Istraživanje Linkedina: Posao ćete pre naći preko poznanika, nego preko prijatelja

U eksperimentima sprovedenim širom sveta od 2015. do 2019. godine, LinkedIn je nasumično menjao udeo slabih i jakih kontakata koje je predložio njegov algoritam „Ljudi koje možda poznajete“ – automatizovani sistem kompanije za preporuku novih veza – svojim korisnicima i istraživačima na LinkedIn-u, MIT-in, Stanford i Harvard Business School su kasnije analizirali prikupljene podatke, prenosi Večernji list.

Studija je testirala uticajnu sociološku teoriju pod nazivom „moć slabih veza“, prema kojoj je veća verovatnoća da će ljudi dobiti posao i druge prilike preko poznanika nego preko bliskih prijatelja. Istraživači su analizirali kako su promene u algoritmu uticale na radnu mobilnost korisnika.

Proverena teorija Algoritam „Ljudi koje možda poznajete“ analizira podatke kao što su istorije zaposlenja članova, nazivi poslova i veze sa drugim korisnicima. Zatim pokušava da proceni verovatnoću da će LinkedIn član poslati zahtev za prijateljstvo na predloženu novu vezu, kao i verovatnoću da će nova veza prihvatiti poziv.

Nakon prvog talasa algoritamskog testiranja, istraživači LinkedIn-a i M.I.T.-a došli su na ideju da analiziraju rezultate tih eksperimenata kako bi testirali teoriju o moći slabih veza. Rezultati LinkedInovog istraživanja potvrdili su teoriju o slabim vezama – ljudi koji su dobili više preporuka za umereno slabe kontakte su se prijavili i prihvatili više poslova. U stvari, relativno slabe veze – to jest, ljudi sa kojima članovi LinkedIn-a dele samo 10 međusobnih veza – pokazali su se mnogo produktivnijim za traženje posla od jačih kontakata sa kojima korisnici dele više od 20 međusobnih veza.

Godinu dana nakon što su se prijavili na LinkedIn, ljudi koji su dobili više preporuka za umereno slabe veze imali su dvostruko veće šanse da dobiju posao u kompanijama u kojima su ti poznanici radili u poređenju sa drugim korisnicima koji su dobili više preporuka za jake veze. Otkrili su da su umereno slabe veze najbolja opcija za pomoć ljudima da pronađu nove poslove, mnogo više nego jače veze.

Slabe veze su se pokazale najkorisnijim za one koji traže posao u digitalnim oblastima kao što je veštačka inteligencija, dok su se jake veze pokazale korisnijim za zapošljavanje u industrijama koje se manje oslanjaju na softver.

Kako navode Nikolas A. Kristakis i Džejms H. Fauler u knjizi „Povezani. Iznenađujuća moć društvenih mreža i kako one utiču na naše živote“, sociolog sa Univerziteta Stanford Mark Granoveter bio je jedan od prvih koji je uvideo moć slabih veza, dokazujući da su te slabe veze često mostovi između grupa i da je stoga njihova uloga odlučujuća.

Jake veze mogu povezati pojedince u grupu, ali slabe veze povezuju grupe u veće društvo i ključne su za širenje informacija. Granoveter je anketirao profesionalce u predgrađu Bostona koji su se oslanjali na lični kontakt da bi dobili novi posao i pitao ih: „Pre nego što ste promenili poslodavca, koliko često ste viđali osobu koja vam je pomogla da dobijete novi posao?“

Otkrio je da je samo 17 odsto odgovorilo „često“, dok je 55 odsto reklo „ponekad“, a preostalih 28 odsto je reklo „retko“.

Većina zaposlenih posao je pronašla preko bivših studijskih kolega, bivših poslovnih kolega ili prethodnih poslodavaca. Drugim rečima, kako pišu Christakis i Fovler, ljudi pronalaze posao na isti način kao što pronalaze seksualne partnere, pretražujući svoju društvenu mrežu izvan neposrednih veza.

Lakše do informacija Iskustva hrvatskih agencija za posredovanje pri zapošljavanju potvrđuju teoriju slabih veza.

– Složila bih se jednim dijelom s otkrićem LinkedIna jer su i neka naša iskustva da one osobe koje imaju širu mrežu poznanstava, čak i jako površnih, lakše dođu do informacije o tome gdje postoje nove poslovne prilike. Ne pomaže im ta mreža nužno u dobivanju posla, već u saznavanju postoji li negdje na tržištu rada prilika koja bi mogla biti interesantna – rekla nam je na tu temu psihološkinja Lucija Veličan, konsultantkinja u agenciji Talentarium.

– Možda oni pojedinci koji se isključivo fokusiraju na prijateljstva ne profitiraju toliko jer prijateljstva jesu dublja, ali su ograničene širine, teško je imati stotine prijatelja, ali možete imati stotine poznanika – zaključuje Veličan.

Sanja Novačić, direktorka agencije Antal i ujedno psihološkinja, napominje da su poslodavci nedavno razvili programe kojima podstiču svoje zaposlene da preporuče nekoga koga poznaju, a zauzvrat bi – ako kompanija izabere i zaposli osobu na osnovu njihove preporuke – dobili malu finansijsku ili neku drugu nagradu.

– Zaposleni, posebno mlađi, preporučivali su nekoga sa fakulteta, nekoga s kim su radili, nekoga koga poznaju ili bi im prenosili informaciju kakvog kandidata traži njihov poslodavac – kaže S. Novačić, dodajući da je to koristilo da se desi da njihovi kandidati koji ne prođu proces selekcije kod naručioca, daju informaciju o radnom mestu nekome koga poznaju.

I S.Novačić se slaže da se preporuke uglavnom dešavaju kroz poznanstva, a ne prijateljstva:

– Verovatno je manje emotivno ulaganje ako ste preporučili nekoga ko je poznanik, a manje će vam narušiti lični ugled ako kažete „to je neko koga poznajem, ali ne ja ne znam ništa o njemu, pa procenite sami“, zaključuje psihološkinja.