Istraživanje Infostuda: Koji je najčešći motiv za promenu posla u Srbiji?

Građani Srbije, pokzalo je istraživanje, manje su fokusirani na svoj posao u odnosu na ispitanike iz 180 zemalja širom sveta.

Samo 23 odsto anketiranih u našoj zemlji izjavilo je da im je posao na prvom mestu, dok je globalni prosek 42 odsto, pokazala je ova velika svetska analiza sprovedena među čak 90.000 ljudi u saradnji Boston
Consulting Group, globalnog udruženja portala za zapošljavanje The Network i sajta Infostud

Kada je reč o motivima za promenu radnog mesta, 71 odsto ispitanika smatra da je veća plata presudna, dok 42 odsto navodi bolje uslove za razvoj karijere, dok je 35 odsto njih reklo da bi poslodavca promenilo kada bi posao bio sadržajno zanimljiviji.

“Ako se kao parametar uzme pronalaženje posla, čak 66 odsto anketiranih najviše veruje preporukama prijatelja, a 60 odsto želi da vidi svoje buduće radno mesto pre nego što se pridruži kompaniji”, ističe Miloš Turinski iz Infostuda.

Prema istraživanju, ulazak u uspešnu kompaniju i napredovanje na rukovodeću poziciju je manje važno građanima Srbije (28 odsto) u odnosu na kandidate širom sveta (41 odsto).

U anketi je 69 odsto ispitanika istaklo da pre svega želi stabilan posao sa dobrim balansom između rada i privatnog života, što je dominantan trend zastupljen svuda, bez obzira na starosnu grupu zaposlenih.

Napredovanje u karijeri u dobroj kompaniji je na drugom mestu, a rad na uzbudljivim proizvodima, temama i tehnologijama je na trećem.

Ipak, finansijska kompenzacija ostaje odlučujući faktor u prihvatanju ili odbijanju poslovnih ponuda. Kako globalno tržište rada pokazuje, uprkos trenutnom usporavanju ekonomije i recesije u svetu, nezaposlenost je na niskom nivou, a poslodavci žele da pridobiju vrhunske talente, posebno u sektorima sa velikom potražnjom.

U istraživanju stavova potencijalnih zaposlenih o njihovoj poziciji na tržištu rada, motivaciji i idealnom procesu zapošljavanja, pokazalo se da je dobar balans između posla i privatnog života jedan od ključnih elemenata koji privlači kandidate.

“Međutim, ovaj balans mora biti zasnovan na posmatranju zaposlenog kao celovite ličnosti, a ne samo kao radnika. Individualne potrebe zaposlenih treba uzeti u obzir kako bi se pronašla rešenja koja odgovaraju svakom zaposlenom pojedinačno, što bi imalo pozitivan uticaj i na poslovni i na privatni život”, ističe Turinski.

Zaključak istraživanja je, kako se navodi, da većina ljudi ne želi da živi samo da bi radila, već želi da radi kako bi živela.

“To ukazuje na važnost prilagođavanja procesa zapošljavanja individualnim potrebama i željama radnika, kako bi se stvorilo pozitivno okruženje koje podstiče ravnotežu između poslovnog i privatnog života”, ističe Turinski.