrediti ekonomsku sudbinu zemlje u narednim godinama, te da su ključna pitanja da li će Srbija nastaviti ka daljim potrebnim reformama, putem demokratizacije i decentralizacije, kako će se rešiti politički i ekonomski problemi u EU, kako će se razvijati odnosi sa EU i drugim vodećim svetskim silama.
Predsednik odborničke grupe Pokreta građanske Subotice (PGS) u Skupštini grada Jene Maglai rekao je da Grad Subotica, tokom vanrednog stanja, nije pružio adekvatnu podršku preduzetnicima.
„Ono što je grad dao preduzetnicima je jako malo. Plaćanja zakupnine su bili oslobođeni samo preduzetnici čije su radnje morale biti zatvorene, dok ostale preduzetnike, kojima je pao promet i do 90 odsto, nisu oslobodili plaćanja obaveza“, podsetio je Maglai.
On je naveo da su građanima samo prolongirali plaćanje režijskih troškova, osim penzionerima, ali da ih nisu oslobodili tih obaveza u proteklom periodu.
„Trebali su da ih oslobode plaćanja režijskih troškova ova dva meseca. Takođe, kasno su stigli paketi za socijalno ugroženo stanovništvo, kasno se reagovalo. A partijski jurišnici su radili taj posao, a ne ustanove koje su kvalifikovane za taj posao“, kazao je Maglai.
Upozorio je da malim i srednjim preduzećima dosadašnja pomoć neće biti dovoljna i da će se drastično smanjiti broj zaposlenih u privatnom sektoru, dok će neki morati i da zatvore svoje delatnosti i da prekinu rad.
Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici Irena Molnar Gabrić rekla je da bi Srbija sada trebalo jako da pazi na radna mesta zato što će ljudi, nakon ponovnog otvaranja granica, ponovo da idu u inostranstvo.
„Svi koji su izgubili svoja radna mesta i ukoliko im ne pođe za rukom da se ponovo zaposle tokom ove godine, napustiće Srbiju u potrazi za drugim mogućnostima“, upozorila je Molnar Gabrić.
Ona smatra da je tokom vanrednog stanja trebalo možda više podržati mala i srednja preduzeća i samozapošljavanje.
Ocenila je da će Srbiji biti neophodno bar godinu dana ili dve da prevaziđe ovaj zastoj i da se vrati na ono mesto gde je bila početkom godine, kao i da će isti vremenski period biti neophodan i Evropi da se oporavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
