IT firme traže brže otklanjanje birokratskih prepreka

Ulaganje u digitalnu privredu i firme koje se bave veštačkom inteligencijom prioritet su Vlade ponovila je to premijerka Ana Brnabić pre dva dana, naglasivši da je država obezbedila podsticaje i za razvojne centre, te pozvala strane investitore da ih otvaraju u našoj zemlji. Biće dodatnih ulaganja i u digitalizaciju privrede, a do kraja godine, najavila je ona, trebalo bi da očekujemo i usvajanje zakona o digitalnoj imovini. U gotovo svakom svom obraćanju Brnabić potencira važnost ulaganja u IT sektor, a slično onome što je pre dva dana rekla na predstavljanju Bele knjige u organizaciji Saveta stranih investitora najavila je i krajem prošle godine. Tada je predstavljajući investicioni plan „Srbija 2025“ vredan gotovo 14 milijardi evra, rekla i da će za razvoj veštačke inteligencije biti obezbeđeno 90 miliona evra.

Da li je, koliko i za koga od početka godine uopšte nešto izdvojeno za podsticaje i subvencije koje su najavljene za IT sektor u Vladi juče nismo uspeli da saznamo. Međutim, poslednjih godina i sam nagoveštaj subvencije pojedinačnim IT firmama nailazio je na veliko neodobravanje u ovom sektoru. Tako se IT industrija pobunila u dva, javnosti najpoznatija, slučaja – najavljenih subvencija Endavi, potom i Kontinentalu. I dok Endava nije dobila subvenciju Kontinental je uprkos „pobuni“ struke pre dve godine dobio od države 9,5 miliona evra.

„Država je dala subvencije Kontinentalu za otvaranje istraživačkog centra u Novom Sadu pošto to nije autsorsing kompanija, a Srbija će od tog centra imati veliku korist“, rekla je u martu 2018. Ana Brnabić. Ona je tada rekla da je Kontinental drugačiji slučaj od Endave, koja je autsorsing kompanija koja zapošljava programere.

Glavni problem zbog kog se IT sektor pobunio zbog subvencija koje je država najavljivala, kako kaže Zoja Kukić iz kompanije Signet World, jeste što su se one odnosile na firme koje zapošljavaju kadrove koji su već deficitarni, a to su programeri.

„Glavna borba, odnosno konkurencija među domaćim IT firmama je zbog kvalitetnog kadra. I onda kada na sve to država neku – bilo stranu ili domaću – firmu subvencioniše jer zapošljava ljudi koji su deficitarni na tržištu, onda to stvara nelojalnu konkurenciju, a zapravo ne menja iznos nezaposlenih“, ističe Kukić za Danas.

Ona podseća na primer od pre nekoliko godina kada je firma Endava trebalo da dobije subvenciju. Tada se IT industrija, kako kaže, pobunila i one su ukinute. U tom trenutku Ana Brnabić je, napominje Kukić, bila ministarka i na čelu Savetu za IT i ona je pokrenula inicijativu da se subvencije za zapošljavanje ne daju kompanijama koje u svojoj delatnosti imaju delatnost računarsko programiranje.

„Zatim su 2018. objavljene nove subvencije za firmu Kontinental u iznosu od 9,5 miliona i na to je ponovo ceo IT sektor negativno reagovao, ali ovaj put bezuspešno. Zanimljivo je da je kompanija Kontinental inicijalno bila registrovana pod delatnošću računarsko programiranje, a onda je promenila delatnost zbog prethodno donete uredbe koja ovaj deo uređuje“, ističe naša sagovornica.

Zoja Kukić kaže da država još nije uradila ništa značajno i veliko što bi pomerilo razvoj IT industrije. Izuzev, kaže, jednog segmenta, a to je obrazovanje gde se vidi napredak – fakulteti su proširili kapacitete, modernizovani su programi, uvedeni u srednje i osnovne škole.

Na pitanje kako bi država najbolje mogla da pomogne ovom sektoru Zoja Kukić kaže da trenutno postoje kompanije koje prave svoje sopstvene proizvode i sa njima izlaze na svetsko tržište i da bi bilo dobro pomoći upravo te startape, koji se teško bore sa ovom krizom.

„Država može tu da odigra važnu ulogu i održi momentum razvoja domaće startap zajednice koja je zadobila i međunarodnu pažnju. Način da podrži dalje ovaj sektor je kroz podsticaje za privatne investitore da ulažu u ovakve biznise. Umesto da kupe, na primer, stan, može da uloži u startap, a da država deo tog ulaganja dodatno pomogne“, napominje Zoja Kukić i dodaje da je to sada potrebno jer postoji opasnost da se razvoj zaustavi.

Privlačenje investitora je upravo zadatak novoosnovane platforme Ventu.rs, koja spaja ljude koji tek ulaze u biznis sa potencijalnim investitorima i tako pomaže da se biznis razvije. Direktor Ventu.rs Luka Pejović kaže da bi država IT sektoru mogla da pomogne na različite načine.

„To bi moglo da bude neka vrsta fonda koji bi bio razvojnog tipa, nešto kao „venčur kapital fond“ koji ulaže u domaće startape. Oni najveći deo novca prikupljaju od institucija poput EIB ili EBRD, ali i oni koji upravljaju fondom dužni su da ulože isto“, ističe Pejović. Takav model bi, kako kaže, mogao da se prenese i na fondove koji „gađaju“ i malo ozbiljnije kompanije, ne samo startap.

„Postoji i opcija razvojne banke, koju mi nemamo, a koja nije vezana samo za IT. Ali ono što je bitno, a o čemu se ne govori dovoljno to je da treba da se radi više na otklanjanju birokratskih prepreka za razvoj IT sektora u Srbiji. To ne košta puno, a može da donese veliku dobit. Na tome se radi, ali za takvu industriju je to previše sporo, jer oni danas rešavaju probleme od prekjuče“, napominje Luka Pejović.

Četvrtini zaposlenih smanjene plate

Zoja Kukić kaže da IT sektor ne funkcioniše u vakuumu, i da su tokom krize one kompanije koje su radile sa turizmom zabeležile pad, dok su one usmerene na e-trgovinu imale rast.

„Najveći broj IT kompanija i dalje je uslužno orijentisan, to su one koje rade za druge, tako da zavise od klijenata. Neke kompanije su imale rast poput gejming industrije, ali i one koji su pravile poslovne softvere i alate, dok je bilo onih koji su dosta pogođene. Prema poslednjim istraživanjima četvrtini zaposlenih je smanjena plata“, ističe Zoja Kukić.